Овогодишња  „Светосавска недјеља“ у Теслићу планирана је од 22. до 27. јануара у организацији Српске православне парохије теслићке, Светосавске омладинске заједнице, СПКД „Просвјета“ Теслић, Народне библиотеке „Данило Киш“,  ЈУ „Културни центар Теслић“ и Туристичке организације општине Теслић.

Организатори као и свих предходних година културним догађајима и манифестацијама  подсјећају на значај Савиног живота и дјела са различитих аспеката, а прије свега на значај Светог Саве као  утемељивача аутокефалности Српске православне цркве.

Тема овогодишње Светосавске академије, и пратећих програма везана је за лик и дјело још једног великана, нашег савременика, Патријаха Павла,  духовног сљедбеника Савиних идеја и замисли, а чији је живот завршен прије једну деценију.

Овогодишња Академија  припремана је на основу утемељених  сазнања о настојањима Партријаха Павла да му  животни пут буде  достојан Светосавском путу , те заслужено кроз тему „ПАВЛЕ НАС ЈЕ ВОДИО САВИНИМ СТОПАМА“, организатори покушавају исказати захвалност и поштовање према ликовима и дјелима оба  ова  великана и указати на сличности и повезаности у њиховим размишљањима и постављеним циљевима.

Догађаји  којима можете присуствовати и заједно са организаторима се присјетити  лика и дјела ове двије личности те уживати у неким новим сазнањима која до сад нисте имали прилику чути планирани су у сљедећим терминима;

   22. јануара од 18 часова у НБ „Данило Киш“ књижевно вече на тему „ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ПАРТРИЈАХ ПАВЛЕ“.

–  24. јануара у градској галерији од 17 часова и 30 минута планирано је отварање изложбе фотографија „ЛИК НАШЕГ ПРВОЈЕРАРХА“ у организацији „Културног центра Теслић“, а након изложве у 18 часова планирано је предавање професора Дејана Ристића из Београда на тему „ОД СВЕТОГ САВЕ ДО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА СРПСКОГ“ у организацији СПКД „Просвјета“ 

25. јануара од 18 часова Свечана академија „ПАВЛЕ НАС ЈЕ ВОДИО САВИНИМ СТОПАМА“

26. јануара од 15 часова заједничка дјечија приредба и додјела награда учесницима конкурса расписаног од стране СПКД „Просвјета“ Теслић.

Поштовани суграђани,  добро дошли!

 

Глумци Даун Синдром центра Бањалука 21. децембра одд 18. часова, одиграће представу “Мали принц” у ЗТЦ Бања Врућица, на коју долазе и њихови другари из Пољске у пратњи својих терапеута, које доводи амбасадор Ковиљка Шпирић.

Представа, која показује да су особе са Дауновим синдромом прије свега људи па тек онда особе са тим синдромом, посвећена је Ариу Ливнеу, најстаријем члану Даун синдром центра.

Ова представа усмјерена је и на заустављање дискриминације, рушење предрасуда и подизање свијести када је ријеч о особама са Дауновим синдромом.

Циљ је и да се стимулишу локалне заједнице да слиједе примјер Даун синдром центра Бањалука, да би се особе са Дауновим синдромом што више укључивале у све сфере друштва и биле друштвено корисне и активне

Улаз је слободан, а у представи играју Николина Савић, Сандра Радинковић, Лазар Јелић, Владимир Ритан, Кристијан Зељковић и Бојан Грубешић. Драматизацију и режију потписује Александра Спасојевић.

Трочлани жири за додјелу награде „Совица“ за 2019. годину  у саставу Јелена Којовић Тепић, предсједник и Ранко Павловић и Данијел Дојчиновић, чланови, једногласно је донио одлуку да се овогодишња Совица додијели роману „Није инстаграм гума на бициклу“ аутора Владимира Каламанде из Теслића.

Овај роман је написан у дијалошкој форми, вјештом руком аутора који познаје и књижевни поступак и психологију савременог дјетета. Написан је питким и модерним стилом, с мноштвом референци на стварност која нас окружује, а говори о важним и озбиљним стварима.

Нема ту супер јунака, бајковитих заплета и оностраних чудеса. Аутор не користи фантастику, већ на интелигентан начин уклапа елементе стварног живота да би испричао причу о брату и сестри који покушавају преко друштвених мрежа да помире растављене родитеље. Помало је то прича и о настанку књижевног дјела, пажљиво преплетена кроз породичне односе.

Ово је роман који ће данашња дјеца сасвим сигурно радо читати и идентификовати се с његовим јунацима, и кроз њих с људским и озбиљним вриједностима.

Награда је аутору  додјељена у септембру у Источном Сарајеву поводом Дана Завода за уџбенике и наставна средства, а прва званична промоција књиге  била је на сајму књига у Бањој Луци.

Након стотине распроданих извођења у регији представа ‘’Ноћ богова’’, рађена по тексту најизвођенијег савременог хрватског аутора Мире Гаврана, 22. доцебра биће приказана и у Бањи Врућици код Теслића.
Београдски глумци Дејан Луткић, Војин Ћетковић и Небојша Илић, глумачки су трио снова које памтимо по њиховим грандиозним улогама из филмова и популарних ТВ серија („Монтевидео, Бог те видео“, Вратиће се роде“, „Зона Замфирова“ и друге), као и позоришних представа, али ријетке су прилике да смо их имали прилику видјети заједно на позоришној сцени у истој представи.
Кроз текст се играју жанровима. У једном моменту стварно то изгледа као трилер, па као комедија, па фарса, а онда драма. Сваки добар филм, свака добра представа у себи садржи више жанрова. У цијелој ствари битан је начин играња који је заиста фантастичан.

Овај Гавранов динамичан комад прича је о љубави, пријатељству и владавини пуној неочекиваних обрата, а може се посматрати дјеломично и као политичка фарса или чак трагедија, али у првом реду као врло животна представа.
Писац је успио написати комад који дјелује као да је писан данас. Однос између властодржаца и културних умјетника овдје је јако изоштрен. Представа је прилика да видимо троје моћних људи када приватно разговарају. Гледамо моћне у ситуацији која није за јавност. То је осјећај гледања кроз шпијунку, када се погасе камере и угасе свијетла.
Фасцинантан позоришни комад уз три врхунска глумца гостује у Теслићу у организацији ЗТЦ „Бања Врућица“.

Теслићанин,  Марио Игњић, рођен је 1986. године.

Завршио је Академију ликовних умјетности, смјер графика у Бањој  Луци и дипломирао 2010. у класи проф. Зорана Бановића. Учествовао је  на колективним изложбама у земљи и окружењу и више пута самостално  излагао. Награђиван је у области графике.

5. децембра ове године у изложбеном салону Народног позоришта Републике Српске „Живорад Жика Пећарић“, отворена је Игњићева самостална изложба цртежа рапидографима на папиру. Са њим је излагала и Николина Песлач, умјетница из Бањалуке.

Изложбу је отворио Милан Крајновић, доцент са Академије ликовних умјетности у Бања Луци.Овом  приликом Крајновић је критички се осврћући  на рад о Мариа Игњића издвојио;

„Према В. Ворингеру потреба за апстрактним изражавањем је исконска људска потреба. Под тим „апстрактно“ мисли на геометријски апстрактно, а сврха тога је да се нађе ред и систем у хаосу који окружује човјека. Умјетнички пут Мариа Игњића је примјер једне такве потребе.  Оперишући великим бројем њему својствених, поједностављених симбола веома малог формата, који представљају разне аспекте људског живота, он гради фине мреже. Оне су метафора сложености људског битисања.  Мреже творе надструктуре чији облик нам не дозвољава да њих и симболе на први поглед уочимо.  Развијале су се од магличастих, аморфних до јасно дефинисаних геометријских облика.  И сада је његова потреба за апстракцијом дошла до тачке када тражи отјеловљење у органском облику.

Магија снопа

Стабљика, жито, израз живота, одржавање живота. Сноп као симбол снаге заједништва.

Позната је парабола о снопу : једну гранчицу лако је сломити, али сноп – веома тешко…  Сноп је метафора заједнице, а прут појединца. Преко тих симбола Марио Игњић преиспитује мјесто и улогу појединца у друштву. Друштво као систем глатко функционише кад његови саставни дијелови имају исто усмјерење, а тренуци ломова и пуцања су они у којима се испуњава индивидуалност појединца.

Визуелно снажан, енергијом набијен моменат везивања или пуцања снопа оставља утисак….

Он поставља питање слободе и идентитета, питања која се одувјек постављају. Да ли снага човјека лежи у заједништву или у њему самом? И да ли се она испољава онда када се систем нарушава?  Шта је то слобода, шта је то бити самоостварен, свој?

Није свако у стању да носи терет слободе, то тражи велику одговорност према себи…“

 

 

 

С циљем заштите српског језика и ћирилице, Министарство просвјете и културе Републике Српске у сарадњи са Друштвом чланова Матице српске у Републици Српској покреће кампању „Караван културе говора“.

Идеја је да се у више градова Републике Српске (Бањалука, Добој, Брчко, Требиње, Приједор, Источно Сарајево, Зворник) спроведе дводневна едукација на тему културе говора.

Предавачи су професори универзитета који се баве реториком и његовањем лијепе ријечи у Републици Српској, а један од предавача на трибинама је и француски хуманиста Арно Гујон.

„Караван културе говора“, након одржаног Форума о ћирилици у марту ове године, представља наставак планираних активности на реализацији Повеље о српском културном простору, споразума који дефинише политику заједничког дјеловања у области културе Републике Српске и Републике Србије.

У недјељу, 3. новембра у хотелу Кардијал од 17. часова гостује познати Дјечији хор “Врапчићи” из Бањалуке.

Улаз за све малишане је бесплатан и поклон је Предсједника Републике Српске и ЗТЦ “Бања Врућица”.

Дјечији хор “Врапчићи” основан је 1993. године у Бањалуци. До сада су објавили 14 издања, са преко 80 пјесама, на којима се налазе све пјесме, спотови и најзначајнији концерти. Одржали су многобројне концерте у земљи и иностранству и учествовали на фестивалима дјечије музике гдје су освојили и неке вриједне награде. Поред тога учествовали су на много хуманитарних концерата гдје су помагали болесној и незбринутој дјеци. Хор Врапчићи чине дјеца узраста од 3-12 година, и од оснивања прошло је кроз много генерација преко 1500 чланова.

У сриједу 25. септембра 2019. године ЗТЦ “Бања Врућица” припрема ексклузивно гостовање регионалне диве кинематографије и позоришта Тање Бошковић са представом “Добродошли у кабаре Београд“.
Поред Тање Бошковић у представи наступа познати београдски глумац Раде Марјановић, који је и аутор представе, уз клавирску пратњу Уроша Ранковића.
Представа је настала на основу текстова Моме Капора, Матије Бећковића, Душка Радовића, Бранка Ћопића и композиција Ђорђа Марјановића, Леа Мартина, Нових фосила…
“Добродошли у кабаре Београд” на духовит и ироничан начин говори о дјетињству, љубави, пријатељству и времену о којем данас често говоримо са носталгијом.
Ово својеврсно глумачко – поетско вече представља искрену исповјест Тање Бошковић и Радета Марјановића чија интерпретација доноси узбуђење и емотивност јединствену на овим просторима.
Тања Бошковић једна је од најбољих и најпопуларнијих глумица у историји југословенске и српске кинематографије и позоришта а публика је нарочито памти по ролама у филмовима “Окупација у 26 слика”, “Балкан експрес“, “Мала пљачка влака” и серијама “Приче из радионице“, “Срећни људи“, “Полицајац са петловог брда “….. У позоришту је остварила више од 40 улога глумећи на сценама Звездара Театра, Атељеа 212, Југословенског драмског позоришта……
Раде Марјановић је првак Позоришта на Теразијама. У својој досадашњој каријери остварио је више од 30 позоришних улога а на малим екранима је стекао популарност глумећи у серијама “Бољи живот“, “Стижу долари“, “Метла без дршке“…..

27. септембра 2019. године у организацији СПКД “Просвјета” Теслић у градској биоскопској сали биће приказан документарни филм “Влајићки мученици”. Филм је подсјећање на страдање српског становништва из села Влајића код Теслића од стране усташа током Другог свјетског рата.

У оквиру обиљежавања великог јубилеја, 100 година од оснивања ЗТЦ „Бања Врућица“, почела је 24. ликовна колонија у сарадњи са Организацијом ампутираца УДАС. Арт камп Бања Врућица има дугогодишњу традицију, а ове године ће бити организован у посебној слављеничкој атмосфери.
Камп ће трајати у периоду од 8. 9.  до 14.9.2019. године у Етно селу „Усора“, а тема ликовних радова биће историјат Бање Врућице!