Вечерас је пред многобројном публиком концерт одржала наша суграђанка Николина Ђекановић, финалиста „Звезда гранда“, са гостима: прошлогодишњим побједником ове такмичарске емисије – Махиром Мулалићем, те Зораном Мићановић и Јованом Живковић. Преко двије хиљаде Теслићана, са одушевљењем је испратило музичко вече и уживало у музичким нумерама гостију који су присуствовали захваљујући организацији „Културног центра Теслић“, „Туристичке организације“, Аматерског позоришта „Бранислав Нушић“, а под покровитељством начелника општине, Милана Миличевића. Ово је први самостални концерт Николине Ђекановић, која је из захвалности према свом родном граду посветила управо теслићкој публици и успоменама које је вежу за мјесто у ком је рођена.
Свој првенац, књигу „Омнибус блуз“, ауторка Славица Маркочевић, синоћ је представила пред пуном салом Градске галерије у Теслићу. Публика је била одушевљена атмосфером и осебујном личношћу госпође Славице, те изричито задовољна што се књига „Омнибус блуз“, појавила у преводу на нашем језику. Списатељица је са присутним подијелила своју животну причу, инспирацију и искуства која су је навела да своје виђење свијета, живота и досадашња сазнања преточи у приче које су се нашле у књизи која је вечерас представљена.
Организатори ове манфестације захваљују се госпођи Славици Маркочевић, рецезенту Енеси Алибалић, те њеним издавачима и господину Мехмеду Пергану, који су говорили о књизи и уљепшали ове вече. А, „Културни центар Теслић“ се нада сарадњи у будућности и новим промоцијама ауторке у свом родном граду.
Синоћ је у организацији „Културног центра Теслић“, Српске православне цркве – Парохија теслићких и Крајишког културног центра „Свети Сава“ одржана промоција књига: „Дјела и стилови умјетности Српске православне цркве у Далмацији“ и „Путовање српском културом Далмације“, аутора Милорада Савића из Бенковца. О књигама су говорили – предсједник Крајишког културног центра „Свети Сава“, господин Драган Крошњар и доктор књижевних наука, господин Александар Грандић. Књига „Дјела и стилови умјетности Српске православне цркве у Далмацији“ упознаје нас са разноликим богатством умјетности Српске православне цркве на том подручју. Описи грађевина цркава и манастира сежу у 14. вијек, неке од њих грађене су на античким темељима, већина их је грађена након обнове Пећке патријаршије, током 18. вијека, док су неке највелелепније изграђене у другој половини 19 вијека. Док публикација „Путовање српском културом Далмације“ је својеврстан културолошки водич кроз историју, духовност, материјално и нематеријално наслијеђе српског народа у Далмацији. Аутор Милорад Савић наглашава да је циљ публикације да се прикаже култура свих слојева народа; истакнуте цркве и манастири, тврђаве, мостови, воденице и ступе, парохијске куће, стара гробља, споменичке цјелине и знаменита мјеста, збирке покретних споменика културе, истакнуте личности, ствараоци, задужбинари. Теслићани су се могли обогатити новим сазнањима из области српске умјетности, историје и културе са подручја Далмације.
Јуче је у организацији „Културног центра Теслић“ уприличена манифестација „Дан поезије на отвореном“ која се одржала испред Дома просвјете са почетком од 19.00 часова. Млади теслићки пјесници и рецитатори представили су своје, али и пјесме свјетске и српске књижевности. Гости су могли уживати и у мелодији која је пропратила рецитације, али и у представљању неколико познатих пјесама које су извели млади умјетници: Срђан Симић и Тина Ђалић. „Културни центар Теслић“ овом манифестацијом настоји показати колико је важно подстицати младе и талентоване умјетнике нашег града и на тај начин оснажити потребу за личним напредовањем, као и његовањем правих културолошких вриједности. У манифестацији су учествовали: Барбара Остојић, Вања Лазић, Ивна Кујунџић, Ана-Марија Петровић, Срна Франк, Срђан Симић и Тина Ђалић.
Посјетиоци са су собом понијели дух љубави према поезији и умјетности и обогатили се надом да ће његовање лијепе ријечи и њено представљање доћи до још већег изражаја у нашем граду.
Градски парк је данас испуњен смијехом, игром и пјесмом.
Најмлађи суграђани са својим родитељима, бакама, декама обиљежили су Међународни дан породице.
Начелник општине Теслић уз подршку Туристичке организације и Културног центра организовао је манифестацију са циљем да она буде обиљежена као прави породични дан.
Својим програмом манифестацију су уљепшали теслићки вртићи, Мали принц, Нађа, Јежева Кућица, Коко и Палчић, Музичко друштво „Исидор Бајић“, као и Школа спорта „Гарфилд“.
Начелник општине као један од својих приоритетних задатака наставља да спроводи активности које су усмјерене ка подршци породици и дјеци.
„Ово је једна од најљепших манифестација јер окупља дјецу, родитеље, односно породице, оно сто је највредније. Пожелимо им да, прије свега, имају срећно дјетињство и да одрастају у здравој породици. Ми посвећујемо бројне активности стварању и јачању породице и то је нешто на чему ћемо и даље радити“ – рекао је Миличевић.
Малишани су данас имали прилику да уживају у разним активностима, а свим присутним су уручене улазнице за пројекцију цртаних филмова у Градском биоскопу. Најспретнији су награђени мјесечном чланарином у Школи спорта „Гарфилд“.
Маркети „Дјурић МББ“ су дјеци обезбједили слаткише, воће, сокове и воду.
Вечерас је у Теслићу одржано вече поезије Јованке Стојчиновић Николић уприличено у организацији ЈУ „Културни центар Теслић“ .
Јованка Стојчиновић Николић објавила је око двадесетак књига поезије, прозе, есеја, огледа, књижевних приказа…
За свој књижевни рад добила је више награда и признања, од којих издвајамо и неколико међународних: „Златни Орфеј“ – Франкфурт, „Златен прстен“ – Скопље, „Златну значку“ Културно просветне заједнице Србије, те Специјалну награду Савеза писаца Бугарске чији је члан Академије књижевности и умјетности са сједиштем у Варни.
Такође је члан Удружења књижевника РС и Србије. Пјесме су јој преведене на више страних језика, те је заступљена и у више антологија како код нас тако и у иностранству.
Дугогодишњи је пријатељ и сарадник представницима теслићких институција културе, те теслићких књижевника, који су јој и вечерашњом посјетом изразили поштовање и захвалност.
Посебности вечери допринијели су, присуством на промоцији, и млади пјесници, чланови литерарни секција међу којима су сигурно и неки будући афирмисани књижевници.
Поводом обиљежавања Дана општине Теслић, вечерас је у Градској галерији отворена изложба “Теслићки вез – некад и сад“.
„Овом изложбом заокружујемо процес уписа „Теслићког веза“ на Листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске. На тај начин отвара се пут афирмације многих садржаја који се могу чувати од заборава, ангажовањем ЈУ „Културни центар Теслић“ или од стране неке друге организације и појединца који могу рачунати на помоћ, искуства и посредовање наше установе.
Уложен је огроман труд у истраживања на терену који је резултирао избором мотива теслићког веза предложеног за упис на Листу. Музејски стручни савјетник, етнолог Данијела Ђукановић са сарадницом, везиљом Свјетланом Марковић пружила је неопходну стручну помоћ али најзначајнији допринос на овом пројекту дала су удружења из Теслића која својим дјеловањем доприносе очувању старих народних ношњи и теслићких везова. Нека од ових друштава у својим архивама баштине експонате старе и више од стотину година. Највеће задовољство је присуство ученика из средње текстилне школе који су израдили своје експонате изложене вечерас овдје, они су нам гарант да ће вез да живи и даље, а цјелокупан процес заштите је доказао своју оправданост“.
Поводом Дана општине Теслић, одржана је промоција збирке цртежа старог Теслића, аутора Адолфа Амброша.
Збирка је објављена у сарадњи са Општинском управом и Културним центром Теслић и садржи бројне цртеже из ранијег историјског периода.
Аутор је приказао амбијент старог Теслића који живи још само у сјећањима или на фотографијама.
„Ја сам као рођени Теслићанин заљубљен у Теслић. Ту сам се родио, одрастао и проживио пуно тога. Кад сликам, било пејзаже или дуге цртеже, у мислима шетам тим просторима. Сва моја умјетност садржана је у томе да проживљавам оно што радим“ – рекао је Амброш.
Ријеч је о трећој по реду збирци овог аутора, која је уређена у сарадњи са Културним центром Теслић, а штампана на иницијативу начелника општине Милана Миличевића.
„Рад господина Амброша представља врло значајну збирку његових цртежа који враћају сјећање генерација на развојни пут Теслића. Амброш је један од истакнутијих друштвених радника општине Теслић и мислим да његов рад има врло значајну улогу када је у питању сјећање на теслићки развој“ – поручио је замјеник начелника општине Теслић Милован Станковић.
Директор Културног центра Теслић, Жељка Драганић Вуковић истакла је да им је задовољство што је збирка цртежа старог Теслића једна од првих публикација у оквиру издавачке дјелатности овог центра, што представља новину у њиховом раду.
„Културни центар Теслић је крајем прошле године покренуо издавачку дјелатност и заиста са задовољством можемо да кажемо да је једно од првих дјела које смо уредили Монографија“Теслић-Сјећања“ аутора Адолфа Амброша.
Пред нама је занимљива збирка цртежа Адолфа Амброша који представљају град Теслић у прошлости. Огромна умјетникова љубав и цјеложивотна синергија са родним градом, обавезује нас на поклањање пажње и штампање оваквих дјела. Аутор кроз своје цртеже приказује положај и изглед појединих објеката којих већ одавно физички нема у граду Теслићу и истовремено покушава да нас врати у прошлост свим нашим чулима на највишим границама сензибилитета, нудећи нам прегршт детаља на цртежима који нам говоре пуно о првим становницима града Теслића, првобитним развојним етапама током досељавања у првих 5 деценија. Те особености видљиве су нам управо кроз призму Амброшевог рада. И управо тим цртежима Амброш оживљава у нашим мислима један град, град у срцу, јер „Теслић у срцу“ је синтагма коју сви тако често и радо користимо, било да смо у вољеном граду или далеко од њега. И, ма којој генерацији припадали мислећи на ове ријечи, увијек некако помислимо на Теслић са Амброшевих слика, или слика неких других теслићких умјетника. Аутор на један мудар начин пише сликама о свему оном на шта сваки становник града може да буде поносан. Та огромна ауторова љубав према Теслићу не огледа се само у цртежима, већ у цјеложивотном битисању на овој географској тачки. Текст насловљен као „Ријеч аутора“ на почетку ове књиге, представља значајну кратку декламативну историју некад младог и познатог Теслића. Тако да управо та ,,Уводна ријеч“, „Ријеч о аутору“, и збирка цртежа “Теслић-сјећања” чине једну цјелину која карактерише нашег аутора, али и нама као конзументу овог дјела доноси цјеловиту представу о једном периоду развоја Теслића, изненадном и наглом, али и те како квалитетном и веома запаженом . Сматрам да нам је ову публикацију господин Адолф Амброш приредио као дар којим нам омогућује пријатан повратак у прошлост која физички полако нестаје, ишчезава, али још увијек живи у нама и са нама.“
Поводом Дана општине, вечерас је у организацији Општинске управе Теслић, уприличена свечана Академија.Током вечери додијељене су захвалнице, плакете и новчане награде најзаслужнијим колективима и појединцима. Присутни су могли да уживају и у музичким паузама током којих су наступали сопран Каролина Михајловић и пијаниста Владо Данић из Бањалуке. Поред представника општине Теслић, свечаној академији су присуствовали представници градова и општина са којима Општина Теслић има изузетну сарадњу, представници међународних организација, представници вјерских заједница, невладиних и спортских организација, те бројни привредници.
Вечерас је у Теслићу одржано вече посвећено спортистима, спортским радницима и спортским организацијама.
Додијељена су признања за најбоље остварене резултате у 2021. години.
Најзначајнија награда је припала Алми и Рашић, која је проглашена спортистом године за 2021.
Кроз Организациону одбор и припрему умјетничког програма представници ЈУ“ Културни центар Теслић“ четврту годину за редом учествовали су у припреми и организацији ове општинске манифестације.
Николину Тешић и Дејана Петровић водиле су нас кроз програм док су Срђан Симић и Тина Ђалић освојали громогласне аплаузе публике током извођења музичких Нумера.
Манифестација се одвија под покровитељством начелника општине Теслић