У петак, 31. маја у оргнизацији Мисијског фонда Православне епархије зворничко-тузланске и СПКД „Просвјета“ Теслић бићемо у прилици одслушати занимљиво предавање Стаменка Шушка.
Професор Стаменко Шушак, рођен је 1969. године у Прњавору (БиХ), Дипломирао 1994. године као студент генерације на Медицинском факултету у Новом Саду, где је и магистрирао и докторирао (2005). Специјализирао је најприје е општу хирургију, а затим и кардиоваскуларну хирургију на најпрестижнијој европској кардиохируршкој установи, Немачком центру за срце у Берлину. Запослен је од 1998. на Клиници за кардиоваскуларну хирургију Института за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици. Професор је кардиохиругије, медицинске етике и палијативне медицине на Медицинском факултету у Новом Саду.
Од 2013. ангажован је као кардиоваскуларни хирург и професор у Интернационалном центру за кардиоваскуларне болести на MC Medicor, у Изоли, Словенија. Извео око 4000 операција на отвореном срцу. Члан је Управног одбора Епархијског савета Епархије бачке, Свеправославног биоетичког комитета Васељенске патријаршије, и Биоетичког комитета Светог Архијерејског Синода СПЦ.
Професор Шушак у својим предавањима покушава указати на све стручне аспекте „мождане смрти“, али и на човека као личност, биће са слободном вољом која тежи вечности, а не само као индивидуу и/или психо-соматско биће. Личносност људска јесте отворена онтологија, док свођење човека на ниже димензије (индивиду, психосоматско биће или само соматско и/или психичко биће) доводи човека у позицију затворене онтологије простих физичких рефлекса и психичких реакција. Живот и смрт човека никако се не могу свести на живот или смрт једног органа или органског система, тако да се са највећим опрезом у обзир морају узети све чињенице када се говори о донацији органа од стране „мождано мртве“ особе.
