Archive for category: Најаве

У четвртак 18. 11. 2021. године у Градској галерији у Теслићу у 13:00 ч. биће уприличено отварање изложбе „Нови живот старог храста” аутора Иве Јелушића. Ријеч је о богатој културној баштини са локалитета Пивнице код Оџака у Босанској Посавини, која ће бити представљена репликама здијела израђених од абоноса, храста лужњака, старог више од 5000 година, колико је стара и костолачка култура којој реплике припадају. Заљубљеници у прошлост имају јединствену прилику да на једном мјесту виде 44 реплике здијела које су рађене прије више од 5000 година од глине, а сада представљене од дрвета које је у то вријеме расло на босанскохерцеговачким просторима.

Неодговорно је ускратити свијет за сврху која нам је намијењена. Наша дужност и обавеза су да је пронађемо и живимо своју истину. То није само наш избор, реченица је из нове књиге „Кад срце говори“ ауторке Далиборке Перић.
Промоција ове књиге у Теслићу заказана за 21. октобар 2021. године, с почетком у 18 часова у градској кино сали у сарадњи са Културним центром Теслић.
По ријечима ауторке, књига је до сада промијенила животе стотина жена широм Балкана путем онлине свијета, а сада ће бити презентована и теслићкој публици, док ће на самој промоцији учествовати Далиборка Перић и Весна Рачић, водитељка програма.
Иако се на први поглед чини, књига „Кад срце говори“ није љубавна књига. Прије би се рекло да је животна. Сам назив нас наводи на размишљање о начину на који идемо кроз живот. Шта је оно што нас води? Ум или срце? Ова књига је животна прича ауторке, заправо роман, који описује како је могуће из ума пријећи у своје срце и водити један сретан и испуњен живот у миру са собом и другима.
Перићева појашњава и да је књигу написала за само 31 дан, али, ипак, она је настајала цијели њен живот.
„Сам тренутак писања је дошао спонтано, интуитивно, из душе. Била је то права ерупција ријечи, мисли и осјећања које су се претварале у исписане странице прије него што бих и схватила шта сам написала. Оно што ме је покретало јесте жеља да са другима подијелим своја сазнања и мудрост која ми је у потпуности промијенила живот“, рекла је Перићева, те је додала да ни сама није вјеровала да ће књига изазвати овако велику пажњу.
.
Књига прати младу жену по имену Анђела, која, након што је дугогодишњи партнер остави без ријечи, бива потпуно сломљена. У осјећају сопствене немоћи и безизлазности одлучи да окуша своју посљедњу шансу. Посматрајући хармоничан живот своје спаситељице Мирјане, осјети још већу бол схватајући да њена највећа патња није у томе шта је изгубила, већ у ономе што никада није ни имала. То јој одузме и оно мало наде коју је имала и Анђела се препусти пред снагом животних изазова. Ипак, нека сила јача од ње саме, је натјера да пронађе посљедњи атом снаге и потражи одговоре тамо гдје је знала да ће их сигурно добити.

У организацији Јавне установе „Културни центар, Теслић” уз сарадњу са Музејом Републике Српске и Парохије врућичке одржат ће се промоција књиге „Цркве брвнаре у Републици Српској, истине или легенде”, аутора Владимира Ђукановића. Врућичка црква брвнара заслужено се, као једна од најстаријих, нашла на првим страницама књиге, поред петнаест других црква брвнара, које су биле предмет истраживања, као јединствен културолошли бисер нашег краја и саме Републике Српске.
Промоција је наставак добре сарадње представника Музеја РС и “Културног центра Теслић”.
Важно је истаћи да је за успјех промоције и изузетну атмосферу заслужан домаћин, Отац Жељан Савић, врућички свештеник, као и многобројни уважени гости који су подржали догађај личним присуством.
Промоција књиге симболично је организована на локацији врућичке цркве брвнаре.

У филму „Синови Српске“  приказан  је ратни пут Прве гардијске моторизоване бригаде на бројним ратиштима и војним акцијама у којима је учествовала од њеног оснивања до краја рата.

То су ратишта око Горажда и Жепе, акције `Церска 93`, `Лукавац 93`, оловско ратиште, бихаћко ратиште и, оно за шта је Гарда највише везана пошто је највећи дио свог ратног пута провела тамо – на планинама Трескавица и Бјелашница.

У овом филму је приказана истина о младим гардистима, младим војницима који су заједно са својим командним кадром и старим гардистима ратовали и допринијели стварању и одбрани Републике Српске“.

Прва гардијска моторизована бригада дала  је немјерљив допринос, што се, прије свега, огледа у чињеници да су већина од око 240 погинулих гардиста били млади момци од 18, 19 или 20 година.

Овај филм је настао је  и из  жеље  да се заувијек ода почаст њима и задржи сјећање на њих.

Ово је документарни филм у коме  о својим искуствима говори, између осталих, некадашњи командант Прве гардијске моторизоване бригаде пуковник Здравко Самарџић, некадашњи начелник Штаба бригаде Мирко Тривић, као и Сњежана Којадиновић, која је била једна од ријетких гардисткиња, од оснивања бригаде, па до самог краја рата.

У филму о својим искуствима у том ратном периоду говоре и млади гардисти, као и  припадници старијих генерација гарде који су од оснивања Бригаде били у њој.

У  филму говоре  и гости, некадашњи амерички политичари и новинари који су, на неки начин, свједочили о жигосању Срба 1992. године као ратних злочинаца и агресора.

Филм је настао и из жеље  да се  покаже  да Срби нису агресори нити су дивљаци или убице, него да је то само народ који је бранио своја вјековна огњишта и који је између осталих ратних дејстава  био изложен и  стравичним ударима НАТО-а.

Овај документарни филм, у режији Миодрага Зарковића из Београда, настао је као идејни пројекат Удружења гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске да се на непосредан начин ода пошта погинулим припадницима ове бригаде.