Фасцинантној причи о три херионе Великог рата, чије су судбине кроз улоге изнијеле познате глумице Звездара театра, Нина Граховац, Весна Пештровић и Јована Петронијевић, била је једнако достојанствена и теслићка публика. Даме и господа нашег града показали су да се инстинске вриједности и љубав према квалитетним дешавањима не мјере цијенама улазница већ жељом да се види и чује оно што је у окружењу препознато као квалитет. Подсјећања ради, може се рећи да је представа прије седам дана изведена у Паризу у Српском културном центру.
Такође лијепо је синоћ међу теслићком публиком било видјети представнике Културних центара из Добоја и Бањалуке који су у протеклом периоду увијек били подршка у раду Културном центру Теслић.
Посебну захвалност дугујемо Александру Саши Секулићу који је финансијски помогао реализацију представе.

Вечерас је у организацији „Културног центра Теслић“, презентована изложба фотографија оргиналних дјела умјетника из Зајечара, Горана Јоакимовића и Миодрага Миланковића, „Кормилари цркве и свједоци вијекова“. Изложба је хронолошки приказ ликова најзначајнијих вјерских архиепископа и партријаха у протеклих 800 година, од Светог Саве до данашњих дана и Иринеја.
Оргинална изложа припремљена је у „Културном центру Зајечар“ у част великог јубилеја Осамстоте годишњице СПЦ.

„Културни центар Теслић“ у сарадњи са СМШ „Никола Тесла” Теслић данас је у Теслићу представио изложбу „Миланковић” коју је поводом 140 година рођења свјетског, а нашег иноватора, Милутина Миланковића, припремио Савез иноватора Републике Српске.

Клуб младих иноватора Теслића окупљених око професора Бојана Радишковића такође је партнер у организацији ове изложбе, а предузеће Елинг из Теслића побринуло се да нам током изложбе буде обезбијеђен неопходан промо материјал.

Изложба ће у периоду до 10. новембра бити доступна Теслићанима у холу средњошколског центра Теслић. Групне посјете ученика основних школа биће организоване у координацији са директором школе и професором Бојаном Радишковићем како би приликом посјете ученицима на стручан начин била презентована изложба. Поред посјетилаца и професора школе који су заједно са директором подржали ову активност Културног центра, захваљујемо се ученику Огњену Лазићу који је кроз презентацију и кратки филм приказао рад Милутина Миланковића.

Теолог и професор православне вјеронауке, Бојан Јокановић, талентовани карикатуриста, и илустратор, синоћ је у градској галерији заједно са представницима ЈУ „Културни центар Теслић“ био домаћин многобројној теслићкој публици која је присуствовала церемонији свечаног отварања изложбе „Сизиф у борби за правопис и чистоту језика“.

Посебно нам је задовољство истаћи да је партнер у организацији поменутог догађаја и Клуб читалаца СМШ „Никола Тесла“ Теслић окупљен уз професорицу Јелену Рељић.

Велики број изложених  радова, који на инспиративан начин посматрачу пружају прилику да се замислИ на који начин употребљавамо правописна правила српског језика, интепретација говора српских великана о потреби очувања српског језика од стране чланова Клуба читалаца и сам Бојанов говор о сопственом раду дали cu за право да кажемо да је ово један од љепших културних догађаја посљедњих мјесеци у Теслићу.

Наредних дана изложбена поставка у галерији доступна је грађанству Теслића.

Дебатни клуб Културног центра Теслић и дебатни клуб Јован Дучић Теслић синоћ су јавном дебатом дали свој допринос обиљежавању Дјечије недјеље. Ученици теслићких школа су дебатовали о постојећем систему оцјењивања и положају дјетета у нашем школском систему. Од екипе владе, коју су чинили ученици Ксенија Готовац, Николина Секулић и Анастасија Драгушин и екипе опозиције, коју су чинили Алма Копић, Тамара Миљић и Никола Јелић могли смо да чујемо мноштво интересантних података и искустава, како о самом процесу оцјењивања, тако и о дјетету у том систему и његовој личној срећи и могућностима развоја.

Културно Умјетничко Друштво „Наши Обичаји“ Теслић већ седму годину за редом

организује Фестивал  фолклора у Теслићу.

У суботу, 14. 09. 2019. године, домаћини су заједно са гостима  на улицама нашег града да приказали сву љепоту  традиционалних игара, пјесама и ношњи из Теслића и околхих градова.

Дефиле учесника у народним ношњама  обављен је од 17 до 18 часова улицама града уз задржавање на градском тргу.

У 18 часова одржана је свечаност  отварања Фестивала, а затим су услиједили наступи културно –  умјетничких друштава  у градском парку.

Учесници Фестивала су: КУД „Наши Обичаји“ Теслић, КУД „Брио-Рудар“ Масловаре, КУД„Усорски Обичаји“ Сивша, КУД „Напредак“ Бушлетић, КУД „Милош Купрес“ Козиште, КУД „Душан Станковић“ Чечава.

Организатор манифестације је КУД „Наши обичаји“ Теслић  са управом КУД – а на чијем челу су Адам Богданић и Милорад Малбашић. Подршку у  организацији  Фестивала пружили су „Културни центар Теслић“ и Туристичка организација. Генерални спонзор манифестације је начелник општине  Теслић.

У недјељу, 18. августа, теслићка публика могла је да ужива у класичним и забавним композицијама у изводјењу младих теслићких музичара. Николини Ђекановић и Ђорђију Ђурачићу можемо да захвалимо за једну од најљепших теслићких вечери овог љета. Били су дивни и неуморни у извођењи композиција „за душу“.

Публика је уживала слушајући их, а понеко је и заплесао. Оно што посебно радује је чињеница да у нашем граду има оваквих талената који су и раније радо учествовали на општинским манифестацијама, а вечерас су се представили у мало другачијем издању, цјеловечерњим концертом.

Њихов вечерашњи наступ је дио манифестације „Теслићко љето“ чији организатори су Начелник општине Теслић, „Културни центар Теслић“ и Туристичка организација општине Теслић.

Вечерас је градском парку у Теслићу одржан концерт фолклорне и етно музике као дио програмског садржаја „Теслићког љета“.

На концерту су учешће узела скоро сва културно – умјетничка друштва која дјелују на подручју наше општине. Наступали су КУД „Наши обичаји“, КУД „Душан Станковић“, КУД „Радост“ и КУД „Вез“,  те Пјевачко друштво “ Чечавски вез“.

Учесници су приказали богат умјетнички програм, а организатори су им веома захвални на учешћу у манифестацији. Тиме су уједно дали свој допринос реализацији програмских активности општинских јавних институција и промоцији општине Теслић тј. њених културних и традиционалних вриједности.

Манифестација „Теслићко љето“ одржава се под покровитељством начелника општине, а у организацији „Културног центра Теслић“ и Туристичке организације општине Теслић.

Интимна љубавна прича са бриљантним глумачким перформансима, филм „Мотел Нана” Предрага Велиновића,  по сценарију Ранка Божића, приказан је у оквиру манифестације „Теслићко љето“ у суботу, 10. августа у градском парку Теслић гдје је током љета грађанима доступан биоскоп на отвореном.

Филм у којем се стварност и фикција стапају, са љубавним троуглом и у позадини транзиционим и међунационалним проблемима, испричаним на опуштајући и у већем дијелу хумористичан начин урађен је у продукцији бањалучког ВизАрт Филма.

Главне улоге у филму тумаче Николина Јелисавац, Зијах Соколовић, Драган Мићановић и Никола Пејаковић.

Филм почиње у Београду када наставник Иван бива суспендован јер је ошамарио једног ученика, да би му директор школе Прве београдске гимназије нашао посао у једном селу близу Бањалуке.

На путу у аутобусу Иван упознаје Јасмину, која се враћа из иностранства у родно мјесто на позив Хазима, власника мотела, који је заљубљен у њу. У селу Иван упознаје и домара, којег игра Пејаковић, а који доприности хумористичности филма и чија је свака појава на филму изазива салве смијеха. У међуврему се рађа љубав између дјевојке из провинције и градског принца, док ће боравак и предавања у школи са осам ученика Ивану промијенити неке погледе на историју, коју предаје, и свијет.

Филм су подржали Министарство просвјете и културе РС, Министарство цивилних послова БиХ, Градска управа Бањалука, Министарство културе Србије, Филмски центар Србије и Секретаријат за културу града „Београда, Радио-телевизија Републике Српске и “Глас Српске”, као и многи други спонзори.

У градском парку у недјељу, 4. августа, приказан је руски дугометражни цртани филм „Илија Муромец и славуј разбојник“ са преводом на српски  језик.

Рађен је на основу руског фолклора и руске бајке.

Овај руски филм има у себи пуно динамике налик је на савремене Дизнијеве филмове, али за разлику од америчких цртаних филмова сачувао је изворну причу и руску словенску поетику које се треба подсјетити.

Некада давно, када је у шуми било довољно печурака и јагода, а у потоцима ријека пливало пуно рибе, живио је народ Русије без жалбе. Само је стари неваљалац пакости правио. Појавио се ниоткуда славуј разбојник и никоме пролаз није дозвољавао. Жарио је и палио села руска. Једном кад славуј украде блага из кнежеве ризнице , кнезу не престаде друго него да позове Илију Муромеца који се управо повукао из свог посла и раздужио свој витешки мач.