U subotu, 27. jula, u gradskom parku prikazan je ruski film „Sibirski berberin“ u okviru manifestacije Dani ruske kulture.
Ako bi se vremenski kalendar ikada prilagođavao „filmskom kalendaru” i prema njemu određivao svoj značaj, u ruskoj kinematografiji 1998. godina, bila bi godina Sibirskog berberina. Većina filmskih kritičara će se složiti da je jedan od najcenjenijih i svakako smelih ruskih režisera i glumaca, Nikita Mihalkov, svoje prvo krunsko ostvarenje dostigao upravo filmom Varlјivo sunce, ipak film Sibirski berberin, predstavlјa neverovatan izazov i „Olimp” filmske režije i glume kako u Rusiji, ali šire.
Priroda i lepota zemlјe, ruske zemlјe, njegove raznorodnosti i pre svega nepresušna snaga prostora i lјudi, jesu veličina i nastup kamere kojom je Mihalkov uspešno vraćao zaboravlјenu snagu i identitet jedne zemlјe. Sibirski berberin, bio je prvi pravi otpor niskobudžetnim, pretencioznim filmovima, koji su jedan narod predstavlјali u degradiranim, izmenjenim okolnostima, sa gorkim ukusom koju je donosio mračni svet mafije i prostitucije. Izlazak ovakvog filmskog ostvarenja na scenu 1998. predstavlјalo je ideološki povratak snage, kulture i ideala prostora, uspešnim oživlјavanjem zaboravlјene 1885. godine i hladne ruske zime u Sibiru. Ipak, iako su sami junaci ove drame mladi ruski pukovnik Andrej Tolstoj (Oleg Menshikov), i Džejn (Julia Ormond), predstavnici različitih nacionalnosti, a odnos Istoka i Zapada očigledno jasno konfrontiran, Mihalkov je uspeo da razliku „dva sveta” predstavi apostrofirajući Rusiju i jednog njenog vojnika, ne i političku pozadinu kojom vreme tada odiše.
I dok se gledalac prepušta neverovatnoj prirodi glavnog junaka, mladog oficira Alekseja, muzika koja u filmu prati najlepše i najtragičnije scene, čini ovu filmsku magiju izvanvremenskom. Sa kakvom snagom duha i umetničkom lakoćom priča nastaje, uverite se i sami!
