Културно Умјетничко Друштво „Наши Обичаји“ Теслић већ седму годину за редом
организује Фестивал  фолклора у Теслићу.

У суботу, 14. 09. 2019. године, домаћини ће заједно са гостима  на улицама нашег града да прикажу сву љепоту  традиционалних игара, пјесама и ношњи из Теслића и околхих градова.

Дефиле учесника у народним ношњама  планиран је од 17 до 18 часова улицама града уз задржавање на градском тргу.
У 18 часова је  предвиђена свечаност  отварања Фестивала, а затим слиједе наступи културно –  умјетничких друштава  у градском парку.

Учесници Фестивала су: КУД „Наши Обичаји“ Теслић, КУД „Брио-Рудар“ Масловаре, КУД„Усорски Обичаји“ Сивша, КУД „Напредак“ Бушлетић, КУД „Милош Купрес“ Козиште, КУД „Душан Станковић“ Чечава.

Организатор манифестације је КУД „Наши обичаји“ Теслић  са управом КУД – а на чијем челу су Адам Богданић и Милорад Малбашић. Поршку у  организацији  Фестивала пружили су „Културни центар Теслић“ и Туристичка организација. Генерални спонзор манифестације је начелник општине  Теслић.

 

 

Интимна љубавна прича са бриљантним глумачким перформансима, филм „Мотел Нана” Предрага Велиновића, по сценарију Ранка Божића, биће приказан у оквиру манифестације „Теслићко љето“ у суботу, 10. августа у градском парку Теслић гдје је током љета грађанима доступан биоскоп на отвореном.

Филм у којем се стварност и фикција стапају, са љубавним троуглом и у позадини транзиционим и међунационалним проблемима, испричаним на опуштајући и у већем дијелу хумористичан начин урађен је у продукцији бањалучког ВизАрт Филма.

Главне улоге у филму тумаче Николина Јелисавац, Зијах Соколовић, Драган Мићановић и Никола Пејаковић.

Филм почиње у Београду када наставник Иван бива суспендован јер је ошамарио једног ученика, да би му директор школе Прве београдске гимназије нашао посао у једном селу близу Бањалуке.

На путу у аутобусу Иван упознаје Јасмину, која се враћа из иностранства у родно мјесто на позив Хазима, власника мотела, који је заљубљен у њу. У селу Иван упознаје и домара, којег игра Пејаковић, а који доприности хумористичности филма и чија је свака појава на филму изазива салве смијеха. У међуврему се рађа љубав између дјевојке из провинције и градског принца, док ће боравак и предавања у школи са осам ученика Ивану промијенити неке погледе на историју, коју предаје, и свијет.

Филм су подржали Министарство просвјете и културе РС, Министарство цивилних послова БиХ, Градска управа Бањалука, Министарство културе Србије, Филмски центар Србије и Секретаријат за културу града „Београда, Радио-телевизија Републике Српске и “Глас Српске”, као и многи други спонзори.

Илија Муромец и славуј разбојнике је руски дугометражни цртани филм са преводом на српски језик.

Рађен је на основу руског фолклора и руске бајке.

Овај руски филм има у себи пуно динамике налик је на савремене Дизнијеве филмове, али за разлику од америчких цртаних филмова сачувао је изворну причу и руску словенску поетику које се треба подсјетити.

Некада давно, када је у шуми било довољно печурака и јагода, а у потоцима ријека пливало пуно рибе, живио је народ Русије без жалбе. Само је стари неваљалац пакости правио. Појавио се ниоткуда славуј разбојник и никоме пролаз није дозвољавао. Жарио је и палио села руска. Једном кад славуј украде блага из кнежеве ризнице , кнезу не престаде друго него да позове Илију Муромеца који се управо повукао из свог посла и раздужио свој витешки мач.

Док је храбри ратник Добриња Никитич од Татара сакупљао данак, у Кијеву је отета принцеза Забава, рођака кијевског кнеза. Вративши се у Кијев, Добриња сазнаје непирајтну вест, и заједно са гласником Јелисејом, који је заљубљен у Забаву, креће у потрагу за принцезом. На путу их очекује много невероватних догађаја … …

Ако би се временски календар икада прилагођавао „филмском календару” и према њему одређивао свој значај, у руској кинематографији 1998година, била би година Сибирског берберина. Већина филмских критичара ће се сложити да је један од најцењенијих и свакако смелих руских режисера и глумаца, Никита Михалков, своје прво крунско остварење достигао управо филмом Варљиво сунце, ипак филм Сибирски берберин, представља невероватан изазов и „Олимп” филмске режије и глуме како у Русији, али шире.

Природа  и лепота земље, руске земље, његове разнородности и пре свега непресушна снага простора и људи, јесу величина и наступ камере којом је Михалков успешно враћао заборављену снагу и идентитет једне земље. Сибирски берберин, био је први прави отпор нискобуџетним, претенциозним филмовима, који су један народ представљали у деградираним, измењеним околностима, са горким укусом коју је доносио мрачни свет мафије и проституције. Излазак оваквог филмског остварења на сцену 1998. представљало је идеолошки повратак снаге, културе и идеала простора, успешним оживљавањем заборављене 1885. године и хладне руске зиме у Сибиру. Ипак, иако су сами јунаци ове драме млади руски пуковник Андреј Толстој (Oleg Menshikov), и Џејн (Julia Ormond), представници различитих националности, а однос Истока и Запада очигледно јасно конфронтиран, Михалков је успео да разлику „два света” представи апострофирајући Русију и једног њеног војника, не и политичку позадину којом време тада одише.

И док се гледалац препушта невероватној природи главног јунака, младог официра Алексеја, музика која у филму прати најлепше и најтрагичније сцене, чини ову филмску магију изванвременском. Са каквом снагом духа и уметничком лакоћом прича настаје, уверите се и сами!

 

Оригинални наслов: Как я провёл этим летом
Сценарио: Алексеи Попогребскy
Улоге: Григориy Добрyгин, Сергеи Пускепалис, Игор Цсернyевицс
Жанр: Психолошки трилер
Трајање: 124 минута
Производња: Русија, 2010.

 

БИОСКОП НА ОТВОРЕНОМ УЗ ФИЛМ „КАКО САМ ПРОВЕО ОВО ЉЕТО” 7

Оригинални наслов на руском, чији би бољи превод био „Како сам провео љетњи распуст“ садржи типичну граматичку грешку, и евоцира баналне саставе које см

о сви морали да пишемо почетком сваке нове школске године, и наговјештава да ће догађаји бити испричани из перспективе неискусне и наивне особе. Управо такав је Павел Данилов (Добрyгин), тек дипломирани метеоролог бачен на ивицу тундре, на Чукотку, на свој први посао, гдје му је једини сарадник, ментор, цимер и друштво малореки, очврсли Сергеи Гулибин (Пускепалис). Различити су као небо и земља. Док Гулибин без дозволе претпостављених пеца у оближњем заливу, Данилов преко радија уместо њега прима ужасне вијести, које треба да му пренесе. Али се не усуђује.

Попогребскy мајсторски гради напетост одлагањем објелодањивања те кључне информације. Однос између Данилова и Гулибина, који почиње као помало нелагодан однос огрубјелог оца и нЈежнијег сина се због Даниловљевог страха, непромишљености и понекад чисте глупости дегенерише преко напетог неповерења у однос ловац-плијен на крају. Ипак, Попогребскy не дозвољава да му се филм претвори у трагедију, већ авантура млађаног Данилова постаје обред иницијације, процес сазријевања из дечака у мушкарца.

Занимљиво је и потресно посматрати како га панични страх тјера у лудило, што редитељ истиче крупним кадровима глумчевог лица. Григориy Добрyгин Данилова игра посвећено, па не чуди што га већ прогласили новом глумачком надом руске кинематографије. Ипак, Сергеи Пускепалис, иначе позоришни редитељ, својом стаменом, сведеном изведбом краде сву пажњу када се појави у кадру. Чињеница да је филм сниман хронолошки и да је екипа провела три мјесеца изолована на Чукотки доприноси физичким трансформацијама двојице глумаца.

Како се завршило љето је један од оних филмова где ни један детаљ није сувишан. Свака реплика лаконског дијалога је повезана са неким каснијим елементом у причи, а сваки поступак ликова је од кључног значаја. Када се Данилов успава јер је Гулибинов иритантни будилник склонио под душек, то покреће низ наизглед ситних догађаја који и доводе до главног заплета.

Поред чврсте драмске структуре, филм посједује и визуелну снагу, јер редитељ умешно потенцира изолацију и усамљеност двојице ликова контрастирањем крупних планова у ентеријерима, ширим плановима арктичког пространства, тако да се и гледалац осјети као мрвица у непрегледној тундри.

Једино што би се Попогребском могло замерити је непотребно одуговлачење краја. Ипак, заслужено награђен Златним торњем на Фестивалу европског филма на Палићу, Како се завршило љето можемо сврстати међу најбоље руске филмове 21. вијека.

Већ другу годину за редом у оквиру „Теслићког љета“, „Културни центар Теслић“ у Сарадњи са Амбасадом Руске Федерације организује промоцију културних садржаја који промовишу руску културу са акцентом на промоцији руских филмских остварења.

И ове године у периоду од 26. до 28. јула за Теслићане је припремљено мноштво садржаја у оквиру догађаја  „ Дани руског филма“ који ће бити презентовани у градском парку гдје ће угођај бити употпуњен биоскопом  на отвореном.

У току три дана трајања манифестације  предвиђено је низ активности у градском парку на отвореном.

У петак, 26. јула са почетком у 19. часова планиран је свечани протоколарни дио отварања манифестације, дегустација вотке уз руску музику, представљање изложбе фотографија „Почетак другог свјетског рата“ и приказивање филма „Како сам провео ово љето“.

У суботу ће од двадесет часова бити приказан филм „Сибирски берберин“, у недјељу у термину од 18, 00 часова два руска цртана филма за дјецу „Добриња Никитић и Змај Горинић“ и „Илија Муровец и Славуј Разбојник“.

У случају лошег времена, активности планиране за први дан манифестације реализоваће се у градској кино сали у истом термину.

 

 

 

 

У понедјељак, 29. јула са почетком у 19,00 часова у градској галерији у Теслићу биће уприличено свечано отварање изложбе ликовних радова групе теслићких умјетника окупљених у Удружењу „Рекос”.

Радове излажу: АДОЛФ АМРОШ, ЖЕЉКО ЋУРИЋ, ПЛАМЕНКО БАЈТЛ, НИНЕТТЕ МОНТЕ, ЧЕДОМИЛА ФИФИЋ,
ПЕТАР ЈЕЛИЋ И НЕБОЈША ДУЈКОВИЋ.

Организатору је посебно задовољство што се послије дужег времена окупио значајан број Теслићана ликовних стваралаца који су изразили жељу да своја дјела заједнички презентују кроз ову групну изложбу.

Изложба је продајно – ревијалног карактера и биће доступна грађанству током цијеле седмице у просторијама градске галерије.

Добро нам дошли!

Професор Богомир Ђукић заједно са професором Миодрагом Дринићем у уторак 25. јуна у градској галерији говориће о књизи и раду доктора  Радивоја Керовића. Гостовање Радивоја керовића у Теслићу реализује се у организацији СПКД „Просвјета“ Теслић.

Др Радивоје Керовић професор је историје филозофије и филозофске антропологије Филозофског факултета у Бањалуци и један од малобројних интелектуалаца који високо слове у научном свијету у земљи и иностранству, упркос одбијању да се „одмакне“ од наших традиционалних и историјских вриједности.

Преумљење и српско становиште представља темељну студију о српском националном менталитету и идентитету, његовим врлинама и слабостима, националном поносу и достојанству.

Таква каква јесте она представља новост у српској мисли и култури.

Указујући на одсуство и кризу националне политике, духовну клонулост и моралну раслабљеност нашег народа, губитак националне самосвијести и самопоштовања код нашег човјека, ова књиге захтијева духовни преображај и пресаздање истога. Јасно и недвосмислено бранећи начело- једно име, један језик, једно писмо, једна вјера као окосница националног идентитета, књига Преумљење и српско становиште представља новост код нас и по томе што уобличује чисто национално, српско становиште са темељним чиниоцима нашег идентитета као што су језик и име, писмо, православна вјера и духовност, светосавска мисаоност и идеја, државотворно насљеђе и ратничка култура, витешки етос…

Нудећи модел националне самосвијести, животну оријентацију за опстанак и понашање нашег човјека, те узвишенију и продуховљену визију смисла нашег постојања у свијету, лишену терета штетних идеја југословенства, комунизма, братства и јединства и сличних, ова књига пружа и наду за боље сутра нашег народа.

Уколико вам леже на срцу наше националне бриге и теме, уколико желите направити корак више од немирења са „духом самопорицања“, корак ка истинском преумљењу и успостављању српског становишта, онда је ово књига за вас.

 

У недјељу, 7. јула градски парк у Теслићу биће мјесто на ком ће се окупити најмлађи становници наше општине.

Тамо ће бити организована 10. конференција беба. Општина Теслић већ десет година за редом са великим задовољством и ентузијазмом приступа организовању ове манифестације која уједно има за циљ и промоцију породице као једне од најважнијих ћелија друштва.

Манифестација се одржава у организацији „Културног центра Теслић“, а под покровитељством начелника општине. Суоорганизатори и наша стална подршка у организовању оваквих манифестација су теслићки вртићи који традиционално учествују и у програму и у самој организацији манифестације. Као и претходних година родитељи беба које до 07. јула нису прославиле први рођендан могу да пријаве своје малишане за три главне награде, најмлађа беба, најстарија беба, и беба са највише браће и сестара.

Поред главних награда у ове три категорије наши спонзори су обезбиједили бројне награде за бебе и њихове маме које ће бити додијељене путем томболе током саме манифестације.

Уколико нас временски услови спријече да манифестацију реализујемо у градском парку, видимо се у истом термину у Спортској дворани „Радолинка“.