Archive for category: Најаве

Културно Умјетничко Друштво „Наши Обичаји“ Теслић већ седму годину за редом
организује Фестивал  фолклора у Теслићу.

У суботу, 14. 09. 2019. године, домаћини ће заједно са гостима  на улицама нашег града да прикажу сву љепоту  традиционалних игара, пјесама и ношњи из Теслића и околхих градова.

Дефиле учесника у народним ношњама  планиран је од 17 до 18 часова улицама града уз задржавање на градском тргу.
У 18 часова је  предвиђена свечаност  отварања Фестивала, а затим слиједе наступи културно –  умјетничких друштава  у градском парку.

Учесници Фестивала су: КУД „Наши Обичаји“ Теслић, КУД „Брио-Рудар“ Масловаре, КУД„Усорски Обичаји“ Сивша, КУД „Напредак“ Бушлетић, КУД „Милош Купрес“ Козиште, КУД „Душан Станковић“ Чечава.

Организатор манифестације је КУД „Наши обичаји“ Теслић  са управом КУД – а на чијем челу су Адам Богданић и Милорад Малбашић. Поршку у  организацији  Фестивала пружили су „Културни центар Теслић“ и Туристичка организација. Генерални спонзор манифестације је начелник општине  Теслић.

Илија Муромец и славуј разбојнике је руски дугометражни цртани филм са преводом на српски језик.

Рађен је на основу руског фолклора и руске бајке.

Овај руски филм има у себи пуно динамике налик је на савремене Дизнијеве филмове, али за разлику од америчких цртаних филмова сачувао је изворну причу и руску словенску поетику које се треба подсјетити.

Некада давно, када је у шуми било довољно печурака и јагода, а у потоцима ријека пливало пуно рибе, живио је народ Русије без жалбе. Само је стари неваљалац пакости правио. Појавио се ниоткуда славуј разбојник и никоме пролаз није дозвољавао. Жарио је и палио села руска. Једном кад славуј украде блага из кнежеве ризнице , кнезу не престаде друго него да позове Илију Муромеца који се управо повукао из свог посла и раздужио свој витешки мач.

Ако би се временски календар икада прилагођавао „филмском календару” и према њему одређивао свој значај, у руској кинематографији 1998. година, била би година Сибирског берберина. Већина филмских критичара ће се сложити да је један од најцењенијих и свакако смелих руских режисера и глумаца, Никита Михалков, своје прво крунско остварење достигао управо филмом Варљиво сунце, ипак филм Сибирски берберин, представља невероватан изазов и „Олимп” филмске режије и глуме како у Русији, али шире.

Природа  и лепота земље, руске земље, његове разнородности и пре свега непресушна снага простора и људи, јесу величина и наступ камере којом је Михалков успешно враћао заборављену снагу и идентитет једне земље. Сибирски берберин, био је први прави отпор нискобуџетним, претенциозним филмовима, који су један народ представљали у деградираним, измењеним околностима, са горким укусом коју је доносио мрачни свет мафије и проституције. Излазак оваквог филмског остварења на сцену 1998. представљало је идеолошки повратак снаге, културе и идеала простора, успешним оживљавањем заборављене 1885. године и хладне руске зиме у Сибиру. Ипак, иако су сами јунаци ове драме млади руски пуковник Андреј Толстој (Oleg Menshikov), и Џејн (Julia Ormond), представници различитих националности, а однос Истока и Запада очигледно јасно конфронтиран, Михалков је успео да разлику „два света” представи апострофирајући Русију и једног њеног војника, не и политичку позадину којом време тада одише.

И док се гледалац препушта невероватној природи главног јунака, младог официра Алексеја, музика која у филму прати најлепше и најтрагичније сцене, чини ову филмску магију изванвременском. Са каквом снагом духа и уметничком лакоћом прича настаје, уверите се и сами!

Већ другу годину за редом у оквиру „Теслићког љета“, „Културни центар Теслић“ у Сарадњи са Амбасадом Руске Федерације организује промоцију културних садржаја који промовишу руску културу са акцентом на промоцији руских филмских остварења.

И ове године у периоду од 26. до 28. јула за Теслићане је припремљено мноштво садржаја у оквиру догађаја  „ Дани руског филма“ који ће бити презентовани у градском парку гдје ће угођај бити употпуњен биоскопом  на отвореном.

У току три дана трајања манифестације  предвиђено је низ активности у градском парку на отвореном.

У петак, 26. јула са почетком у 19. часова планиран је свечани протоколарни дио отварања манифестације, дегустација вотке уз руску музику, представљање изложбе фотографија „Почетак другог свјетског рата“ и приказивање филма „Како сам провео ово љето“.

У суботу ће од двадесет часова бити приказан филм „Сибирски берберин“, у недјељу у термину од 18, 00 часова два руска цртана филма за дјецу „Добриња Никитић и Змај Горинић“ и „Илија Муровец и Славуј Разбојник“.

У случају лошег времена, активности планиране за први дан манифестације реализоваће се у градској кино сали у истом термину.

Професор Богомир Ђукић заједно са професором Миодрагом Дринићем у уторак 25. јуна у градској галерији говориће о књизи и раду доктора  Радивоја Керовића. Гостовање Радивоја керовића у Теслићу реализује се у организацији СПКД „Просвјета“ Теслић.

Др Радивоје Керовић професор је историје филозофије и филозофске антропологије Филозофског факултета у Бањалуци и један од малобројних интелектуалаца који високо слове у научном свијету у земљи и иностранству, упркос одбијању да се „одмакне“ од наших традиционалних и историјских вриједности.

Преумљење и српско становиште представља темељну студију о српском националном менталитету и идентитету, његовим врлинама и слабостима, националном поносу и достојанству.

Таква каква јесте она представља новост у српској мисли и култури.

Указујући на одсуство и кризу националне политике, духовну клонулост и моралну раслабљеност нашег народа, губитак националне самосвијести и самопоштовања код нашег човјека, ова књиге захтијева духовни преображај и пресаздање истога. Јасно и недвосмислено бранећи начело- једно име, један језик, једно писмо, једна вјера као окосница националног идентитета, књига Преумљење и српско становиште представља новост код нас и по томе што уобличује чисто национално, српско становиште са темељним чиниоцима нашег идентитета као што су језик и име, писмо, православна вјера и духовност, светосавска мисаоност и идеја, државотворно насљеђе и ратничка култура, витешки етос…

Нудећи модел националне самосвијести, животну оријентацију за опстанак и понашање нашег човјека, те узвишенију и продуховљену визију смисла нашег постојања у свијету, лишену терета штетних идеја југословенства, комунизма, братства и јединства и сличних, ова књига пружа и наду за боље сутра нашег народа.

Уколико вам леже на срцу наше националне бриге и теме, уколико желите направити корак више од немирења са „духом самопорицања“, корак ка истинском преумљењу и успостављању српског становишта, онда је ово књига за вас.