Манастир Милешева, једна од највећих светиња која је у културној, духовној и националној историји српског народа имала непроцењиву улогу, позната је и као дом чувене фреске „Бијели анђео“.
Интересантно је да је ова фреска била скривена од очију јавности све до 20.вијека. Наиме, у 16. вијку је преко ње насликана друга фреска, а Бијели анђео се указао готово 400 година касније, приликом рестаурирања манастира.
На слици је приказан сам Анђео Господњи, обучен у бео хитон који седи на камену и мироносицама руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб. Рађен је слободним, широким потезима и одликује се монументалношћу и високом пластиком у моделирању.
Ова фреска уписала се и у модерну историју 1963. године.
Наиме, први сателитски пренос видео сигнала између Старог континента и Америке садржао је међу кадровима и милешевску фреску, као посебан поздрав нас Европљана онима на другом крају света.
А, када је из Европе послат и први сателитски сигнал у васиону је послат „пакет људских достигнућа“ – биле су то слике човековог освајања Месеца, Кинеског зида и Белог анђела… Веровало се да ће, ако у свемиру уопште постоје разумна бића, лик Бијелог анђела протумачити као поруку љубави и разумијевања.
Фреска је изабрана као најзначајнији комад умјетности Старог континента, и својеврсни симбол мира, али и зато што отеловљује хришћанске поруке – вјеру, љубав и наду.
