Градски парк је данас испуњен смијехом, игром и пјесмом.
Најмлађи суграђани са својим родитељима, бакама, декама обиљежили су Међународни дан породице.
Начелник општине Теслић уз подршку Туристичке организације и Културног центра организовао је манифестацију са циљем да она буде обиљежена као прави породични дан.
Својим програмом манифестацију су уљепшали теслићки вртићи, Мали принц, Нађа, Јежева Кућица, Коко и Палчић, Музичко друштво „Исидор Бајић“, као и Школа спорта „Гарфилд“.
Начелник општине као један од својих приоритетних задатака наставља да спроводи активности које су усмјерене ка подршци породици и дјеци.
„Ово је једна од најљепших манифестација јер окупља дјецу, родитеље, односно породице, оно сто је највредније. Пожелимо им да, прије свега, имају срећно дјетињство и да одрастају у здравој породици. Ми посвећујемо бројне активности стварању и јачању породице и то је нешто на чему ћемо и даље радити“ – рекао је Миличевић.
Малишани су данас имали прилику да уживају у разним активностима, а свим присутним су уручене улазнице за пројекцију цртаних филмова у Градском биоскопу. Најспретнији су награђени мјесечном чланарином у Школи спорта „Гарфилд“.
Маркети „Дјурић МББ“ су дјеци обезбједили слаткише, воће, сокове и воду.
Вечерас је у Теслићу одржано вече поезије Јованке Стојчиновић Николић уприличено у организацији ЈУ „Културни центар Теслић“ .
Јованка Стојчиновић Николић објавила је око двадесетак књига поезије, прозе, есеја, огледа, књижевних приказа…
За свој књижевни рад добила је више награда и признања, од којих издвајамо и неколико међународних: „Златни Орфеј“ – Франкфурт, „Златен прстен“ – Скопље, „Златну значку“ Културно просветне заједнице Србије, те Специјалну награду Савеза писаца Бугарске чији је члан Академије књижевности и умјетности са сједиштем у Варни.
Такође је члан Удружења књижевника РС и Србије. Пјесме су јој преведене на више страних језика, те је заступљена и у више антологија како код нас тако и у иностранству.
Дугогодишњи је пријатељ и сарадник представницима теслићких институција културе, те теслићких књижевника, који су јој и вечерашњом посјетом изразили поштовање и захвалност.
Посебности вечери допринијели су, присуством на промоцији, и млади пјесници, чланови литерарни секција међу којима су сигурно и неки будући афирмисани књижевници.
Поводом обиљежавања Дана општине Теслић, вечерас је у Градској галерији отворена изложба “Теслићки вез – некад и сад“.
„Овом изложбом заокружујемо процес уписа „Теслићког веза“ на Листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске. На тај начин отвара се пут афирмације многих садржаја који се могу чувати од заборава, ангажовањем ЈУ „Културни центар Теслић“ или од стране неке друге организације и појединца који могу рачунати на помоћ, искуства и посредовање наше установе.
Уложен је огроман труд у истраживања на терену који је резултирао избором мотива теслићког веза предложеног за упис на Листу. Музејски стручни савјетник, етнолог Данијела Ђукановић са сарадницом, везиљом Свјетланом Марковић пружила је неопходну стручну помоћ али најзначајнији допринос на овом пројекту дала су удружења из Теслића која својим дјеловањем доприносе очувању старих народних ношњи и теслићких везова. Нека од ових друштава у својим архивама баштине експонате старе и више од стотину година. Највеће задовољство је присуство ученика из средње текстилне школе који су израдили своје експонате изложене вечерас овдје, они су нам гарант да ће вез да живи и даље, а цјелокупан процес заштите је доказао своју оправданост“.
Поводом Дана општине Теслић, одржана је промоција збирке цртежа старог Теслића, аутора Адолфа Амброша.
Збирка је објављена у сарадњи са Општинском управом и Културним центром Теслић и садржи бројне цртеже из ранијег историјског периода.
Аутор је приказао амбијент старог Теслића који живи још само у сјећањима или на фотографијама.
„Ја сам као рођени Теслићанин заљубљен у Теслић. Ту сам се родио, одрастао и проживио пуно тога. Кад сликам, било пејзаже или дуге цртеже, у мислима шетам тим просторима. Сва моја умјетност садржана је у томе да проживљавам оно што радим“ – рекао је Амброш.
Ријеч је о трећој по реду збирци овог аутора, која је уређена у сарадњи са Културним центром Теслић, а штампана на иницијативу начелника општине Милана Миличевића.
„Рад господина Амброша представља врло значајну збирку његових цртежа који враћају сјећање генерација на развојни пут Теслића. Амброш је један од истакнутијих друштвених радника општине Теслић и мислим да његов рад има врло значајну улогу када је у питању сјећање на теслићки развој“ – поручио је замјеник начелника општине Теслић Милован Станковић.
Директор Културног центра Теслић, Жељка Драганић Вуковић истакла је да им је задовољство што је збирка цртежа старог Теслића једна од првих публикација у оквиру издавачке дјелатности овог центра, што представља новину у њиховом раду.
„Културни центар Теслић је крајем прошле године покренуо издавачку дјелатност и заиста са задовољством можемо да кажемо да је једно од првих дјела које смо уредили Монографија“Теслић-Сјећања“ аутора Адолфа Амброша.
Пред нама је занимљива збирка цртежа Адолфа Амброша који представљају град Теслић у прошлости. Огромна умјетникова љубав и цјеложивотна синергија са родним градом, обавезује нас на поклањање пажње и штампање оваквих дјела. Аутор кроз своје цртеже приказује положај и изглед појединих објеката којих већ одавно физички нема у граду Теслићу и истовремено покушава да нас врати у прошлост свим нашим чулима на највишим границама сензибилитета, нудећи нам прегршт детаља на цртежима који нам говоре пуно о првим становницима града Теслића, првобитним развојним етапама током досељавања у првих 5 деценија. Те особености видљиве су нам управо кроз призму Амброшевог рада. И управо тим цртежима Амброш оживљава у нашим мислима један град, град у срцу, јер „Теслић у срцу“ је синтагма коју сви тако често и радо користимо, било да смо у вољеном граду или далеко од њега. И, ма којој генерацији припадали мислећи на ове ријечи, увијек некако помислимо на Теслић са Амброшевих слика, или слика неких других теслићких умјетника. Аутор на један мудар начин пише сликама о свему оном на шта сваки становник града може да буде поносан. Та огромна ауторова љубав према Теслићу не огледа се само у цртежима, већ у цјеложивотном битисању на овој географској тачки. Текст насловљен као „Ријеч аутора“ на почетку ове књиге, представља значајну кратку декламативну историју некад младог и познатог Теслића. Тако да управо та ,,Уводна ријеч“, „Ријеч о аутору“, и збирка цртежа “Теслић-сјећања” чине једну цјелину која карактерише нашег аутора, али и нама као конзументу овог дјела доноси цјеловиту представу о једном периоду развоја Теслића, изненадном и наглом, али и те како квалитетном и веома запаженом . Сматрам да нам је ову публикацију господин Адолф Амброш приредио као дар којим нам омогућује пријатан повратак у прошлост која физички полако нестаје, ишчезава, али још увијек живи у нама и са нама.“
Поводом Дана општине, вечерас је у организацији Општинске управе Теслић, уприличена свечана Академија.Током вечери додијељене су захвалнице, плакете и новчане награде најзаслужнијим колективима и појединцима. Присутни су могли да уживају и у музичким паузама током којих су наступали сопран Каролина Михајловић и пијаниста Владо Данић из Бањалуке. Поред представника општине Теслић, свечаној академији су присуствовали представници градова и општина са којима Општина Теслић има изузетну сарадњу, представници међународних организација, представници вјерских заједница, невладиних и спортских организација, те бројни привредници.
Вечерас је у Теслићу одржано вече посвећено спортистима, спортским радницима и спортским организацијама.
Додијељена су признања за најбоље остварене резултате у 2021. години.
Најзначајнија награда је припала Алми и Рашић, која је проглашена спортистом године за 2021.
Кроз Организациону одбор и припрему умјетничког програма представници ЈУ“ Културни центар Теслић“ четврту годину за редом учествовали су у припреми и организацији ове општинске манифестације.
Николину Тешић и Дејана Петровић водиле су нас кроз програм док су Срђан Симић и Тина Ђалић освојали громогласне аплаузе публике током извођења музичких Нумера.
Манифестација се одвија под покровитељством начелника општине Теслић
Извођачи који ће нашу општину представљати на дјечијем фестивалу „Ритам Европе 2022“ отпутовали су јутрос на дводневне припреме у Котор Варош која је домаћин фестивала.
Теслић ће представљати Ксенија Иванић, Кристина Јотановић, Немања Петровић, Дејан Станојевић и Анастасија Поповић.
На припремама су и дјеца из осам општина и градова: Котор Варош, Бијељина, Лопаре, Лакташи, Градишка, Оштра Лука, Приједор и Козарска Дубица.
Сваки од учесника има задатак припремити музичку нумеру из једне европске земље, а наши представници припремају музичку нумеру из Бугарске.
На овом такмичењу ће такође учествовати дјеца из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.
Завршница дјечијег фестивала „Ритам Европе“ биће одржана у септембру у Котор Вароши уз директан пренос у програму Радио-телевизије Републике Српске.
Учешће на овом фестивалу је од великог значаја јер ће млади таленти на најбољи начин представити општину, а начелник Милан Миличевић и Културни центар су пружили сву потребну подршку.
Вечерас је у Теслићу у организацији ЈУ ,,Културни центар Теслић“ и НБ ,,Данило Киш“, теслићкој публици представљен рад Центра за српске студије Бањалука.
О раду организације, издавачкој дјелатности и циљевима дјеловања говорили су бањалучки универзитетски професори Ранко Поповић и Душко Певуља.
Поред излагања у којима су представили досадашња издања са акцентом на излагању о часопису ,,Српски преглед“, публици су представили и два занимљива дјела која су настала у прошлој години.
,,Љубав винопојца“, збирка пјесама о вину и љубави аутора Здравка Миовчића, те ,,Очитавање душе“ Ранка Поповића, збирку књижевних размишљања о прочитаним дјелима.
Гости су поклонили збирку промовисаних издања НБ ,,Данило Киш“, те на овај начин заинтересованим читаоцима пружили могућност да дођу до поменутих дјела.
Послије јучерашњег догађаја, гостију из Бањалуке и Миовчићевих стихова из „Љубави винопојца“ вјероватно су се многи запитали да ли је могуће проживјети љепшу и угоднију презентацију поезије.
Али да увијек може више и боље увјерила нас је група младих средњошколаца на данашњој Интерактивној радионици поезије које су у сарадњи са ЈУ“ Културним центром Теслић“ организовале професорице књижевности Исидора Миљић и Јелена Рељић у градској галерији у Теслићу. Показали су да су младост и креативност непревазиђен спој.
Љепотом изговараних стихова познатих писаца и оних властитих, ауторских, одржали су нам лекцију о нашој укориењеној површности, често преточеној у класичне фразе о пропалим генерацијама, неквалитетним и неспособним да разумију умјетност, стваралаштво, креативност на начи неких прошлих „супериорних“ генерација. Показали су да није проблем у њима већ у нама , нашој себичности и егоцентричности, када радо пљешћемо петој, десетој збирци чији су стихови знани једино писцу, а о којима хвалоспјеве пишу они који су прочитали једино властите књиге.
И тако негдје у том вртлогу заборавимо да поред нас пролазе генерације дивних младих средњошколских бунтовника којих је заиста мање једино из разлога што се смањује популација, али процентуално ништа мање ни више оних добрих, посебних. И те како воле поезију, познају књижевнике и знају да уживају у овој умјетности.
Данас су са нама дружили млади љубитељи и ствараоци поезије. Поред нас живи мноштво младих сликара, музичара, будућих научника. Они су ту међу нама, довољно је погледати око себе.
И да не би само мала група са данашње радионице имала привилегију доживљеног, ускоро су обећали сличне активности на отвореном простору у нашем граду.
Туристичка организација општине Теслић и Културни центар Теслић под покровитељством начелника Општине Теслић, Милана Миличевића, оранизовали су на Тргу српских бораца изложбу рукотворина, која се одржава десети пут по реду. Јубиларна изложба рукотворина је продајног карактера и окупила је 43 излагача са подручја општине Теслић, као и са подручја околних општина.
Током два дана трајања изложбе рукотворина, посјетиоци имају прилику да виде, испробају или купе цвијеће и ручно рађене уникатне производе, попут: накита, торби, играчака, одјевних предмета, као и предмете израђене од дрвета и слично.