Игор Маројевић
Игор Маројевић рођен је 1968. године у Врбасу. Дипломирао је Српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Новелу „Обмана Бога“ објавио је 1997, а затим и романе „Двадесет четири зида“ (1998, 2010), „Жега“ (2004, 2008), „Шнит“ (2007, 2008, 2014), „Партер“ (2009), „Мајчина рука“ (2011) и „Праве Београђанке“ (2017), као и збирке прича „Трагачи“ (2001), „Медитерани“ (2006, 2008) и „Београђанке“ (2014, у шест издања; најкомерцијалнија збирка српске кратке уметничке прозе 21. века) и књигу есеја односно публицистике „Кроз главу“ (2012) и „Крв је вода“ (2018). Његова дела или њихови одломци објављивани су на шпанском, португалском, каталонском, македонском, немачком, енглеском, италијанском, словеначком, мађарском, украјинском, чешком, пољском, румунском, грчком, данском и бугарском језику.
Написао је драму „Номади“ која је у продукцији барселонског Института за театар извођена 2004. године на каталонском и шпанском језику, на којем је и написао комад. На БЕЛЕФ-у 2008. године изведена је „Тврђава Европа“, српска праизведба драме „Номади“, као ауторски превод сопствене драме. По његовом роману „Двадесет четири зида“ у Београдском драмском позоришту извођена је истоимена позоришна адаптација 2003/ 2004. Такође у БДП се од 2009. до 2011. изводио његов други комад „Бар сам свој човек“. По мотивима његове драме „Радован 2013.“ новосадска трупа Јорик је извела истоимену представу 2013.
Са шпанског је преводио, између осталог, књиге Ане Марије Матуте, Роберта Болања, Макса Ауба и „Биографију Томаса Бернхарда“ Мигела Саенса.
Добио је више књижевних награда, између осталог „Кáролy Сзирмаи“, Награду из Фонда „Борислав Пекић“ и „Десимир Тошић“.
Члан је Српског и Каталонског ПЕН центра и један од оснивача Српског књижевног друштва, преко којег остварује статус самосталног уметника од 2002.
Када је у питању роман “Остаци света”, према Игору Маројевићу, можда најзвучније, делује одредница да су “Остаци света” – први српски роман о Јасеновцу. Зоран Богнар је написао да је то први роман о Јасеновцу као доминантној теми. Била је покоја претходница, ли та дела нису заживела, а можда ни нарочито релевантна.
УБањалуци је 1984. објављено “Једење богова” покојног Горана Чучковића, књига која врло упечатљиво говори о Јасеновцу. Горан истиче да је раније мислио да смо кукавичка култура, чим немамо репрезентативан роман о најкрвавијем националном миту, док Шпанци имају роман о Јасеновцу: “Храброст” Кларе Усон. Но бавећи се потресном и мучном грађом и читајући Чучковића, који је издржао да напише новелу али не и роман, разумео сам зашто су многи одустали од писања о Јасеновцу. Уосталом, то заправо није ни нарочито популарна тема.
Најтеже му је било да пише, како истиче Игор Маројевић, о оном што је непосредно преживео: бомбардовање. Тако је и због недостатка дистанце, која је неопходна писцу, колико и упућеност у тему. Вероватно је већа дистанца према Јасеновцу и Блајбургу, па и Шпанском грађанском рату и Сребреници уродила, како је написао Перишић, постидеолошком перспективом “Остатака света”.
Роман описује доживљање Срба од хероја Шпанског грађанског рата до дежурних криваца не само за Сребреницу већ и за бомбардовање наше земље – како се до те мере променио начин на који се наш народ доживљава?
“Пад угледа српске војске стеченог у Првом светском рату почиње у том шпанском, због пораза левице у чијим редовима су се Срби и други Југословени борили, а заокружен је деведесетих, ратним поразима и проглашавањем сребреничког злочина геноцидом. Но за разлику од осталих зараћених страна деведесетих, Срби нису имали пи-ар, нити свест о њему, што је такође утицало на коначну слику, ако она то јесте. Надам се да се с кажњавањем Србије престало и да се неће заокружити механичка и непостојна аналогија српства и великогерманства из Другог светског рата, што би, и уз помоћ “Нинове” награде, исходило практичним укидањем националне културе и њеним утапањем у непостојећу југословенску, иначе у пракси врло опасну”.
У роману говори шта (пре)остаје свету у коме се непрестано буде мржња и злоба.
Оно чега, осим трагичних страдања дуж XX века, има у “Остацима света” је победа над траумом, хумор и љубав.
Промоција романа”остаци света” биће одржана 10. децембра 2020. године у Теслићу.
Оорганизатори догађаја: ЈУ
„Културни центар Теслић” и НБ
„Данило Киш” Теслић
