У Суботу, 29. маја од 19. часова у градској биоскопској сали планирана је промоција књиге Зорана Матића „50 топ локација БИХ“. Ова књига је најопширнији водич за наша подручја на нашем језику. Ово је сублимација свих туристичких богатстава БиХ. Обједињена прича о свим природним, културно-историјским, вјерским, људским и многим другим садржајима који се овдје нуде и чувају. Садржи педесет најљепших локација у БиХ и педесет додатних локација вриједних пажње и посјете, гастрономску понуду широм земље и понуду кафића и клубова у БиХ који чувају рокенрол културу и сјајну енергију у којој уживамо. Књига је објављена за Графомарк из Лакташа, уз помоћ вриједне екипе ауторовбвих сарадника која је штампала књигу и помогла да ова прича о великим стварима угледа свјетло дана.
Више од 262. мање или веће ријечне љепотице извиру, пониру или се улијевају на босанскохерцеговачкој тетиторији. Својом снагом и љепотом одузимају дах и неисцрпан су извор инспирације.
Ријека је увијек мистична, како она која мирном површином плијени тако и она која вртлогом страши и увијек је негдје успоредба са животом, његовим током, успонима и падовима, љепотама и тугама, и рађањем као и смрћу, она која има свој настанак, ток и крај, стапајући се и постајући једно, те од текуће постаје стајаћа с плимом и осеком, радујући се и раној зори и мјесечевом одсјају.
Свака капљица је осликана у безброј боја, свака је јединствена и посебна, баш као и замах киста, потакнут снажном инспирацијом умјетника. Била она прозирна и чиста, у којој се осликава цијели један свијет или мутна и тамна, она има своју причу у безброј варијација.
Око четрдесетак ових прича испричани, кроз дјела Удружења ликовних умјетника ХКД „Сарајево “ можете да погледате од 29. маја до 8. јуна у Градској галерији у Теслић. Изложба тематски сведена под назив „Све наше ријеке“ има за циљ промоцију и заштиту истих, а сама умјетничка настала у радионицама четрдесетак умјетника представљају богаство умјетничке ликовне сцене представљене кроз различите технике сликања.
ЈУ ” Култуни центар Теслић”, у жељи да овогодишњи осмомартовски дани буду и умјетнички обиљежени, за наше суграђане организује изложбу слика умјетнице Гордане Савић Мехмедовић из Грачанице. Радови које излаже рађени су техником акварел, а изложба је насловљена као Акварел у реализму. Отварање изложбе планирано је у четвртак, 04. марта у 18 часова у градској галерији у Теслићу. Изложба ће остати отворена до 10. марта и сви заинтересовани могу да је погледају у назначеном периоду.
Биографија Гордане Савић Мехмедовић:
Рођена је 1969. године у Сарајеву, гдје је завршила основну школу у којој је показала велики интерес за ликовно стварање и била члан ликовне секције. Жеља за проширивањем знања и искуства на том подручју одвела ју је у средњу школу Примијењених умјетности у Сарајеву гдје је матурирала на смјеру ликовног техничара за текстилне дезене и одјећу. Током школовања награђена на конкурсу за младе модне креаторе у Београду. Уписује се на Текстилно-Технолошком факултету Свеучилишта у Загребу, одсјек дизајн за одјећу и текстил гдје је дипломирала 1995 године. За вријеме студија учествовала је на колективним изложбама.
1996 године долази у Грачаницу гдје је од 1998. до 2005. године предавала ликовну културу у Гимназији Др. Мустафа Камарић. Краћи временски период је била модни креатор у фирми Босфам- Босанска фамилија у Тузли гдје их је представљала на двије модне ревије. Водила је ликовну колонију са ликовном радионицом која је основана у мају 2003. године у Грачаници.
Стални је члан УЛУ-а Тузла у чијем склопу је учествовал у многобројним колективним изложбама.
Одржала је шест самосталних изложби и добитница је награде за сликарство на четрдесетој селективној изложби 2018. године у Тузли.
Заврсила је професионални курс за дизајн ентеријера на Миланској Аццадемиа дел Луссо у Београду 2019. године.
У слободном времену цртаа и сликаа актове, мртве природе, пејзаже и апстракцију у различитим техникама.
ТЕСЛИЋ – Промоција нове књиге српског писца Славише Павловића “Химерина крв: Роман о Дучићу” биће одржана у недјељу, 24. јануара с почетком у 18 часова у сали градског биоскопа. Организатори промоције су ЈУ “Културни центар Теслић” и НБ “Данило Киш” Теслић.
“Химерина крв” је први роман о Јовану Дучићу, а према ријечима рецензента Владимира Кецмановића, Славиша Павловић је на начин достојан онога што је вриједно у српској књижевној традицији успио да освијетли мало познате аспекте из живота и рада великог писца и дипломате.
Славиша Павловић је досад објавио романе “Стари завет” (2010), “Нема шансе да не успем” (2012), “Завет хероја” (2014), “Аписов апостол” (2016), “Ратници црне руке” (2017) и “Химерина крв – роман о Дучићу” (2020).
Превођен је на руски језик. Његов роман “Завет хероја”, објављен поводом 100 година од почетка Великог рата, два мјесеца је био на топ-листи бестселер романа у Русији. Предговор за роман је написао предсједник Руске думе Сергеј Наришкин
Игор Маројевић
Игор Маројевић рођен је 1968. године у Врбасу. Дипломирао је Српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Новелу „Обмана Бога“ објавио је 1997, а затим и романе „Двадесет четири зида“ (1998, 2010), „Жега“ (2004, 2008), „Шнит“ (2007, 2008, 2014), „Партер“ (2009), „Мајчина рука“ (2011) и „Праве Београђанке“ (2017), као и збирке прича „Трагачи“ (2001), „Медитерани“ (2006, 2008) и „Београђанке“ (2014, у шест издања; најкомерцијалнија збирка српске кратке уметничке прозе 21. века) и књигу есеја односно публицистике „Кроз главу“ (2012) и „Крв је вода“ (2018). Његова дела или њихови одломци објављивани су на шпанском, португалском, каталонском, македонском, немачком, енглеском, италијанском, словеначком, мађарском, украјинском, чешком, пољском, румунском, грчком, данском и бугарском језику.
Написао је драму „Номади“ која је у продукцији барселонског Института за театар извођена 2004. године на каталонском и шпанском језику, на којем је и написао комад. На БЕЛЕФ-у 2008. године изведена је „Тврђава Европа“, српска праизведба драме „Номади“, као ауторски превод сопствене драме. По његовом роману „Двадесет четири зида“ у Београдском драмском позоришту извођена је истоимена позоришна адаптација 2003/ 2004. Такође у БДП се од 2009. до 2011. изводио његов други комад „Бар сам свој човек“. По мотивима његове драме „Радован 2013.“ новосадска трупа Јорик је извела истоимену представу 2013.
Са шпанског је преводио, између осталог, књиге Ане Марије Матуте, Роберта Болања, Макса Ауба и „Биографију Томаса Бернхарда“ Мигела Саенса.
Добио је више књижевних награда, између осталог „Кáролy Сзирмаи“, Награду из Фонда „Борислав Пекић“ и „Десимир Тошић“.
Члан је Српског и Каталонског ПЕН центра и један од оснивача Српског књижевног друштва, преко којег остварује статус самосталног уметника од 2002.
Када је у питању роман “Остаци света”, према Игору Маројевићу, можда најзвучније, делује одредница да су “Остаци света” – први српски роман о Јасеновцу. Зоран Богнар је написао да је то први роман о Јасеновцу као доминантној теми. Била је покоја претходница, ли та дела нису заживела, а можда ни нарочито релевантна.
УБањалуци је 1984. објављено “Једење богова” покојног Горана Чучковића, књига која врло упечатљиво говори о Јасеновцу. Горан истиче да је раније мислио да смо кукавичка култура, чим немамо репрезентативан роман о најкрвавијем националном миту, док Шпанци имају роман о Јасеновцу: “Храброст” Кларе Усон. Но бавећи се потресном и мучном грађом и читајући Чучковића, који је издржао да напише новелу али не и роман, разумео сам зашто су многи одустали од писања о Јасеновцу. Уосталом, то заправо није ни нарочито популарна тема.
Најтеже му је било да пише, како истиче Игор Маројевић, о оном што је непосредно преживео: бомбардовање. Тако је и због недостатка дистанце, која је неопходна писцу, колико и упућеност у тему. Вероватно је већа дистанца према Јасеновцу и Блајбургу, па и Шпанском грађанском рату и Сребреници уродила, како је написао Перишић, постидеолошком перспективом “Остатака света”.
Роман описује доживљање Срба од хероја Шпанског грађанског рата до дежурних криваца не само за Сребреницу већ и за бомбардовање наше земље – како се до те мере променио начин на који се наш народ доживљава?
“Пад угледа српске војске стеченог у Првом светском рату почиње у том шпанском, због пораза левице у чијим редовима су се Срби и други Југословени борили, а заокружен је деведесетих, ратним поразима и проглашавањем сребреничког злочина геноцидом. Но за разлику од осталих зараћених страна деведесетих, Срби нису имали пи-ар, нити свест о њему, што је такође утицало на коначну слику, ако она то јесте. Надам се да се с кажњавањем Србије престало и да се неће заокружити механичка и непостојна аналогија српства и великогерманства из Другог светског рата, што би, и уз помоћ “Нинове” награде, исходило практичним укидањем националне културе и њеним утапањем у непостојећу југословенску, иначе у пракси врло опасну”.
У роману говори шта (пре)остаје свету у коме се непрестано буде мржња и злоба.
Оно чега, осим трагичних страдања дуж XX века, има у “Остацима света” је победа над траумом, хумор и љубав.
Промоција романа”остаци света” биће одржана 10. децембра 2020. године у Теслићу.
Оорганизатори догађаја: ЈУ
„Културни центар Теслић” и НБ
„Данило Киш” Теслић
Овогодишња „Светосавска недјеља“ у Теслићу планирана је од 22. до 27. јануара у организацији Српске православне парохије теслићке, Светосавске омладинске заједнице, СПКД „Просвјета“ Теслић, Народне библиотеке „Данило Киш“, ЈУ „Културни центар Теслић“ и Туристичке организације општине Теслић.
Организатори као и свих предходних година културним догађајима и манифестацијама подсјећају на значај Савиног живота и дјела са различитих аспеката, а прије свега на значај Светог Саве као утемељивача аутокефалности Српске православне цркве.
Тема овогодишње Светосавске академије, и пратећих програма везана је за лик и дјело још једног великана, нашег савременика, Патријаха Павла, духовног сљедбеника Савиних идеја и замисли, а чији је живот завршен прије једну деценију.
Овогодишња Академија припремана је на основу утемељених сазнања о настојањима Партријаха Павла да му животни пут буде достојан Светосавском путу , те заслужено кроз тему „ПАВЛЕ НАС ЈЕ ВОДИО САВИНИМ СТОПАМА“, организатори покушавају исказати захвалност и поштовање према ликовима и дјелима оба ова великана и указати на сличности и повезаности у њиховим размишљањима и постављеним циљевима.
Догађаји којима можете присуствовати и заједно са организаторима се присјетити лика и дјела ове двије личности те уживати у неким новим сазнањима која до сад нисте имали прилику чути планирани су у сљедећим терминима;
– 22. јануара од 18 часова у НБ „Данило Киш“ књижевно вече на тему „ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ПАРТРИЈАХ ПАВЛЕ“.
– 24. јануара у градској галерији од 17 часова и 30 минута планирано је отварање изложбе фотографија „ЛИК НАШЕГ ПРВОЈЕРАРХА“ у организацији „Културног центра Теслић“, а након изложве у 18 часова планирано је предавање професора Дејана Ристића из Београда на тему „ОД СВЕТОГ САВЕ ДО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА СРПСКОГ“ у организацији СПКД „Просвјета“
– 25. јануара од 18 часова Свечана академија „ПАВЛЕ НАС ЈЕ ВОДИО САВИНИМ СТОПАМА“
– 26. јануара од 15 часова заједничка дјечија приредба и додјела награда учесницима конкурса расписаног од стране СПКД „Просвјета“ Теслић.
Поштовани суграђани, добро дошли!
ЈУ „Културни центар Теслић“ и Музеј Републике Српске 29. новембра у хотелу Кардијал у Теслићу представљају свјетски познату изложбу „Змијањски вез-свјетско нематеријално насљеђе“ . Змијањски вез је први елемент Републике Српске и Босне и Херцеговине који је стављен на Унескову репрезентативну листу заштићених нематеријалних богатстава.
У току вечери посјетиоцима догађаја, поред изложбе, биће презентован документарни филм „Змијањски вез“, а затим и стручно излагање музејског етнолога Данијеле Ђукановић. Након отварања изложбе планирана је радионица Змијањског веза, коју води Светлана Марковић, везиља. Учешће на манифестацији и радионици је отвореног типа и улаз је слободан!
Партнери у организацији догађаја су Туристичка организација општине Теслић и Народна библиотека „Данило Киш“
Покровитељ манифестације је ЗТЦ „Бања Врућица“
Аматерско позориште “Бранислав Нушић” из Шида наступиће 30. новембра представом за дјецу “Нећу да ћутим”, а бањалучки “Дис театар” представиће се 7. децембра представом “Шта је заправо радио Том”. За 15. децембар је најављена представа “Народни посланик” Аматерског драмског позоришта “Бранислав Нушић” из Теслића, које и организује манифестацију.Представе ће се бити игране у биоскопској сали, а улаз је бесплатан, осим оне у извођењу Професионалног позоришта “Звездара театра” из Београда.
Манифестација „Дани краља Драгутина“, покренута од стране Теслићке парохије и свештенства, ове године обиљежава се од 11. до 17.новембра.
У поменутом периоду поред вјерских и духовних садржаја грађани Теслића биће у прилици да присуствују културним дешавањима који су за ову прилику припремљени од стране градских институција које кроз своје програмске садржаје презентују културу.
Светосавска омладинска заједница СПКД „Просвјета“, „Културни центар Теслић“, Туристичка организација и Народна библиотека „Данило Киш“ у циљу подизања манифестације на виши ниво кроз организацију и садржаје, припремили су концерте, изложбе, промоције књига и предавања у духу манифестације, али и осамстоте годишњице самосталности Српске православне цркве која се обиљежава у овој години.
Садржаји манифестације:
ПОНЕДЈЕЉАК, 11. НОВЕМБАР
У 17. ЧАСОВА: ДОЧЕК МОШТИЈУ СВ. КРАЉА ДРАГУТИНА И МОЛЕБАН У ХРАМУ ПРЕСВЕТЕ РТОЈИЦЕ
У 18. ЧАСОВА: КОНЦЕРТ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ ЖЕНСКОГ ПЈЕВАЧКОГ АНСАМБЛА „ДАР“ ИЗ БАЊАЛУКЕ У ХРАМУ ПРЕСВЕТЕ ТРОЈИЦЕ
УТОРАК, 12. НОВЕМБАР
У 18 ЧАСОВА: ПРЕДАВАЊЕ СВЕШТЕНИКА НЕМАЊЕ ПРОДИЋА НА ТЕМУ „ГРИЈЕХ И ПОКАЈАЊЕ КРАЉА ДРАГУТИНА“ У САЛИ СПКД „ПРОСВЈЕТА“
ЧЕТВРТАК, 14. НОВЕМБАР
У 17 ЧАСОВА: ПАРОСТАС У ХРАМУ ПОВОДОМ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ УПОКОЈЕЊА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАХА ПАВЛА
У 18 ЧАСОВА: ИЗЛОЖБА ПОРТРЕТА ПРВОЈЕРАРАХА СРПСКИХ“КОРМИЛАРИ ЦРКВЕ И СВЈЕДОЦИ ВЈЕКОВА“ У ГРАДСКОЈ ГАЛЕРИЈИ
НЕДЈЕЉА 17. НОВЕМБАР
У 18 ЧАСОВА: ПРЕДАВАЊЕ ДОКТОРА АЛЕКСАНДРА ЂУРИЋА НА ТЕМУ „СРПСКИ МАНАСТИРИ У БИХ“ САЛА СПКД „ПРОСВЈЕТА“
ПОНЕДЈЕЉАК 18, НОВЕМБАР
У 18 ЧАСОВА: ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ МИЛИЦЕ МИШИЋ „МУЧЕНИЦИ ИЗ ВЛАЈИЋА“ САЛА СПКД „ПРОСВЈЕТА“
Културни центар Теслић у сарадњи са СМШ „Никола Тесла” Теслић 31. октобра ће у Теслићу представити изложбу „Миланковић” коју је поводом 140 година рођења свјетског, а нашег иноватора, Милутина Миланковића, припремио Савез иноватора Републике Српске.
Клуб младих иноватора Теслића окупљених око професора Бојана Радишковића такође је партнер у организацији ове изложбе, а предузеће Елинг из Теслића побринуло се да нам током изложбе буде обезбијеђен неопходан промо материјал.
МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ, астроном, геофизичар, климатолог, математичар, инжењер проналазач, доктор технике, универзитетски професор и књижевник, рођен је у Даљу, у Хрватској (тада Аустро-Угарска), 28. маја 1879.
На позив Јована Цвијића, Михаила Петровића и Богдана Гавриловића, Миланковић је напустио уносни посао у Бечу и прихватио место професора примењене математике на Универзитету у Београду.
Докторирао је 1904. на Великој техничкој школи у Бечу и убрзо је добио посао у познатој бечкој грађевинској фирми, код барона Питела. Међу првим пројектима које је водио био је пројекат канализације и савског колектора у Београду.
Миланковић од 1905. до 1909. ради као грађевински инжењер у неколико бечких фирми. Афирмацију стиче као пројектант армирано-бетонских грађевина, а пројектовао је или је учествовао у пројекту десет хидроцентрала.
Миланковић је само уз помоћ папира и оловке математички објаснио узроке, настанак и трајање ледених доба на Земљи, доказао везу између небеске механике и климе на Земљи.
Светска наука га је уврстила међу пет највећих научника 20. века, а НАСА међу 15 умова свих времена који су се бавили планетом.
Имао је шест признатих грађевинских патената, а на 25 објеката у Југославији, Аустрији, Италији, Мађарској и Румунији су примењена његова грађевинска решења. На многим пројектима широм земље биће ангажован и по доласку у Београд 1909.
Свих 19 мостова на деоници пруге Ниш-Књажевац грађени су од армираног бетона по истом моделу. Тиме је држави уштедео доста новца, а тражио је да му се плати само 600 динара за пут до Беча. Међутим, почео је Балкански рат и за тај новац је купио опрему. Средином двадесетих година радио је и велике хангаре на свим војним аеродромима Краљевине.
Три године пред смрт Миланковић објављује рад “Вавилонски торањ модерне технике” који одговара на питање до којих висина бисмо се могли попети. Замислио је грађевину сазидану од бетона, полупречника основе 112,84 км и висине 21,646 км, а што представља теоријску границу висине која се због грађевинске статике не може прекорачити. Торањ би имао широку платформу на врху за метеоролошку и астрономску опсерваторију.
Резултате свог рада објединио је у делу “Канон осунчавања и његова примена на проблем ледених доба”. Само што је одштампан, Београд је бомбардован 1941. Књига је нађена испод рушевина и касније доштампана.
Наш генијални научник је поред осталих огромних доприноса творац је и до сада најпрецизнијег календара, којег је предложио у Цариграду (Константинопољу, данас Истанбулу), где је маја 1923. године одржан Свеправославни конгрес.
Његов календар представља заправо ревизију Јулијанског календара. Готово је идентичан Грегоријанском уз једну сјајну корекцију. Наиме, другачије се одређује која секуларна година је проста а која преступна.
Миланковић је спровео обимна истраживања и утврдио је да јулијански календар, од како је успостављен 325. године у Никеји, касни по дан на сваких 128 година. Због тога је на тај календар додао 13 дана. Такође, по Миланковићу сви месеци имају по 30 дана осим фебруара са 28 у простој односно 29 дана у преступној години.
Миланковићев календар тачнији је и од грегоријанског рачунања времена који касни дан
на сваких 3.280 година.
Миланковићево решење одмах су је прихватила већина православног света – Цариградска, Александријска, Антиохијска, Бугарска и Румунска патријаршија, као и Атинска и Финска архиепископија. Против су били Српска, Јерусалимска и Руска православна црква, која није ни имала представника на сабору јер се још опорављала од револуције 1917. године.
Календар су до данас прихватиле 10 од 14 аутокефалних православних цркава, поред наведених и Грчка православна црква, Кипарска црква, затим и мање православне цркве Пољске, Чешких земаља и Словачке, као и Албанска црква. Занимљиво је да и већина парохија у САД православних цркава које се држе старог календара, чак и Московске патријаршије, примењују новојулијански календар.
Popularni članci
Адреса
Карађорђева 1А
74270 Теслић
+387(0)65 683 037
Радно вријеме
Пон-Петак: 8:00-16:00