Послије јучерашњег догађаја, гостију из Бањалуке и Миовчићевих стихова из „Љубави винопојца“ вјероватно су се многи запитали да ли је могуће проживјети љепшу и угоднију презентацију поезије.
Али да увијек може више и боље увјерила нас је група младих средњошколаца на данашњој Интерактивној радионици поезије које су у сарадњи са ЈУ“ Културним центром Теслић“ организовале професорице књижевности Исидора Миљић и Јелена Рељић у градској галерији у Теслићу. Показали су да су младост и креативност непревазиђен спој.
Љепотом изговараних стихова познатих писаца и оних властитих, ауторских, одржали су нам лекцију о нашој укориењеној површности, често преточеној у класичне фразе о пропалим генерацијама, неквалитетним и неспособним да разумију умјетност, стваралаштво, креативност на начи неких прошлих „супериорних“ генерација. Показали су да није проблем у њима већ у нама , нашој себичности и егоцентричности, када радо пљешћемо петој, десетој збирци чији су стихови знани једино писцу, а о којима хвалоспјеве пишу они који су прочитали једино властите књиге.
И тако негдје у том вртлогу заборавимо да поред нас пролазе генерације дивних младих средњошколских бунтовника којих је заиста мање једино из разлога што се смањује популација, али процентуално ништа мање ни више оних добрих, посебних. И те како воле поезију, познају књижевнике и знају да уживају у овој умјетности.
Данас су са нама дружили млади љубитељи и ствараоци поезије. Поред нас живи мноштво младих сликара, музичара, будућих научника. Они су ту међу нама, довољно је погледати око себе.
И да не би само мала група са данашње радионице имала привилегију доживљеног, ускоро су обећали сличне активности на отвореном простору у нашем граду.
