Општина Теслић обилује богатим нематеријалним културним насљеђем које су становници ове општине стварали и баштинили у протеклом периоду.
Под утицајем историјских промјена, миграција и трендова често долази до промјена и нестанка тих елемената , те смо често свједоци непостојања аутентичних извора информација о постојању истих.
Од самог оснивања у ЈУ „Kултурни центар Теслић“ јасно је кроз Програм рада постављен један од основних циљева, рад на очувању материјалног и нематеријалног насљеђа општине Теслић.
Уписом „Теслићког веза“ на Листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске за ЈУ „ Културни центар Теслић“ којом руководи директор Жељка Драганић Вуковић , може се рећи да су практичним примјером указали на који начин треба у будућности приступати овој проблематици.
Упис „Теслићког веза“ на Листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске отвара пут афирмације многих елемената који се на сличан начин могу чувати од заборава, било ангажовањем запослених у ЈУ „Културни центар Теслић“ било од стране неке друге организације и појединца који свакако могу рачунати на помоћ, искуства и посредовање руководства ЈУ „Културни центар“.
Уложен је огроман труд у истраживања на терену који је резултиро избором мотива тесличког зеза предложеног за упис на Листу.
Музејски стручни савјетник, етнолог Данијела Ђукановић заједно са сарадницом везиљом Свјетланом Марковић пружила је неопходну стручну помоћ, али свакако најзначајнији допринос на овом пројекту дала су Удружења која својим дјеловањем доприносе очувању старих народних ношњи, а самим тим и теслићких везова. Нека од ових Друштава у својим архивама баштине експонате старе и више од стотину година. Своја искуства, знања и материјале безрезервно су ставила на располагање ЈУ „Културни центар Теслић“ са циљем да заједничким ангажманом истрајемо на путу заштите теслићких везова од стране Владе РС као посебног нематеријалног културног насљеђа наше општине те да у будућности Теслић буде препознатљив по једном специфичном бренду „Теслићком везу“. То су прије свега Удружење жена „Теслићке златне руке“, КУД „Наши обичаји Теслић“, КУД „Недељко Спасојевић“ из Очауша, КУД „Душан Станковић“ из Чечаве, КУД „Вез“ Теслић и СПКД „ Просвјета“ као и велики број појединаца који су уступили на увид предмете из личне колекције.
Ослаљајући се на експонате из Теслића архивиране у музеју РС, досадашња сазнања из литературе и поменути рад на терену у Теслићу, директор ЈУ „ Културни центар Теслић“, Жељка Драганић Вуковић 3. марта 2020. године обратила се ЈУ „ Музеј Републике Српске“, уз молбу, да од Владе Републике Српске затражи Сагласнот за упис „Теслићког веза“ на Листу заштићеног нематеријалног културног наслијеђа Републике Српске.
У допису је између осталог наведено:
„Општина Теслић великим дијелом својих граничних рубова наслања се на Федерацију БиХ. Узимајући у обзир ову чињеницу и историјска дешавања која сежу у далеку прошлост, јасно је да је на овим подручјима долазило до мијешања култура, а самим тим и до модификације материјалног насљеђа у овим крајевима.
Када је у питању вез на народним ношњама и употребним етно предметима такође су уочене промјене и мијешања мотива и типова веза.
Успјели смо да индентификујемо вез који је претрпио најмање промјена а кориштен је од четрдесетих година прошлог вијека. Примјерке ношњи на којима постоји вез са мотивом који смо препознали посједују КУД „Недељко Спасојевић“ Очауш и КУД „Наши обичаји“ Теслић.
Обе ношње потичу из четрдесетих година прошлог вијека. И на основу тих мотива рађене су ношње које ова Друштва користе данас.
Ријеч је о мотиву гране, рађене покрстицом уз кориштење природних загаситијих боја.
У циљу заштите препознатог елемента, обраћам Вам се са приједлогом да се на Листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске упише „Теслићки вез“, који је као дио културног насљеђа народа овога краја препознат од 40 их година двадесетог вијека.“
Дописом Министарства просвјете и културе Републике Српске број 07.06/622-27/20 од 1. јуна 2020 године, ЈУ „Музеју Републике Српске“ дата је сагласност за упис „Теслићког веза“ на Листу културног нематеријалног насљеђа Републике Српске“, а самим тим први елемент нематеријалног насљеђа општине Теслић заштићен је за будуће генерације.
