ИКОНА – је ријеч грчког поријекла, а значи „образ“ или „слика“, на којој се
приказује Господ Исус Христос, Богородица, Анђели, светитељи, као и сценски
догађаји. Она изражава опште правславно учење, подвижнички опит и богослужење,
цјелокупан живот Цркве. Поштујући и цјеливајући икону исказујемо нашу вјеру ка
Богу као једином извору сваке благодати, потврђену светоотачким правилом, да је Бог
постао Човјек и да смо сви позвани да постанемо богови по благодати.
Ранохришћанска умјетност била је заснована на библијским символима које је
Црква откривала онима који су се спремали за крштење објашњавајући им смисао
вјере. Иконе Христа, Богордице и поједине библијске сцене су у хришћанству познате
још од 2. вијека. Добијањем слободе у 4. вијеку за вријеме цара Константина, Црква
излази у свијет из присилне затворености отварајући врата свијету који је окружује. У
таквом окружењу јавља се потреба за конкретнијим и јаснијим изразом образа. Црквено
Предање тврди да прва Христова икона која се појавила носи назив Нерукотворени
образ, још за вријеме Његовог овоземаљског живота, док је Свети апостол Лука први
насликао лик Пресвете Богородице.
Свети оци придају велики значај васпитној улози умјетности – иконе, говорећи о
њој као о исповиједању хришћанске вјере, пуноћи Отркивења, непролазном смислу и
боголикости лика људског, христолике личности светитеља као истинских људи.
Свете иконе у Цркви, нарочито Христова, свједоче о новом односу између Бога
и створеног свијета, о новом савезу Бога са родом људским, новој богочовјечанској
заједници вјечног живота пројављеног и доживљеног у заједници позваних и одазваних
вјерника, браће Христове, сабраних у светој Евхаристији. Отуда су свете иконе у
Православљу литургијског карактера. Тако су свете иконе, по ријечима оца Георгија
Флоровског, постале не само дела хришћанске умјетности, него истовремено и
теолошки документи, факта и свједочанства догматска и литургијска.
Стојећи пред иконом, Бог нам говори и открива се у сваком детаљу: у молитви, у
лику Христовом, Богомајке и светитеља, у догађајима који објављују јеванђелску
истину: „И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову,
славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.'' (Јн.1:14) Ову истину да је
Бог са нама икона открива и објављује је свијету и човјеку, дајући садржај човјековом
постојању и животу смисао.
Икона је прозор у духовни свијет и усмјерење ка вјечности, кроз њу нам се
открива садржај и смисао вјере, Христов живот у нама и наш у Њему. Свјетлост
Христова просвјећујући све, пројављује се на свим иконама како би спознали Христа
као творца читаве твари.
Ђакон Александар Митровић
Изложба „Загледани у небеса“, умјетнице Тијане Стаменовић, организована је поводом Дана
краља Драгутина у Теслићу и представља дубоко духовно искуство које нас подсјећа на вјечне
вриједности и везу земаљског и небеског. У овој изложби икона заузима централно мјесто, као
прозор у духовни свијет и свједочанство наше вјере. Свака икона носи са собом тишину молитве и
снагу предања, откривајући свјетлост која нас подстиче да подигнемо поглед ка небесима, баш
као што су то чинили и наши преци.
Избор ове изложбе поводом Дана краља Драгутина није случајан. Овај српски владар познат је по
својој оданости православљу и значајној ктиторској улози, те културном развоју средњовјековних
српских простора. Његов примјер нас инспирише да очувамо везу између прошлости и
будућности и да духовно благо које нам је остављено сачувамо и пренесемо генерацијама које
долазе.
Изложба „Загледани у небеса“, пружа јединствену прилику да се подсјетимо на духовну баштину и
осјетимо мир који пружа и само посматрање икона. У времену брзих промјена и изазова, ова
изложба нуди простор за молитвену тишину и размишљање, позивајући посјетиоце да се бар на
тренутак загледају у небеса и пронађу унутрашњи мир, који нуди наша света вјера.
Културни центар Теслић
