Вечерас је градском парку у Теслићу одржан концерт фолклорне и етно музике као дио програмског садржаја „Теслићког љета“.

На концерту су учешће узела скоро сва културно – умјетничка друштва која дјелују на подручју наше општине. Наступали су КУД „Наши обичаји“, КУД „Душан Станковић“, КУД „Радост“ и КУД „Вез“,  те Пјевачко друштво “ Чечавски вез“.

Учесници су приказали богат умјетнички програм, а организатори су им веома захвални на учешћу у манифестацији. Тиме су уједно дали свој допринос реализацији програмских активности општинских јавних институција и промоцији општине Теслић тј. њених културних и традиционалних вриједности.

Манифестација „Теслићко љето“ одржава се под покровитељством начелника општине, а у организацији „Културног центра Теслић“ и Туристичке организације општине Теслић.

Интимна љубавна прича са бриљантним глумачким перформансима, филм „Мотел Нана” Предрага Велиновића,  по сценарију Ранка Божића, приказан је у оквиру манифестације „Теслићко љето“ у суботу, 10. августа у градском парку Теслић гдје је током љета грађанима доступан биоскоп на отвореном.

Филм у којем се стварност и фикција стапају, са љубавним троуглом и у позадини транзиционим и међунационалним проблемима, испричаним на опуштајући и у већем дијелу хумористичан начин урађен је у продукцији бањалучког ВизАрт Филма.

Главне улоге у филму тумаче Николина Јелисавац, Зијах Соколовић, Драган Мићановић и Никола Пејаковић.

Филм почиње у Београду када наставник Иван бива суспендован јер је ошамарио једног ученика, да би му директор школе Прве београдске гимназије нашао посао у једном селу близу Бањалуке.

На путу у аутобусу Иван упознаје Јасмину, која се враћа из иностранства у родно мјесто на позив Хазима, власника мотела, који је заљубљен у њу. У селу Иван упознаје и домара, којег игра Пејаковић, а који доприности хумористичности филма и чија је свака појава на филму изазива салве смијеха. У међуврему се рађа љубав између дјевојке из провинције и градског принца, док ће боравак и предавања у школи са осам ученика Ивану промијенити неке погледе на историју, коју предаје, и свијет.

Филм су подржали Министарство просвјете и културе РС, Министарство цивилних послова БиХ, Градска управа Бањалука, Министарство културе Србије, Филмски центар Србије и Секретаријат за културу града „Београда, Радио-телевизија Републике Српске и “Глас Српске”, као и многи други спонзори.

У градском парку у недјељу, 4. августа, приказан је руски дугометражни цртани филм „Илија Муромец и славуј разбојник“ са преводом на српски  језик.

Рађен је на основу руског фолклора и руске бајке.

Овај руски филм има у себи пуно динамике налик је на савремене Дизнијеве филмове, али за разлику од америчких цртаних филмова сачувао је изворну причу и руску словенску поетику које се треба подсјетити.

Некада давно, када је у шуми било довољно печурака и јагода, а у потоцима ријека пливало пуно рибе, живио је народ Русије без жалбе. Само је стари неваљалац пакости правио. Појавио се ниоткуда славуј разбојник и никоме пролаз није дозвољавао. Жарио је и палио села руска. Једном кад славуј украде блага из кнежеве ризнице , кнезу не престаде друго него да позове Илију Муромеца који се управо повукао из свог посла и раздужио свој витешки мач.

У градском парку, у суботу 3. августа, приказан је руски цртани филм.

Док је храбри ратник Добриња Никитич од Татара сакупљао данак, у Кијеву је отета принцеза Забава, рођака кијевског кнеза. Вративши се у Кијев, Добриња сазнаје непирајтну вест, и заједно са гласником Јелисејом, који је заљубљен у Забаву, креће у потрагу за принцезом. На путу их очекује много невероватних догађаја …

Вечерас је отворена 11. Изложба ликовних радова теслићке ликовне групе „Рекос“. У склопу манифестације „Теслићко љето“ изложба је припремљена у сарадњи са „Културним центром Теслић“, а под покровитељством начелника општине.

Удружење „Рекос“ је настало 2006. године на иницијативу Владе Ристића, Жељке Ћурића и Небојше Дујковића и током свог досадашњег егзистирања може се похвалити запаженим резултатима о чему свједочи импозантан број досадашњих колективних изложби.

Током наредних седам дана у просторијама градске галерије посјетиоци ће моћи да уживају током разгледања занимљиве изложбене поставке коју чине радови чланова поменуте групе.

Радове су изложили; Небојша Дујковић, Петар Јелић, Жељко Ћурић, Адолф Амрош, Пламенко Бајтл, Чедомила Фифић, Нинет Монте и Аангела Јовичић.

Број излагача допринио је богаству тема, техника и материјала којима је окарактерисана изложба. Подне и зидне инсталације, витраж акрилним бојама, дрворез, класичне сликарске и друге технике задивиће вас и разбити градску свакодневницу на најљепши начин.

У суботу, 27. јула, у градском парку приказан је руски филм „Сибирски берберин“ у оквиру манифестације Дани руске културе.
Ако би се временски календар икада прилагођавао „филмском календару” и према њему одређивао свој значај, у руској кинематографији 1998. година, била би година Сибирског берберина. Већина филмских критичара ће се сложити да је један од најцењенијих и свакако смелих руских режисера и глумаца, Никита Михалков, своје прво крунско остварење достигао управо филмом Варљиво сунце, ипак филм Сибирски берберин, представља невероватан изазов и „Олимп” филмске режије и глуме како у Русији, али шире.
Природа и лепота земље, руске земље, његове разнородности и пре свега непресушна снага простора и људи, јесу величина и наступ камере којом је Михалков успешно враћао заборављену снагу и идентитет једне земље. Сибирски берберин, био је први прави отпор нискобуџетним, претенциозним филмовима, који су један народ представљали у деградираним, измењеним околностима, са горким укусом коју је доносио мрачни свет мафије и проституције. Излазак оваквог филмског остварења на сцену 1998. представљало је идеолошки повратак снаге, културе и идеала простора, успешним оживљавањем заборављене 1885. године и хладне руске зиме у Сибиру. Ипак, иако су сами јунаци ове драме млади руски пуковник Андреј Толстој (Oleg Menshikov), и Џејн (Julia Ormond), представници различитих националности, а однос Истока и Запада очигледно јасно конфронтиран, Михалков је успео да разлику „два света” представи апострофирајући Русију и једног њеног војника, не и политичку позадину којом време тада одише.
И док се гледалац препушта невероватној природи главног јунака, младог официра Алексеја, музика која у филму прати најлепше и најтрагичније сцене, чини ову филмску магију изванвременском. Са каквом снагом духа и уметничком лакоћом прича настаје, уверите се и сами!

  1. јула 2019. у Теслићу је отворена 2. манифестација ‘Дани руске културе’ у организацији Културног центра Теслић и општине Теслић и уз подршку Амбасаде Русије у БиХ. Свечаност уз угодан музички програм су отворили директорица Културног центра г-ђа ЖеЉка Вуковић-Драганић и представници Амбасаде Русије у БиХ.

Првог дана трајања манифестације отврена је изложба фотографија „Почетак другог свјетског рата“.

Кратак опис поставке која је у припреми:

У мају 1939. европске дипломатске линије су узавреле. Берлин је покушавао на све начине поручити Москви како нуди боље услове за сарадњу од Британије и Француске.

Савез Совјетских Социјалистичких Република и Њемачка потписали су споразум о ненападању и то је разлог што се врло често у јавности покушава наметнути неосновано убјеђење неких аналитичара да је постојао тајни договор Њемачке и Совјетског Савезао о подјели источне Еуропе, према којој би Њемачкој припао западни дио Пољске, а СССР-у источни дио Пољске, дијелови Финске, Естонија, Латвија и дијелови Румуњске. Ова Изложба документује да то нису били ставови Русије.

Изложбом “Почетак Другог свјетског рата“ представљаено је низ фотографија изворне преписке Стаљина, Хитлера, М. Литвинова, Е. Бенеша, В. Сидс, Шлумберг, Молотова и др. европских дипломата и њиховим напорима да се заустави провођење Хитлерове самовољне освајачке политике.

Ова документација доказ је ставова Русије и дјеловањ руске дипломатије у односу на ставове званичног Берлина и Хитлера, те приказују дипломатске напоре које је руска дипломатија улагала за спречавања корака које је у свом освајачком походу предузимала Њемачка.

(Изложбу припремиле професорице Марија Вуковић и Татјана Благојевић).

За један викенд, 12. и 13. јула, Културни центар Теслић постао је магично место где је све могуће, гдје се све жеље испуњавају и где се судбине мијењају!

Академија глуме “Станиславски” из Беча теслићку публику, посебно оне најмлађе, одвела је на то мјесто, играјући једну од најпознатијих бајки на посебан и нов начин!

Представа “Пепељуга” у интерпретацији овог омладинског позоришта насмијала је до суза не само дјецу, већ и одрасле, који су кућама отишли са осмијехом на лицима, вјерујући, помало, да се чуда могу десити свакоме од нас.

У организацији „Културног центра Теслић“ и начелника општине, јуче је у Спортској дворани “Радолинка” одржана „Десета конференција беба“.
Ова манифестација, за коју се већ може рећи да је традиционална, посвећена је најмлађима општине Теслић и има за циљ промоцију мајчинства, породице и наталитета.
Поред носиоца организације, значан допринос у организацији догађаја дали су представници теслићких вртића који су наступили као забављачи, и као спонзори бројних награда. Координатор програмских активности и водотељ програма током манифестације, Оливера Ђурић је на посебно забаван начин успјела анимирати скоро сваког малог посјетиоца да се избори за неку од бројних награда које су обезбиједили спонзори.

У такмичарском дијелу манифестације бирано је трочлано Предсједништво у које су ушле најстарија беба Теодора Марковић, најмлађа беба Ивана Багић, беба са највише браће и сестара Милан Ђурић,.
Прво мјесто у пузању освојио је Данило Душанић.
Захваљујемо се бројним спонзорима који су обезбиједили бројне поклоне и награде.

Вечерас је отворена 11. Изложба ликовних радова теслићке ликовне групе “Рекос”. У склопу манифестације “Теслићко љето” изложба је припремљена у сарадњи са “Културним центром Теслић”, а под покровитељством начелника општине.

Удружење “Рекос” је настало 2006. године на иницијативу Владе Ристића, Жељке Ћурића и Небојше Дујковића и током свог досадашњег егзистирања може се похвалити запаженим резултатима о чему свједочи импозантан број досадашњих колективних изложби.

Током наредних седам дана у просторијама градске галерије посјетиоци ће моћи да уживају током разгледања занимљиве изложбене поставке коју чине радови чланова поменуте групе.

Радове су изложили; Небојша Дујковић, Петар Јелић, Жељко Ћурић, Адолф Амрош, Пламенко Бајтл, Чедомила Фифић, Нинет Монте и Аангела Јовичић.

Број излагача допринио је богаству тема, техника и материјала којима је окарактерисана изложба. Подне и зидне инсталације, витраж акрилним бојама, дрворез, класичне сликарске и друге технике задивиће вас и разбити градску свакодневницу на најљепши начин.