Култура говори све о вашој школи због тога што одражава вриједности, циљеве и тежње заједнице у цјелини. Док неке културе промовишу несебичне вриједности, друге можемо сматрати усмјеренима на себе.Неке културе напримјер цијене побјеђивање по сваку цијену, док су ријетке културе које на прво мјесто стављају заједничка обиљежја, а не резултате.
Узмимо на примјер јапанске навијаче на недавном Свјетском фудбалском првенству, чија је култура задивила свијет. Без обзира на резултате, подржавали су своју екипу до самога краја и затим направили нешто незамисливо – очистили су стадион након утакмице.
Да, очистили су стадион.
Према томе, које лекције можемо научити од Јапанаца?
ЕВО НЕКОЛИКО САВЈЕТА ЗА КОЈЕ ВЈЕРУЈЕМ ДА МОГУ ПОМОЋИ СВИМ ШКОЛАМА И ЉУДИМА КОЈИ РАДЕ У ЊИМА.
Ваше је обиљежје најважнија ствар заслужна за развој ваше културе. Заштитите га. Ваша ће култура имати успоне и падове, а начин на који се људи у тој култури понашају у обје ситуације говори све о вама и вашој култури. Будите радосни у свакој активности. Цијените свакога у вашој култури, јер то је начин на који се ваша култура развија. Слављење је оно што потиче раст ваше културе. Поштујте свакога, а поготово оне с којима се не слажете. Оставите своју школу, стадион и свако мјесто на које одете у бољем стању од онога у којем сте га нашли. Ово што су Јапанци показали заиста потиче да будемо боље особе, али нас, више од тога, потиче да изградим културу која опонаша јапански дух. Они су могли бити арогантни након побједе или љути након пораза, али њихова култура не одражава ниједан од тих себичних ставова. То је због тога што њихова култура није „побједничка”. То је „култура побједе”, а они шире свој дух побједе тако што показују поштовање, уважавање и, најважније од свега, невјеројатну несебичност.
У доба непристојности, подијељености и каткад јасне нетрпељивости сви би могли научити нешто од Јапанаца. Наше школе могу бити покретачи промјене која ће заиста промијенити овакво негативно понашање. Сматрам да бисмо требали барем покушати. Никад не знате. Можда би управо то наше школе могло учинити бољима за сву ђецу те чак учинити нашу земљу бољом за све њезине грађане.
Град Бањалука ће за област културе ове године издвојити око 800.000 КМ кроз програм суфинансирања културно-умјетничког аматеризма, пројеката из области културе и календара културних манифестација.
Вршилац дужности начелника градског Одјељења за културу, туризам и социјалну политику Невен Станић прецизирао је да су 184.000 КМ намијењене за манифестације у култури, те 183.000 КМ за културно-умјетнички аматеризам.
Станић је Срни рекао да се тиме подржавају редовне програмске активности удружења из области аматеризма и дио манифестација из области аматерског стваралаштва, као и међународна такмичења из ове области.
„Дио пројеката које планирамо да подржимо у 2019. години уврштени су у градски календар манифестација у култури, којима ће бити пружена подршка на различите начине, од новчане, уступањем простора, али и дијелом кроз промоцију“, нагласио је Станић.
Према његовим ријечима, важно је да ти програми задовољавају културне и манифестационе потребе Бањалучана, а са друге стране да привлаче туристе.
У календару за 2019. годину налази се 27 манифестација које ће добити подршку бањалучке Градске управе.
У оквиру календара планирана су посебна средства за манифестацију „54. Кочићев збор“ коју ће Градска управа организовати трећу годину заредом.
За пројекте у складу са новом Стратегијом развоја културе планирано је 170.000 КМ, а у Одјељењу су планирана и средства за Фондацију „Европска пријестоница културе – Бањалука 2024“ у износу од 120.000 КМ, док је за пројекте и програме удружења из области културе планирано 27.000 КМ.
У складу са Стратегијом културе, већ у фебруару ће бити расписан јавни конкурс за суфинансирање пројеката из области културног и умјетничког стваралаштва.
Станић је рекао да је ова пракса започета у 2018. години и да је на овај начин подржано 26 пројеката из различитих области и то креативне индустрије, умјетничког стваралаштва, документарног филма, дјечијег стваралаштва, аматерског културно-умјетничког стваралаштва, те савременог стваралаштва.
Он је нагласио да су први пут пројекте из области културе бирали сами умјетници, односно стручна комисија у чијем су раду учествовали неки од познатих бањалучких културних радника.
У ужи избору за овогодишњу, 65. НИН-ову награду за роман године ушло је 12 романа, објавио је данас београдски недјељник НИН.
У конкуренцији за ову престижну награду су романи „После потере“ Зорана Ћирића, „Помор и страх“ Вулета Журића, „Прекасно“ Бранке Криловић, „Одустајање“ Јелене Ленголд, „Ухвати зеца“ Лане Басташић, „Велики јуриш“ Слободана Владушића и „Десети живот“ Саше Савановића.
У ужи избор ушли су и романи „Кружок на златни погон“ Слободана Мандића, „Заблуда Светог Себастијана“ Владимира Табашевића, „Кречење“ Жарка Радаковића, „Београдски трио“ Горана Марковића и „Неживоти и искључења“ Милана Ковачевића.
Добитник НИН-ове награде биће проглашен 14. јануара, а одлучиваће жири који чине Тамара Крстић, Марјан Чакаревић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Зоран Пауновић.
ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО – Студент прве године Електротехничког факултета у Источном Сарајеву деветнаестогодишња Ивана Дупљанин од малих ногу црта графитном оловком, а у наредном периоду планира да организује изложбу радова.
Ова млада талентована дјевојка, која је одрасла на Хан Пијеску, од 2011. године живи у Источном Сарајеву гдје и студира.
Дупљанинова каже за Срну да је као сасвим мала дјевојчица вољела боје и цртање, а да је таленат почео да долази до изражаја тек у седмом и осмом разреду основне школе.
„Жељела сам да обрадујем драгу особу, па сам урадила њен портрет графитном оловком. Тако су почели моји радови као поклон драгим особама“, истиче Дупљанинова и додаје да је за један портрет потребно неколико дана.
Она наводи да се није опредијелила да упише Ликовну академију, иако је то била њена жеља, јер су је родитељи савјетовали да упише нешто што ће јој омогућити лашке запослење.
„Штета што се умјетност код нас довољно не цијени, али треба имати на уму да никад није касно да човјек живи свој сан“, истиче Дупљанинова.
Осим цртања графитном оловком, слика и уљем на платну, али како каже ријетко, јер то захтијева много времена.
„Радови на платну су у стилу надреализма. Као мотив обично су вукови, јер представљају јак, неспутан карактер, потребу за слободом, непокорност, непоколебљивост и супериорну интелигенцију. Он је опасна, али и племенита животиња, истовремено пријатељ-звијер, онај ко нас прогони, али и ко нам пружа заштиту. Много контрадикторности на једном мјесту“, појаснила је Дупљанинова.
Она истиче да воли да слика и када пролази кроз тежак период, те да је једна од порука њених радова да се дух бори чак и када тијело клоне.
Ивана Дупљанин радове објављује на „Фацебоок“ страници, а заинтересовани могу да се додатно информишу и путем мејла дупљанини@yахоо.цом.
Осим сликања, она воли све што има везе са умјетношћу, тако да иде на часове аргентинског танга, а до недавно је ишла и на фолклор.
Град Охрид у периоду од 09. до 13. августа 2018. године домаћин је Шестог међународног фолклорног фестивала „Ст. Климент Охридски“.
КУД „Душан Станковић“ учествовао на фестивалу представљајући игре теслићког краја.
Поводом десет година постојања, Бошњачка заједница културе „Препород“ Теслић овог мјесеца обиљежила је свој јубилеј манифестацијом под називом „Култура – то смо ми“. Манифестација је одржана у теслићкој кино сали. Поред гостију из Зенице и Добоја подршку манифестацији, учешћем у програму, дали су тесличка културно-умјетничка друштва: „Наши обичаји“, „Вез“, „Просвјета“ и „Наша огњишта“.
Најмлађи сарадници „КЦ Теслић“, данас су прошетали до „Сњежног града“ и успут се дружили са суграђанима који су се радо фотографисали са њима. Послије „обављеног посла“ почастили су се топлим чајем.
Дивећи се техници израде средњовјековних панцирних оклопа и плавом везу Змијања који је заштићен дио културне баштине, дизајнерка Нина Ружичић прва је на нашим просторима покренула израду необичног накита под називом „Карика и нит“. За Музеј РС радила је репродукције накита.
Вођена жељом за личном експресијом изучавала је заборављену цхаинмаилле технику двије године, а након тога израдила упечатљиве комаде металног накита. Мајка јој је пренијела љубав према плавом везу из змијањског краја који је дио културног наслијеђа, те су многе огрлице и медаљони обогаћени раскошним мотивом веза. Учествовала је на ПопАрт Маркету, Сајму Креативаца и Дукат Фесту.
Од келтских ратника, древних Египћана па све до балканских народа, цхаинмаилле техника је кориштена при изради панцирних оклопа, кошуља и верижњача, као заштита војника од оштрих удараца.
„Посебност је у томе што ова техника користи математичке прорачуне као основу веза и представља спајање металних прстенова један на други. Одређени узорци се могу направити само од прстенова одређене дебљине и унутрашњег промјера. За неки вез се може користити само једна величина карике, док за друге мора комбинација три или четири величине. У зависности од земље из које потиче тј. од распореда карика, разликују се европска, јапанска, византијска и персијска група везова, које се даље гранају на мноштво врста и подврста“, објашњава Нина.
За сада се неки од њених радова могу купити у Врисак галерији, а ускоро ће бити представљени свјетском тржишту у њеној онлине продавници. У плану јој је израда костима од алуминијумских крљушти.
Popularni članci
Адреса
Карађорђева 1А
74270 Теслић
+387(0)65 683 037
Радно вријеме
Пон-Петак: 8:00-16:00