Igor Marojević
Igor Marojević rođen je 1968. godine u Vrbasu. Diplomirao je Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Novelu „Obmana Boga“ objavio je 1997, a zatim i romane „Dvadeset četiri zida“ (1998, 2010), „Žega“ (2004, 2008), „Šnit“ (2007, 2008, 2014), „Parter“ (2009), „Majčina ruka“ (2011) i „Prave Beograđanke“ (2017), kao i zbirke priča „Tragači“ (2001), „Mediterani“ (2006, 2008) i „Beograđanke“ (2014, u šest izdanja; najkomercijalnija zbirka srpske kratke umetničke proze 21. veka) i knjigu eseja odnosno publicistike „Kroz glavu“ (2012) i „Krv je voda“ (2018). Njegova dela ili njihovi odlomci objavljivani su na španskom, portugalskom, katalonskom, makedonskom, nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, mađarskom, ukrajinskom, češkom, poljskom, rumunskom, grčkom, danskom i bugarskom jeziku.
Napisao je dramu „Nomadi“ koja je u produkciji barselonskog Instituta za teatar izvođena 2004. godine na katalonskom i španskom jeziku, na kojem je i napisao komad. Na BELEF-u 2008. godine izvedena je „Tvrđava Evropa“, srpska praizvedba drame „Nomadi“, kao autorski prevod sopstvene drame. Po njegovom romanu „Dvadeset četiri zida“ u Beogradskom dramskom pozorištu izvođena je istoimena pozorišna adaptacija 2003/ 2004. Takođe u BDP se od 2009. do 2011. izvodio njegov drugi komad „Bar sam svoj čovek“. Po motivima njegove drame „Radovan 2013.“ novosadska trupa Jorik je izvela istoimenu predstavu 2013.
Sa španskog je prevodio, između ostalog, knjige Ane Marije Matute, Roberta Bolanja, Maksa Auba i „Biografiju Tomasa Bernharda“ Migela Saensa.
Dobio je više književnih nagrada, između ostalog „Károly Szirmai“, Nagradu iz Fonda „Borislav Pekić“ i „Desimir Tošić“.
Član je Srpskog i Katalonskog PEN centra i jedan od osnivača Srpskog književnog društva, preko kojeg ostvaruje status samostalnog umetnika od 2002.
Kada je u pitanju roman “Ostaci sveta”, prema Igoru Marojeviću, možda najzvučnije, deluje odrednica da su “Ostaci sveta” – prvi srpski roman o Jasenovcu. Zoran Bognar je napisao da je to prvi roman o Jasenovcu kao dominantnoj temi. Bila je pokoja prethodnica, li ta dela nisu zaživela, a možda ni naročito relevantna.
Najteže mu je bilo da piše, kako ističe Igor Marojević, o onom što je neposredno preživeo: bombardovanje. Tako je i zbog nedostatka distance, koja je neophodna piscu, koliko i upućenost u temu. Verovatno je veća distanca prema Jasenovcu i Blajburgu, pa i Španskom građanskom ratu i Srebrenici urodila, kako je napisao Perišić, postideološkom perspektivom “Ostataka sveta”.
Roman opisuje doživljanje Srba od heroja Španskog građanskog rata do dežurnih krivaca ne samo za Srebrenicu već i za bombardovanje naše zemlje – kako se do te mere promenio način na koji se naš narod doživljava?
“Pad ugleda srpske vojske stečenog u Prvom svetskom ratu počinje u tom španskom, zbog poraza levice u čijim redovima su se Srbi i drugi Jugosloveni borili, a zaokružen je devedesetih, ratnim porazima i proglašavanjem srebreničkog zločina genocidom. No za razliku od ostalih zaraćenih strana devedesetih, Srbi nisu imali pi-ar, niti svest o njemu, što je takođe uticalo na konačnu sliku, ako ona to jeste. Nadam se da se s kažnjavanjem Srbije prestalo i da se neće zaokružiti mehanička i nepostojna analogija srpstva i velikogermanstva iz Drugog svetskog rata, što bi, i uz pomoć “Ninove” nagrade, ishodilo praktičnim ukidanjem nacionalne kulture i njenim utapanjem u nepostojeću jugoslovensku, inače u praksi vrlo opasnu”.
U romanu govori šta (pre)ostaje svetu u kome se neprestano bude mržnja i zloba.
Ono čega, osim tragičnih stradanja duž XX veka, ima u “Ostacima sveta” je pobeda nad traumom, humor i ljubav.
Promocija romana”ostaci sveta” biće održana 10. decembra 2020. godine u Tesliću.
Oorganizatori događaja: JU
„Kulturni centar Teslić” i NB
„Danilo Kiš” Teslić
