Оригинални наслов: Как я провёл этим летом
Сценарио: Алексеи Попогребскy
Улоге: Григориy Добрyгин, Сергеи Пускепалис, Игор Цсернyевицс
Жанр: Психолошки трилер
Трајање: 124 минута
Производња: Русија, 2010.
Оригинални наслов на руском, чији би бољи превод био „Како сам провео љетњи распуст“ садржи типичну граматичку грешку, и евоцира баналне саставе које см
о сви морали да пишемо почетком сваке нове школске године, и наговјештава да ће догађаји бити испричани из перспективе неискусне и наивне особе. Управо такав је Павел Данилов (Добрyгин), тек дипломирани метеоролог бачен на ивицу тундре, на Чукотку, на свој први посао, гдје му је једини сарадник, ментор, цимер и друштво малореки, очврсли Сергеи Гулибин (Пускепалис). Различити су као небо и земља. Док Гулибин без дозволе претпостављених пеца у оближњем заливу, Данилов преко радија уместо њега прима ужасне вијести, које треба да му пренесе. Али се не усуђује.
Попогребскy мајсторски гради напетост одлагањем објелодањивања те кључне информације. Однос између Данилова и Гулибина, који почиње као помало нелагодан однос огрубјелог оца и нЈежнијег сина се због Даниловљевог страха, непромишљености и понекад чисте глупости дегенерише преко напетог неповерења у однос ловац-плијен на крају. Ипак, Попогребскy не дозвољава да му се филм претвори у трагедију, већ авантура млађаног Данилова постаје обред иницијације, процес сазријевања из дечака у мушкарца.
Занимљиво је и потресно посматрати како га панични страх тјера у лудило, што редитељ истиче крупним кадровима глумчевог лица. Григориy Добрyгин Данилова игра посвећено, па не чуди што га већ прогласили новом глумачком надом руске кинематографије. Ипак, Сергеи Пускепалис, иначе позоришни редитељ, својом стаменом, сведеном изведбом краде сву пажњу када се појави у кадру. Чињеница да је филм сниман хронолошки и да је екипа провела три мјесеца изолована на Чукотки доприноси физичким трансформацијама двојице глумаца.
Како се завршило љето је један од оних филмова где ни један детаљ није сувишан. Свака реплика лаконског дијалога је повезана са неким каснијим елементом у причи, а сваки поступак ликова је од кључног значаја. Када се Данилов успава јер је Гулибинов иритантни будилник склонио под душек, то покреће низ наизглед ситних догађаја који и доводе до главног заплета.
Поред чврсте драмске структуре, филм посједује и визуелну снагу, јер редитељ умешно потенцира изолацију и усамљеност двојице ликова контрастирањем крупних планова у ентеријерима, ширим плановима арктичког пространства, тако да се и гледалац осјети као мрвица у непрегледној тундри.
Једино што би се Попогребском могло замерити је непотребно одуговлачење краја. Ипак, заслужено награђен Златним торњем на Фестивалу европског филма на Палићу, Како се завршило љето можемо сврстати међу најбоље руске филмове 21. вијека.
