10. DECEMBRA U TESLIĆU PROMOCIJA ROMANA IGORA MAROJEVIĆA - OSTACI SVETA 1

Igor Marojević

Igor Marojević rođen je 1968. godine u Vrbasu. Diplomirao je Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Novelu „Obmana Boga“ objavio je 1997, a zatim i romane „Dvadeset četiri zida“ (1998, 2010), „Žega“ (2004, 2008), „Šnit“ (2007, 2008, 2014), „Parter“ (2009), „Majčina ruka“ (2011) i „Prave Beograđanke“ (2017), kao i zbirke priča „Tragači“ (2001), „Mediterani“ (2006, 2008) i „Beograđanke“ (2014, u šest izdanja; najkomercijalnija zbirka srpske kratke umetničke proze 21. veka) i knjigu eseja odnosno publicistike „Kroz glavu“ (2012) i „Krv je voda“ (2018). Njegova dela ili njihovi odlomci objavljivani su na španskom, portugalskom, katalonskom, makedonskom, nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, mađarskom, ukrajinskom, češkom, poljskom, rumunskom, grčkom, danskom i bugarskom jeziku.

Napisao je dramu „Nomadi“ koja je u produkciji barselonskog Instituta za teatar izvođena 2004. godine na katalonskom i španskom jeziku, na kojem je i napisao komad. Na BELEF-u 2008. godine izvedena je „Tvrđava Evropa“, srpska praizvedba drame „Nomadi“, kao autorski prevod sopstvene drame. Po njegovom romanu „Dvadeset četiri zida“ u Beogradskom dramskom pozorištu izvođena je istoimena pozorišna adaptacija 2003/ 2004. Takođe u BDP se od 2009. do 2011. izvodio njegov drugi komad „Bar sam svoj čovek“. Po motivima njegove drame „Radovan 2013.“ novosadska trupa Jorik je izvela istoimenu predstavu 2013.

Sa španskog je prevodio, između ostalog, knjige Ane Marije Matute, Roberta Bolanja, Maksa Auba i „Biografiju Tomasa Bernharda“ Migela Saensa.

Dobio je više književnih nagrada, između ostalog „Károly Szirmai“, Nagradu iz Fonda „Borislav Pekić“ i „Desimir Tošić“.

Član je Srpskog i Katalonskog PEN centra i jedan od osnivača Srpskog književnog društva, preko kojeg ostvaruje status samostalnog umetnika od 2002.
Kada je u pitanju roman “Ostaci sveta”, prema Igoru Marojeviću,  možda najzvučnije, deluje odrednica da su “Ostaci sveta” – prvi srpski roman o Jasenovcu. Zoran Bognar je napisao da je to prvi roman o Jasenovcu kao dominantnoj temi. Bila je pokoja prethodnica, li ta dela nisu zaživela, a možda ni naročito relevantna.

 UBanjaluci je 1984. objavljeno “Jedenje bogova” pokojnog Gorana Čučkovića, knjiga koja vrlo upečatljivo govori o Jasenovcu. Goran ističe da je ranije mislio da smo kukavička kultura, čim nemamo reprezentativan roman o najkrvavijem nacionalnom mitu, dok Španci imaju roman o Jasenovcu: “Hrabrost” Klare Uson. No baveći se potresnom i mučnom građom i čitajući Čučkovića, koji je izdržao da napiše novelu ali ne i roman, razumeo sam zašto su mnogi odustali od pisanja o Jasenovcu. Uostalom, to zapravo nije ni naročito popularna tema.