Ако би се временски календар икада прилагођавао „филмском календару” и према њему одређивао свој значај, у руској кинематографији 1998година, била би година Сибирског берберина. Већина филмских критичара ће се сложити да је један од најцењенијих и свакако смелих руских режисера и глумаца, Никита Михалков, своје прво крунско остварење достигао управо филмом Варљиво сунце, ипак филм Сибирски берберин, представља невероватан изазов и „Олимп” филмске режије и глуме како у Русији, али шире.

Природа  и лепота земље, руске земље, његове разнородности и пре свега непресушна снага простора и људи, јесу величина и наступ камере којом је Михалков успешно враћао заборављену снагу и идентитет једне земље. Сибирски берберин, био је први прави отпор нискобуџетним, претенциозним филмовима, који су један народ представљали у деградираним, измењеним околностима, са горким укусом коју је доносио мрачни свет мафије и проституције. Излазак оваквог филмског остварења на сцену 1998. представљало је идеолошки повратак снаге, културе и идеала простора, успешним оживљавањем заборављене 1885. године и хладне руске зиме у Сибиру. Ипак, иако су сами јунаци ове драме млади руски пуковник Андреј Толстој (Oleg Menshikov), и Џејн (Julia Ormond), представници различитих националности, а однос Истока и Запада очигледно јасно конфронтиран, Михалков је успео да разлику „два света” представи апострофирајући Русију и једног њеног војника, не и политичку позадину којом време тада одише.

И док се гледалац препушта невероватној природи главног јунака, младог официра Алексеја, музика која у филму прати најлепше и најтрагичније сцене, чини ову филмску магију изванвременском. Са каквом снагом духа и уметничком лакоћом прича настаје, уверите се и сами!

 

Оригинални наслов: Как я провёл этим летом
Сценарио: Алексеи Попогребскy
Улоге: Григориy Добрyгин, Сергеи Пускепалис, Игор Цсернyевицс
Жанр: Психолошки трилер
Трајање: 124 минута
Производња: Русија, 2010.

 

БИОСКОП НА ОТВОРЕНОМ УЗ ФИЛМ „КАКО САМ ПРОВЕО ОВО ЉЕТО” 3

Оригинални наслов на руском, чији би бољи превод био „Како сам провео љетњи распуст“ садржи типичну граматичку грешку, и евоцира баналне саставе које см

о сви морали да пишемо почетком сваке нове школске године, и наговјештава да ће догађаји бити испричани из перспективе неискусне и наивне особе. Управо такав је Павел Данилов (Добрyгин), тек дипломирани метеоролог бачен на ивицу тундре, на Чукотку, на свој први посао, гдје му је једини сарадник, ментор, цимер и друштво малореки, очврсли Сергеи Гулибин (Пускепалис). Различити су као небо и земља. Док Гулибин без дозволе претпостављених пеца у оближњем заливу, Данилов преко радија уместо њега прима ужасне вијести, које треба да му пренесе. Али се не усуђује.

Попогребскy мајсторски гради напетост одлагањем објелодањивања те кључне информације. Однос између Данилова и Гулибина, који почиње као помало нелагодан однос огрубјелог оца и нЈежнијег сина се због Даниловљевог страха, непромишљености и понекад чисте глупости дегенерише преко напетог неповерења у однос ловац-плијен на крају. Ипак, Попогребскy не дозвољава да му се филм претвори у трагедију, већ авантура млађаног Данилова постаје обред иницијације, процес сазријевања из дечака у мушкарца.

Занимљиво је и потресно посматрати како га панични страх тјера у лудило, што редитељ истиче крупним кадровима глумчевог лица. Григориy Добрyгин Данилова игра посвећено, па не чуди што га већ прогласили новом глумачком надом руске кинематографије. Ипак, Сергеи Пускепалис, иначе позоришни редитељ, својом стаменом, сведеном изведбом краде сву пажњу када се појави у кадру. Чињеница да је филм сниман хронолошки и да је екипа провела три мјесеца изолована на Чукотки доприноси физичким трансформацијама двојице глумаца.

Како се завршило љето је један од оних филмова где ни један детаљ није сувишан. Свака реплика лаконског дијалога је повезана са неким каснијим елементом у причи, а сваки поступак ликова је од кључног значаја. Када се Данилов успава јер је Гулибинов иритантни будилник склонио под душек, то покреће низ наизглед ситних догађаја који и доводе до главног заплета.

Поред чврсте драмске структуре, филм посједује и визуелну снагу, јер редитељ умешно потенцира изолацију и усамљеност двојице ликова контрастирањем крупних планова у ентеријерима, ширим плановима арктичког пространства, тако да се и гледалац осјети као мрвица у непрегледној тундри.

Једино што би се Попогребском могло замерити је непотребно одуговлачење краја. Ипак, заслужено награђен Златним торњем на Фестивалу европског филма на Палићу, Како се завршило љето можемо сврстати међу најбоље руске филмове 21. вијека.

Већ другу годину за редом у оквиру „Теслићког љета“, „Културни центар Теслић“ у Сарадњи са Амбасадом Руске Федерације организује промоцију културних садржаја који промовишу руску културу са акцентом на промоцији руских филмских остварења.

И ове године у периоду од 26. до 28. јула за Теслићане је припремљено мноштво садржаја у оквиру догађаја  „ Дани руског филма“ који ће бити презентовани у градском парку гдје ће угођај бити употпуњен биоскопом  на отвореном.

У току три дана трајања манифестације  предвиђено је низ активности у градском парку на отвореном.

У петак, 26. јула са почетком у 19. часова планиран је свечани протоколарни дио отварања манифестације, дегустација вотке уз руску музику, представљање изложбе фотографија „Почетак другог свјетског рата“ и приказивање филма „Како сам провео ово љето“.

У суботу ће од двадесет часова бити приказан филм „Сибирски берберин“, у недјељу у термину од 18, 00 часова два руска цртана филма за дјецу „Добриња Никитић и Змај Горинић“ и „Илија Муровец и Славуј Разбојник“.

У случају лошег времена, активности планиране за први дан манифестације реализоваће се у градској кино сали у истом термину.

 

 

 

 

У понедјељак, 29. јула са почетком у 19,00 часова у градској галерији у Теслићу биће уприличено свечано отварање изложбе ликовних радова групе теслићких умјетника окупљених у Удружењу „Рекос”.

Радове излажу: АДОЛФ АМРОШ, ЖЕЉКО ЋУРИЋ, ПЛАМЕНКО БАЈТЛ, НИНЕТТЕ МОНТЕ, ЧЕДОМИЛА ФИФИЋ,
ПЕТАР ЈЕЛИЋ И НЕБОЈША ДУЈКОВИЋ.

Организатору је посебно задовољство што се послије дужег времена окупио значајан број Теслићана ликовних стваралаца који су изразили жељу да своја дјела заједнички презентују кроз ову групну изложбу.

Изложба је продајно – ревијалног карактера и биће доступна грађанству током цијеле седмице у просторијама градске галерије.

Добро нам дошли!

Професор Богомир Ђукић заједно са професором Миодрагом Дринићем у уторак 25. јуна у градској галерији говориће о књизи и раду доктора  Радивоја Керовића. Гостовање Радивоја керовића у Теслићу реализује се у организацији СПКД „Просвјета“ Теслић.

Др Радивоје Керовић професор је историје филозофије и филозофске антропологије Филозофског факултета у Бањалуци и један од малобројних интелектуалаца који високо слове у научном свијету у земљи и иностранству, упркос одбијању да се „одмакне“ од наших традиционалних и историјских вриједности.

Преумљење и српско становиште представља темељну студију о српском националном менталитету и идентитету, његовим врлинама и слабостима, националном поносу и достојанству.

Таква каква јесте она представља новост у српској мисли и култури.

Указујући на одсуство и кризу националне политике, духовну клонулост и моралну раслабљеност нашег народа, губитак националне самосвијести и самопоштовања код нашег човјека, ова књиге захтијева духовни преображај и пресаздање истога. Јасно и недвосмислено бранећи начело- једно име, један језик, једно писмо, једна вјера као окосница националног идентитета, књига Преумљење и српско становиште представља новост код нас и по томе што уобличује чисто национално, српско становиште са темељним чиниоцима нашег идентитета као што су језик и име, писмо, православна вјера и духовност, светосавска мисаоност и идеја, државотворно насљеђе и ратничка култура, витешки етос…

Нудећи модел националне самосвијести, животну оријентацију за опстанак и понашање нашег човјека, те узвишенију и продуховљену визију смисла нашег постојања у свијету, лишену терета штетних идеја југословенства, комунизма, братства и јединства и сличних, ова књига пружа и наду за боље сутра нашег народа.

Уколико вам леже на срцу наше националне бриге и теме, уколико желите направити корак више од немирења са „духом самопорицања“, корак ка истинском преумљењу и успостављању српског становишта, онда је ово књига за вас.

 

У недјељу, 7. јула градски парк у Теслићу биће мјесто на ком ће се окупити најмлађи становници наше општине.

Тамо ће бити организована 10. конференција беба. Општина Теслић већ десет година за редом са великим задовољством и ентузијазмом приступа организовању ове манифестације која уједно има за циљ и промоцију породице као једне од најважнијих ћелија друштва.

Манифестација се одржава у организацији „Културног центра Теслић“, а под покровитељством начелника општине. Суоорганизатори и наша стална подршка у организовању оваквих манифестација су теслићки вртићи који традиционално учествују и у програму и у самој организацији манифестације. Као и претходних година родитељи беба које до 07. јула нису прославиле први рођендан могу да пријаве своје малишане за три главне награде, најмлађа беба, најстарија беба, и беба са највише браће и сестара.

Поред главних награда у ове три категорије наши спонзори су обезбиједили бројне награде за бебе и њихове маме које ће бити додијељене путем томболе током саме манифестације.

Уколико нас временски услови спријече да манифестацију реализујемо у градском парку, видимо се у истом термину у Спортској дворани „Радолинка“.

Први дан љета, 21. јун, посвећен је Свјетском дану музике, захваљујући некадашњем француском министру културе Жаку Лангу који је предложио да се најдужи дан у години широм Француске прославља бесплатним концертима.

Европска повеља о празнику музике потписана је 1997. у Будимпешти, а међу потписницама су биле Француска, Чешка, Шпанија, Италија, Грчка и Турска.

Свјетски дан музике данас прославља више од 100 држава.

На иницијативу госпође Габриеле Ђаковић професорице Музичког друштва „Исидор Бајић“, ове године ће у заједничкој организацији Друштва и „Културног центра Теслић“ у градској кино сали 21. јуна са почетком у 20 часова бити обиљежен овај значајан датум и у Теслићу. Планиран је пригодан музички програм током којег ће се представити полазници Друштва и њихова музичка постигнућа у протеклом периоду. Теслићка публика ће такође моћи да ужива и у композицијама које ће извести чланови Градског хора “Звончићи”.

Академија глуме „Станиславски” већ 15 година за редом окупља младе креативне људе на позоришним пројектима у Бечу. Досадашње глумачке поставе сачињавају глумци из Хрватске, Босне, Македоније и Србије.

Значајнији позоришни пројекти којима су се представили у Бечу су „Цигани лете у небо“, „Коса“, Пепељуга.“

Тим Академије „Станиславски“ је сачињен од професионалних предавача, који су и сами редитељи, глумци, педагози и припадници филмске и позоришне уметности с вишегодишњим искуством у позоришту.

Теслићкој публици ће се представити 12. и 13. јула позоришном представом „Пепељуга“. Реализација представе остварује се кроз заједничку сарадњу Културног центра Теслић и неколицине приватних организација из Теслића и Беча које ће финансијски подржати пројекат у циљу јачања комуникације дијаспоре и матичмих средина.

 У петак, 31. маја у оргнизацији Мисијског фонда Православне епархије зворничко-тузланске и СПКД „Просвјета“ Теслић бићемо у прилици одслушати занимљиво предавање Стаменка Шушка.

Професор Стаменко Шушак, рођен је 1969. године у Прњавору (БиХ), Дипломирао 1994. године као студент генерације на Медицинском факултету у Новом Саду, где је и магистрирао и докторирао (2005). Специјализирао је  најприје е општу хирургију, а затим и кардиоваскуларну хирургију на најпрестижнијој европској кардиохируршкој установи, Немачком центру за срце у Берлину. Запослен је од 1998. на Клиници за кардиоваскуларну хирургију Института за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици. Професор је кардиохиругије, медицинске етике и палијативне медицине на Медицинском факултету у Новом Саду.

Од 2013. ангажован је као кардиоваскуларни хирург и професор у Интернационалном центру за кардиоваскуларне болести на MC Medicor, у Изоли, Словенија. Извео око 4000 операција на отвореном срцу. Члан је Управног одбора Епархијског савета Епархије бачке, Свеправославног биоетичког комитета Васељенске патријаршије, и Биоетичког комитета Светог Архијерејског Синода СПЦ.

Професор Шушак у својим предавањима покушава указати на све стручне аспекте „мождане смрти“, али и на човека као личност, биће са слободном вољом која тежи вечности, а не само као индивидуу и/или психо-соматско биће. Личносност људска јесте отворена онтологија, док свођење човека на ниже димензије (индивиду, психосоматско биће или само соматско и/или психичко биће) доводи човека у позицију затворене онтологије простих физичких рефлекса и психичких реакција. Живот и смрт човека никако се не могу свести на живот или смрт једног органа или органског система, тако да се са највећим опрезом у обзир морају узети све чињенице када се говори о донацији органа од стране „мождано мртве“ особе.

 

У организацији ЈУ „Културни центар Теслић“
12. маја 2019. планирано је „Вече дјечијег фолклора“. Овај догађај је саставни дио манифестације „Дани породице“ коју кроз свој програм рада реализује Културни центар Теслић од прошле године под мотом – Традицијом чувамо породицу.
Манифестација је прилика да се кроз јавне наступе и сценски приказ обиљежја која се са генерације на генерацију преносе и чувају у оквиру породице и средине у којој живимо посвети пажња породици као основној ћелији друштва и укаже на њен значај управо за опстанак и развој друштвене заједнице.
Учесници на манифестацији су дјеца узраста до дванаест година из Теслића,  Добоја, Станара, Прњавора и Котор Вароши.
У оквиру десет пријављених КУД- ова наступиће више од 200 младих фолклораша. Манифестација је као и прошле године планирана у градском парку у Теслићу.