Манастир Милешева, једна од највећих светиња која је у културној, духовној и националној историји српског народа имала непроцењиву улогу, позната је и  као дом чувене фреске „Бијели анђео“.

Интересантно је да је ова фреска била скривена од очију јавности све до 20.вијека. Наиме, у 16. вијку је преко ње насликана друга фреска, а Бијели анђео се указао готово 400 година касније, приликом рестаурирања манастира.

На слици је приказан сам Анђео Господњи, обучен у бео хитон који седи на камену и мироносицама руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб. Рађен је слободним, широким потезима и одликује се монументалношћу и високом пластиком у моделирању.

Ова фреска уписала се и у модерну историју 1963. године.

Наиме, први сателитски пренос видео сигнала између Старог континента и Америке садржао је међу кадровима и милешевску фреску, као посебан поздрав нас Европљана онима на другом крају света.

А, када је из Европе послат и први сателитски сигнал у васиону је послат „пакет људских достигнућа“ – биле су то слике човековог освајања Месеца, Кинеског зида и Белог анђела… Веровало се да ће, ако у свемиру уопште постоје разумна бића, лик Бијелог анђела протумачити као поруку љубави и разумијевања.

Фреска је изабрана као најзначајнији комад умјетности Старог континента, и својеврсни симбол мира, али и зато што отеловљује хришћанске поруке – вјеру, љубав и наду.

Први српски буквар инока Саве, јеромонаха у манастиру Дечани, штампан је 1597. у штампарији Ђулијано Рампацети, у Венецији. Бурна времена, брзо су буквар бацила у заборав, па за њега није знао ни Вук Караџић. Док су се учили писмености из туђих књига, Срби нису знали да скоро три века имају сопствену књигу по којој се могло учити српско читање и писање.

Овај буквар је настао у доба када је мало која европска земља располагала сопственим училима, писменима или азбучницима. Посебан је и због тог што је у њему први пут у Европи примењен фонетски принцип читања. Осмишљен је тако да је на првој страни била штампана азбука, следе самогласници, потом слогови, па имена свих слова.

За буквар се сазнало случајно. Најпре је 1893. руски конзул у Скадру -Крилов прво издање штампано у Венецији (20. маја 1597) поклонио новинару и преводиоцу Окици Глушчевићу, а касније је (1921) друго издање штампано 25. маја 1597. у Дубровнику, где је био на пропутовању, купио инжењер Милорад Димитријевић из Београда.

Прво издање (на само два листа) од којег је остао само препис изгорело је у бомбардовању Београда (и Народне библиотеке) 6. априла 1941, а друго, на четири листа, пуком срећом је сачувано.

Током 1903. Љуба Стојановић је, приређујући Каталог Народне библиотеке Србије, уврстио Први српски буквар Инока Саве у дела српске писмености. Пре двадесетак година Михаило Блечић, Стјепан Филеки и Оливера Стојадиновић приредили су репринт овог буквара на основу другог издања које је сачувано.

Вуков Први српски буквар написан је 1827. Он свакако остаје први наш буквар, али тек након реформе језика.

 

 

Међународни фестивал фолклора „За народни песни и ора“ Охрид који је одржан од 27. до 31. јула ове године, представља презентацију традиција и култура различитих земаља и регија те пружање прилика члановима група да се упознају и стекну трајна пријатељства. Ове године манифестација је одржана петнаести пут. На фестивалу је учествовало 8 држава и 1000 фолклораша и то из Естоније,Турске, Хрватске, Македоније, Србије, Русије, Бугарске и Мађарске. Теслићко друштво „Душан Станковић“ из Чечаве је ове године било међу оним који су на најбољи начин презентовали теслићки крај, али и неке друге игре и кореографије којима су успјешно овладали. Били су својеврсни амбасадори теслићке традиције и културе када су показаливали како се игра и пјева у чечавском крају. Четрдесет чланова овог друштва је представило игре, пјесме и ношње чечавског краја, а самим тим Теслића и Републике Српске.
Охрид је вјечни град, чаробно брдо које заувијек сапаја давна и модерна времена. Охрид живи 2400 година и данас је културно, духовно и туристичко средиште. Бити дио приче којом Охридци сваке године обогаћују своју културну баштину задовољство је и понос, истичу чланови КУД „Душан Станковић“ из Чечаве. Вољели би да уТеслић и Чеаву пренесу и примијене бар дио искустава из Македоније и са овог јединственог догађаја.

 

У организацији Туристичке организације општине Теслић и Агенције „Скаут“, а под покровитељством Начелника општине Теслић Милана Миличевића, данас је у Теслићу одржан 19. традиционални маскенбал за дјецу.

Након свечаног отварања учесници маскенбала су продефиловали спортском двораном након чега је вршен избор, најбоље појединачне маске, најбоље организоване групе на маскенбалу и избор најмлађих учесника.

Златко Шкребић из агенције „Скаут“ рекао је да је ове године лоше вријеме покварило амбијент, па је маскенбал одржан у спортској дворани умјесто градског парка.

“Ове године нисмо имали срећу из разлога што нам вријеме није ишло на руку, па смо ове године одржали у Спортској дворани “Радолинка”. Иначе одзив је био одличан и кад је у питању публика. Тако да, у име организатора могу рећи да је овај маскенбал успјешно завршен. Још једном свима који су показали добре резултате, сваке године све су боље маске, а ја се надам да ће следеће бити још боље. ”

Побједник у категорији најбоље организоване групе је вртић ”Коко” са костимима доктора и медицинских сестара, док је у појединачној категорији прво мјесто освојила Милица Шакотић.

Манифестација „Дани европског културног насљеђа“ која се током јесени организује широм Европе, нуди креативне програме са циљем подизања свијести о важности културног насљеђа Европе. Манифестација је почела 1985. године у Француској, а од 1999. године Програм је организован као заједничка иницијатива Савјета Европе и Европске уније. Република Српска учествује од 2008. године. Сваке године даје се јединствена уопштена тема, у оквиру које различите институције осмишљавају своје активности, а ове године тема је „УМЈЕТНОСТ И ЗАБАВА“. У оквиру манифестације „Дани европског културног насљеђа“, Музеј Републике Српске учествује с изложбом „Вишедеценијска археолошка истраживања локалитета Доња Долина и вишедеценијски заборав… „. Ауторка изложбе је мр Славица Арсенијевић, виши кустос, археолог. Изложба ће бити отворена на Дан музеја, 26. септембар 2019. године.

„Игра, као посебан вид духовне културе у Доњој Долини, посведочена је налазима дечјих играчака из гвозденог доба. Археологија детињства проучава ове специфичне облике материјалне културе намењене забави и едукацији. Дечје играчке су посебни бисери у низу богатог археолошког наслеђа, које се приказује на изложби Вишедеценијска археолошка истраживања локалитета Доња Долина и вишедеценијски заборав… у Музеју Републике Српске, почев од 26. септембра 2019. Посебан допринос отварању изложбе на Дан музеја Републике Српске пружиће основна школа Бранко Радичевић са избором ликовних и литерарних радова својих ученика, посвећених поштовању културног насљеђа, уз сценски наступ.“ – мр Славица Арсенијевић, виши кустос, археолог

 

У недјељу 19. маја одржан је 3. годишњи концерт КУД “Душан Станковић” Чечава. Годишњи концерт је прилика да се прикажу резултати које су чланови Друштва постигли у току године, те да посјетиоци доживе дио богатства народних обичаја, игара и пјесама, као и раскош народних ношњи које се његују и чувају кроз рад Друштва.

На одржаном концерту играма и пјесмама представило се око 500 гостију, чланова СКУД „Војвода Мандо“ Равно поље, КУД „Младост“ Црквена општина Стапари Разбој, ШФ „Ћукали“ Србац, СПКД „Просвјета“ Теслић, КУД „Наши обичаји“ Теслић, КУД „Брио Рудар“ Масловаре, КУД „Крњин“ Мала Грабовица, Фолклорни ансамбл „Котор Варош“, КУД „Рогољи“ Градишка, КУД „14. фебруар“ Дебељаци, КУД „Козара“ Горњи Подградци, КУД “Ђердан” Србац, КУД “Зора” Билећа” КУД”Добој” Добој и КУД “Свилен конац”.

Гости су изразили задовољство организацијом овог културног догађаја и дружењем у Чечави.
КУД “Душан Станковић”, након 30 година поново је успјешно покренуто прије пет година и данас броји више од 120 чланова.

На финалној манифестацији пројекта „Хоби као занимање“, која ће се одржати 17.04.2019. године (сриједа), са почетком у 19х, у Културно спортском центру Вогошћа (Јошаничка 33).биће представљени радови 24 жене са подручја Опћине Вогошћа, које су, уз подршку локалне заједнице, прошле напредну обуку у вјештинама плетења и хеклања, како би са новостеченим знањем биле конкурентније на тржишту рада. Након обуке, осам полазница тренинга су одлучиле да желе наставити сарадњу са БХцрафтс-ом.

УХД Босанске рукотворине/БХцрафтс комбинујући креативност, бизнис и традицију, активно укључује жене, различитих етничких скупина, како би обезбиједиле додатна, или основна, средства за живот, при том чувајући културну баштину народа у Босни и Херцеговини.

Модна ревија и изложба радова, као и обука која је претходила, омогућена је кроз пројекат „Хоби као занимање“ чије се активности реализују у оквиру Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану – РеЛОаД, којег финансира Европска унија, а проводи Развојни програм Уједињених нација (УНДП).

За све додатне информације, молимо Вас да контактирате извршну директорицу УХД Босанске рукотворине/БХцрафтс, Лејлу Радончић, путем е-маил адресе бхцрафтс@бих.нет.ба или на број телефона 061 132 885.

Наш суграђанин Александар Јосиповић рођен је 26. 12. 2001. године. Завршио је основну школу у Прибинићу уз коју је паралелно похађао и Основну музичку школу „Исидор Бајић“.  Основну и музичку школу  завршио је просјеком 5.0 и био ученик генерације. Тренутно похађа инструментални и теоријски  смјер Средње музичке школе „Владо Милошевић“ Бања Лука.

Веома рано је показао интересовање за музику, развијао је таленат свакодневним радом уз подршку породице.

Александар је поред досадашњих многобројних признања и награда, нарочито засијао на два последња такмичења која су одржана прије неколико дана.

У Бијељини на  Другом  интернационални фестивалу музике „Примавера“ одржаном од 21. до 24. марта  који је ове године окупио 350 такмичара из 60 музичких школа Словеније, Хрватске, Србије и свх крајева БиХ, у дисциплини клавир ИВ категорија, у класи Јасне Ђуровић, освојио је ИИ награду.

На XXВИ Републичком такмичењу ученика музичких школа  у Приједору  30. марта гдје је учествовало више од 350 такмичара из 12 општина Српске те гости из Бихаћа, Александар је такође остварио запажене резултате.

У КЛАСА Наташе Кусовац Галич ИИИ разред 100.00  бодова  и специјална награда у дисциплини хармонија и облици.

Укласи Јасне Ђуровић В категорија 90.50  бодова и ИИ награда у категорији клавир.

Бројна су признања и награде које је Александар и раније освајао, а вјерујемо такко ће бити и у будућности.

АПРИЛ 6, 2019/

 

Данас ће у манастиру Житомислић код Мостара бИти отворен музеј, у коме ће бити изложена вриједна манастирска ризница, враћена након 27 година у ову светињу, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ.
Музеј ће отворити директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је та институција Републике Српске у највећој мјери финансирала изградњу овог објекта, а помогло је и Федерално министарство културе, саопштили су из манастира Житомислић.
У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека – дјела српских, итало-критских и руских аутора.
Међу српским иконама најзначајније су “Житомислићке двери”, које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос и једна је од четири такве у свијету. Иконе су рестаурисане и враћене у Епархију.
Осим икона, манастир посједује и шест јако вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија датира из 14. вијека.
У музеју ће бити постављена и збирка сребрних предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека.
Отварање музеја биће уприличено у 12 сати.
(НоваСлобода.ба)

АПРИЛ 7, 2019/

Филм “Лица Лафоре”, аутора Дениса Бојића рађен у продукцији РТРС-а, биће дио наставног програма средње школе “Абрахам Линколн” у Денверу.

Филм “Лица Лафоре” биће приказивана у оквиру природних наука на предмету биологија, а интегрисан је са дијеловима градива који се баве генетиком, насљедством, ријетким болестима и научним методама. Након гледања филма, ученици ће имати обавезу да писано одговарају на питања везана за филм.

Осим средњих школа, у плану је уврштавање филма у Одсјек за генетику на Унивезитету у Денверу. Професор Филип Јовић са овог универзитета, истиче како је сврха и циљ уврштавања филма у наставни план и програм развијање свијести о ријетким, тешким и неразјашњеним болестима уопште.

Вишеструко награђивани филм “Лица Лафоре” приказан је на бројним међународним филмским фестивалима, као и медицинским факултетима и здравственим установама широм свијета. Између осталог, и на 32. конгресу епилептолога у Барселони, у једној од највећих фармацеутских компанија “Ионис Пхармацеутицалс” у Сан Дијегу, те на 91. конгресу неуролога Њемачке у Берлину.

Филм документује судбину породице Гајић, која је у борби с Лафорином болешћу изгубила старију кћерку Татјану, али је захваљујући помоћи добрих људи и властитим новцем постала један од највећих донатора за проналазак лијека за ову болест и спас млађе кћерке Милане.

Овај први дугометражни филм из БиХ, који се бави темом ријетких болести, добио је и институционално признање, те је приказан у Европском парламенту у Стразбуру, Народној скупштини Републике Српске и Парламентарној скупштини БиХ.

Можданије на одмет издвојити специјална пројекције у АКХ универзитетској клиници у Бечу, трећој највећој болници на свијету, која је уједно и сједиште Медицинског универзитета у Бечу те пројекције у Вуковару, Охриду и Битоли.