У петак, 31. маја у оргнизацији Мисијског фонда Православне епархије зворничко-тузланске и СПКД „Просвјета“ Теслић бићемо у прилици одслушати занимљиво предавање Стаменка Шушка.

Професор Стаменко Шушак, рођен је 1969. године у Прњавору (БиХ), Дипломирао 1994. године као студент генерације на Медицинском факултету у Новом Саду, где је и магистрирао и докторирао (2005). Специјализирао је  најприје е општу хирургију, а затим и кардиоваскуларну хирургију на најпрестижнијој европској кардиохируршкој установи, Немачком центру за срце у Берлину. Запослен је од 1998. на Клиници за кардиоваскуларну хирургију Института за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици. Професор је кардиохиругије, медицинске етике и палијативне медицине на Медицинском факултету у Новом Саду.

Од 2013. ангажован је као кардиоваскуларни хирург и професор у Интернационалном центру за кардиоваскуларне болести на MC Medicor, у Изоли, Словенија. Извео око 4000 операција на отвореном срцу. Члан је Управног одбора Епархијског савета Епархије бачке, Свеправославног биоетичког комитета Васељенске патријаршије, и Биоетичког комитета Светог Архијерејског Синода СПЦ.

Професор Шушак у својим предавањима покушава указати на све стручне аспекте „мождане смрти“, али и на човека као личност, биће са слободном вољом која тежи вечности, а не само као индивидуу и/или психо-соматско биће. Личносност људска јесте отворена онтологија, док свођење човека на ниже димензије (индивиду, психосоматско биће или само соматско и/или психичко биће) доводи човека у позицију затворене онтологије простих физичких рефлекса и психичких реакција. Живот и смрт човека никако се не могу свести на живот или смрт једног органа или органског система, тако да се са највећим опрезом у обзир морају узети све чињенице када се говори о донацији органа од стране „мождано мртве“ особе.

 

У организацији ЈУ „Културни центар Теслић“
12. маја 2019. планирано је „Вече дјечијег фолклора“. Овај догађај је саставни дио манифестације „Дани породице“ коју кроз свој програм рада реализује Културни центар Теслић од прошле године под мотом – Традицијом чувамо породицу.
Манифестација је прилика да се кроз јавне наступе и сценски приказ обиљежја која се са генерације на генерацију преносе и чувају у оквиру породице и средине у којој живимо посвети пажња породици као основној ћелији друштва и укаже на њен значај управо за опстанак и развој друштвене заједнице.
Учесници на манифестацији су дјеца узраста до дванаест година из Теслића,  Добоја, Станара, Прњавора и Котор Вароши.
У оквиру десет пријављених КУД- ова наступиће више од 200 младих фолклораша. Манифестација је као и прошле године планирана у градском парку у Теслићу.

Теслићанка Невенка (Долић) Ђукић која живи и ради у Стуттгарту заједно са Мирјаном (Ћулић) Лукић, и Борицом (Перишић) Ђаковић из Франкфурта на Мајни-Њемачка представиће 20. априла свој книжевни рад теслићкој публици. Ове три књижевнице од 1992. године живе и раде у Њемачкој гдје уз свакодневни рад настају и њихова књижевна остварења.

Невенка Ђукић је у ранијем периоду у Теслићу промовисала збирке поезије “Вријеме мијења људе”(1997.) “Одсјај душе”(2011.) и “Корак напријед”(2014.) те роман „Јесењи Вихор” (2018.).

Ове године јавности ће бити доступан роман „Балканка” који жели да промовише и у Теслићу.

Невенкина жеља је била да теслићка публика упозна и ове двије књижевнице са којима често сарађује у Њемачкој и другим земљама кроз удружења књижевника и умјетника диаспоре попут Удружења „Радник пјесник у туђини“, Удружења српских писаца у Швицарскоји, Завјештањима, Удружењу „Српска књижевна држава“ , Књижевни клуб “МИРОСЛАВ МИКА АНТИЦ “Индјија, Удружења српских књижевника Словеније и сл.

Жеља им је, поред представљања сопствених радова, и остваривање сарадње са људима из Теслића који се баве књижевносћу. Надају се да ће у скорој будућности оне бити домаћини неким нашим писцима на дружењима у Њемачкој, Словенији, Швицарској или некој другој земљи у којој живе исељеници из наших крајева.

Дајана Тадић рођена је 1986. у Бања Луци, дипломирани је економиста и ради у струци.

Са 25 година дијагностификован јој је Нон – Хочкин лимфом највишег степена агресивности. Након операције и успјешног опоравка, враћа се кући и почиње да пише блог Хероји по шифрама на којем доноси приче људи које је упознала током свог лијечења. Касније овај блог прераста у једну праву онлајн заједницу људи који дијеле своја искуства у борби против малигних болести и урођених деформитета.

Тком 2016. Дајана одлучује да од прича с блога направи књигу.

Приче су кратке, потресне и тјерају човјека на размишљање о томе колико тога свакодневно узимамо здраво за готово. Књига говори о тешким темама, али никако није тешка сама по себи, напротив, пуна је наде и оптимизма – најбољег што болесни могу да извуку из себе.

Промоција књиге у Теслићу планирана је за 11. 4. 2019. године.

„Културни центар Теслић“ и “Туристичка организација општине Теслић“ организује у петак, 12. априла позоришну представу “Љубав на лесковачки начин” која ће бити одиграна у градској Кино сали са почетлом у у 19, 30 у извођењу Весне Анђелковић словеначке глимице. Представа је пуна хумора, народних изрека, смицалица, а до сада је одиграна у свим мјестима у окружењу.

Ради се о монокомедији која говори о удавачи Зорки Мантиној (по деди Манти), избирачици из старог Лесковца између два свјетска рата, када је Лесковац доживио културни и привредни процват.

Она ће кроз све њене просце и прилике на врло занимљив и хумористичан начин, у лесковачком дијалекту, осликати то вријеме, културни живот, догађања у биоскопу код Доцка Славуја, љубав и навике, традицију и обичаје, те прекретницу у којој она сама жели изабрати мужа, без родитељског утицаја.

Аутор текста је Ненад Кражић, а адаптацију, драматургију и режију представе потписује глумица Весна Анђелковић, која и изводи комад.

Јубиларни 20. Међународни фестивал професионалних луткарских позоришта за дјецу “Лут фест” биће одржан у Источном Сарајеву од 12. до 17. маја под мотом “Анима у срцу”, с циљем прославе љубави и величања луткарства и луткарске умјетности у Републици Српској и БиХ, изјавио је данас Срни селектор и умјетнички директор “Лут феста 2019” редитељ Витомир Митрић.

“Двадесет година луткарства у Источном Сарајеву обиљежило је исто толико генерација нове младе позоришне публике, којој је усађена љубав према луткарству и позоришној умјетности. Фестивал је кроз луткарска остварења учио младе да његују љубав, поштују различитости и у својим срцима гаје чистоту душе и праве вриједности”, рекао је Митрић, поводом данашњег Свјетског дана луткарства.

Према његовим ријечима, овогодишњи слављенички “Лут фест” биће у духу свечаности са идејом да се луткарство и луткарска умјетност слави широм Републике Српске и БиХ.

Он истиче да је “Лут фест” фестивалска манифестација са стварним културним и умјетничким дометима свјетског луткарства које се већ 20 година презентује и вреднује у Источном Сарајеву.

“Најпознатија имена луткарских стваралаца и позоришта из свијета показују своју културу и традицију кроз луткарске представе испуњене и оплемењене новим трендовима у стваралаштву и визији луткарске умјетности. Двадесети `Лут фест` показаће зрелост, а, уједно, и свечарску атмосферу кроз коју ће се прославити овај јубилеј у Републици Српској”, наглашава Митрић.

Овогодишња селекција фестивалских представа, поручује он, води нас кроз све етапе културног развоја човјека: од мита, бајке, преко фолклора до интелектуалних и апстрактних, кроз које треба да прође свако дијете на путу васпитања и одрастања.

Митрић оцјењује да је “Лут фест” за 20 година постао “лутковитији”, а сви они који су одрастали уз Фестивал – постали су “људскији”.

УЧЕШЋЕ 19 ПОЗОРИШТА ИЗ 11 ЗЕМАЉА

На овогодишњем Фестивалу учествоваће 19 позоришта из 11 земаља, и то: БиХ, Србије, Хрватске, Бугарске, Шпаније, Италије, Аустрије, Естоније, Белгије, Казахстана и Турске.

У такмичарском програму представиће се Луткарско позориште “Кроникокаб” из Италије са представом “Под жицама” у режији Нађе Империо, Луткарско позориште “Влиндерс” из Белгије извешће представу “Ким, мало црно пиле” у режији Александра Ћурчића, а Луткарско позориште “Астана” из Казахстана представиће се представом “Боје Истока” чију режију потписује А. Салајева.

Из Аустрије долази позориште “Верк 89” са музичко-луткарским спектаклом “Бум, крах, бенг” у режији Петра Куса, док ће Дјечије позориште Републике Српске извести представу “Медвједић Тимотеј” у режији Јарослава Антоњука.

Из Србије долази пет позоришта, Позориште лутака Ниш са представом “Мала принцеза” у режији Александра Кањевца, Позориште лутака “Пинокио” са представом “Гињол” у режији Сандре Родић Јанковић, Народно позориште “Тоша Јовановић” са представом “Царски певачи” у режији Ирене Тот, Мало позориште “Душко Радовић” са представом “Прича о чаробном камену” у режији Давора Драгојевића и Дечје позориште Суботица са представом “Извини, мама” у режији Тодора Валова.

Луткарско позориште “Пикуентос” из Шпаније извешће представу “Бенџамино и Хуанита” чију режију потписују Бенџамин Ричард и Хуана Гарсија Руиз, а из Бугарске ће се представити два позоришта – Државно луткарско позориште “Сливен” са представом “Бијела бајка” у режији Константина Каракостова и Луткарско позориште “Георги Митев” из Јамбола са представом “Мала жаба” у режији Марије Банове.

На “Лут фест 2019” у Источно Сарајево из Хрватске долази Позориште “Точка на и” са представом “Прва прича” у режији Антоније Шашо Брканић, а из Турске ће се представити “Ценгиз Озек шедоу театар” са представом “Магично дрво” у режији Ценгиза Озека.

Из Естоније ће стићи Позориште “Туулевски”, са представом “Палчица” чију режију потписује колектив овог позоришта. Позориште лутака “Мостар” извешће најновије луткарско остварење “Причу о изгубљеном времену” у режији Тамаре Кучиновић.

Такмичарски програм овогодишњег Фестивала биће реализован у Културном центру Источно Ново Сарајево и у Културном центру Пале.

БОГАТ ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА

У оквиру пратећег програма Фестивала учествоваће два позоришта из Србије, Лутка сцена “Пепино” из Ниша са представом “Динди, мали диносаурус” у режији Небојше Јовановића и позориште “Театрило” из Новог Сада са представом “Златокоса у свету чуда” у режији Цветина Аничића.

У част побједника Фестивала и 20. фестивалског рођендана Дјечије позориште Републике Српске ће у пратећем програму, на церемонији затварања извести представу “Јежева кућица” у режији Слободана Перишића.

“Током фестивала планиран је богат пратећи програм, који ће ове године бити у знаку прославе јубилеја и великог луткарског карневала, истичући истраживачки приступ у релазацији свих сегмената”, најављује Митрић.

Он појашњава да пратећи програм Фестивала обухвата Луткарски карневал, представе пратећег фестивалског програма, репризна играња представа такмичарског програма у Зворнику и Теслићу, са циљем децентрализације културе, радионице израде и анимације лутака, промоције издања из области луткарства и књига поезије за дјецу, посвећених луткарству.

Ту спада и велика изложба лутака под називом “У царству лутака”, аутора Љиљане Ђиђино Брановачки, као и мастерклас предавања: “Утицај Бугарског луткарског позоришта на развој луткарства код балканских народа”, које ће одржати Константин Каракостов, професор на Државној академији за позориште и филм у Софији, и “Функција технике театра сјенки у обучавању глумца луткара”, Амеле Вученовић, професора на Санктпетербуршкој државној академији позоришне умјетности у Русији.

На поменутом карневалу учествоваће учесници Фестивала, улични умјетници из цијелог свијета, свирачи, улични оркестри, кловнови, мађионичари, плесне групе, велике уличне лутке и маскоте, те уз бројне атракције и ученици основних школа и обданишта Источног Сарајева и Кантона Сарајево.

Специјални гост карневала је гранд лутак Контрол Ник из Позоришта лутака “Пинокио”.

Митрић истиче да луткарске радионице представљају значајан дио едукативног сегмента фестивалског програма.

“Ове године ће бити одржане три радионице: Радионица израде лутака од рециклираног материјала, коју води Зорана Милошаковић из Позоришта лутака `Пинокио`, Београд, Радионица израде и анимације лутака `Од дрвета до лутка`, коју воде Ирена Тот и Тибор Фараго из Народног позоришта `Тоша Јовановић`, Зрењанин, и радионица `Лутка и ја смо дио једног сна`, коју води доктор Милан Мађарев, драматург и редитељ из Београда”, прецизира селектор и умјетнички директор “Лут феста 2019”.

ДВА ЖИРИЈА – ДОКАЗ ОЗБИЉНОСТИ И ВИСОКОГ НИВОА ФЕСТИВАЛА

Митрић додаје да ће у оквиру Фестивала радити два жирија што, како је рекао, показује озбиљност и висок фестивалски ниво.

Међународни стручни жири радиће у саставу: Наумов Николај Петрович из Русије, Боњо Лунгов из Бугарске и Предраг Бјелошевић из Републике Српске.

Жири новинара и критике радиће у саставу: Александар Саша Грандић, доктор књижевности и позоришни критичар, Огњен Беговић, новинар Новинске агенције Републике Српске “СРНА”, и музички педагог Младен Јанковић.

ПОКРОВИТЕЉСТВО ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ДАЈЕ ПОСЕБАН ЗНАЧАЈ ФЕСТИВАЛУ

Покровитељ 20. “Лут феста” је предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, чиме је Фестивал добио посебан значај. Ова подршка је од изузетне важности за развој Фестивала и позоришне умјетности за дјецу и културе у Српској.

Генерални покровитељ Фестивала је Министарство просвјете и културе Републике Српске, Фестивал суфинансирају Град Источно Сарајево, општине Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале и Амбасада Аустрије у БиХ.

Бронзани спонзор Фестивала је Умјетничка ливница “Јеремић” из Београда, а спонзор Фестивала је Туристичка организација Града Источно Сарајево.

Генерални медијски покровитељи Фестивала су Новинска агенција Републике Српске “СРНА” и Радио-телевизија Републике Српске, а медијски пријатељи Фестивала су Федерална новинска агенција “Фена”, телевизије “Елта”, БН, БХРТ и портали “Катера инфо” и “Принцип њуз”.

ДАРКО МАРКОВ је умјетник који живи и ради у Бечу. За њега би се могло рећи да својеврсан хроничар беечког живота. Редовни је колумниста листа „Космо“ најтраженијег магазина у Аустрији. Члан је Друштва књижевника Војводине. Није уочено да постоји пуно литературе која се бави животом наших људи у западној европи. Дарко Марков пише управо о странцима, људима које називамо Гастарбајтерима. Нама је ово прилика да кроз Даркове очи упознамо праву страну живота у иностранству које и није увијек тако идеално.

У својим дјелима Дарко говори истините траги-комична приче о бечким Гастарбајтерима, пропраћене и насликане аутентичним и оргиналним сценама, истинитим ликовима и догађајима као и својеврсним специфичним ритмом, стилом говора својственим бечким Србима. Његова дјела на један оштар начин указују и на тврдокорне ставове Аустријанаца према странцима. Заправо пружа нам једну реалну слику људи међу којима и сам живи ради.

У сриједу, 3. априла у 20 часова Теслићани могу да погледају Монодраму „Сумрак у бечком хаустору“ која је својеврсно ауторско дјело нашег госта којом често истовремено и насмије и расплаче публику.

ДАРКО МАРКОВ је умјетник који живи и ради у Бечу. За њега би се могло рећи да својеврсан хроничар бечког живота. Редовни је колумниста листа „Космо“ најтраженијег магазина у Аустрији. Члан је Друштва књижевника Војводине. Није уочено да постоји пуно литературе која се бави животом наших људи у западној европи. Дарко Марков пише управо о странцима, људима које називамо Гастарбајтерима.Нама је ово прилика да кроз Даркове очи упознамо праву страну живота у иностранству које и није увијек тако идеално.

У градској галерији у Теслићу Дарко ће 4. априла представити своје романе „Сумрак у бечком хаустору 1 и 2“, и роман „Смеј’ о сам се – да не плачем“.

У својим дјелима Дарко говори истините траги – комична приче о бечким Гастарбајтерима, пропраћене и насликане аутентичним и оргиналним сценама, истинитим ликовима и догађајима као и својеврсним специфичним ритмом и стилом говора својственим бечким Србима. Његова дјела на један оштар начин указују и на тврдокорне ставове Аустријанаца према странцима. Заправо пружа нам једну реалну слику људи међу којима и сам живи и ради.

У сриједу, 3, априла у 20 часова Теслићани могу да погледају Монодраму „Сумрак у бечком хаустору“ која је својеврсно ауторско дјело нашег госта којом често истовремено и насмије и расплаче публику.

Стари занати, кроз традиционални начин израде производа и специфичности појединих подручја утканих у њих, чувају и његују посебност и традицију Републике Српске. Знања и вјештине старих заната, преносе се са генерације на генерацију, пружајући осјећај континуитета који заједнице, групе и појединци, препознају као дио свог идентитета и културне баштине.
Својим постојањем, стари занати подстичу и промовишу поштовање према културној разноликости и креативности. Обнова старих заната је обавеза према преузетим међународним уговорима али, изнад свега, је обавеза према нашој прошлости и будућности.
Садашње стање ствара потребу да се стари занати обнове и сачувају јер само сачувани, заштићени, ревитализовани и туристички вредновани стари занати могу допринијети очувању културно‐историјског наслијеђа Републике Српске.

Све наведено и још пуно тог су разлози , зашто смо се одлучили посветити пажњу управо овој теми.

ЈУ „Културни центар Теслић“,  у сарадњи са Музејом Републике Српске, организује  промоцију књиге „Стари занати Републике Српске” и документарног филма „Змијањски вез“,  два значајна пројекта Музеја Републике Српске, који ће бити презентовани у сриједу 6. марта 2019. године са почетком у 18.30 часова у конференцијској сали „Сава“ хотела ,,Кардиал” у Бањи Врућици код Теслића.  Ово је јединствена прилика да се грађанима Теслића и туристима из разних крајева представе ова два пројекта и на тај начин допринесе промоцији културног наслијеђа Репубике Српске.

Седму годину за редом општина Теслић заједно са Туристичком организацијом и Културним центром Теслић организује изложбу цвијећа и рукотворина  поводом 8. марта, Међународног дана жена. Изложба је продајног карактера и има за циљ да на једном мјесту окупи све продавце и излагаче из Теслића и околине. Сви заинтересовани 7. и  8. марта могу да добију бесплатан простор за излагање производа. Ово је уједно прилика и за креативне појединце који се баве израдом рукотворина и сувенира да изложе и понуде своје производе теслићким купцима. Топло препоручујемо  да ваше најмилије даме обрадујете управо овом врстом поклона. Сви излагачи ради резервације продајног простора могу да се пријаве у просторијама Туристичке организације Теслић.