„Неки нови клинци“ пуни ентузијазма и жеље да се представе теслићкој публици, у градском парку изводили су популарне хитове и показали да „добра стара времена“ нису увијек прошлост.
Надајмо се да је прошлост пандемија и да у наредном периоду са догађајима идемо истим темпом даље.
У оквиру Манифестације „Теслићко љето“ чији су организатори начелник општине теслић, ЈУ „Културни центар Теслић“ и Туристичка организација општине, синоћ је у градском парку организовано „Вече дјечијег фолклора“.
Културни центар ову манифестацију организује традиционално већ трећу годину. Задовољство организатора је што смо у прилици да наставимо дружење са најмлађим фолклорашима послије једнигодишње паузе.
Велики број младих учесника, њих 270 који су наступали у оквиру 12 културно-умјетничких друштава даје наду да његовање културне баштине и у будућности има оптимистичне изгледе за успјех.
У оквиру вечери наступали су:
СПКД Просвјета Теслић,
КУД 14.фебруар, Бања Лука,
КУД Вез Теслић,
КУД Ђердан, Трн Лакташи,
Куд Беле Раде Теслић,
Куд Модрича, из Модриче.
КУД Душан Станковић Чечава, КУД Осјечани из Осјечана,
СКПД Лазарица Станари, КУД Душко Трифуновић, Брод
КУД Драгочај, Бања Лука,
АНИ Лијевче, Разбој, Србац.
У оквиру манифестације „Теслићко љето“ вечерас је у Теслићу одржан концерт класичне музике у извођењу
Јованке Роћеновић, виолина и Весне Милутиновић, гитара, професорица Музичке школе „Сава Милошевић“ из Бањалуке.
Једносатни концерт организован је на градском шеталишту гдје су поред посјетилаца концерта, у дивним звуцима класичне музике и очаравајућем љетном амбијенту, уживали и шетачи пролазници.
Јуче у Теслићу у периоду од 19 до 21 час у градском биоскопу одржана интерактивна радионица за младе љубитеље традиционалне одјеће.
Радионица се састојала из дијела презентације фотографија народних ношњи које виђамо на територији БиХ. Затим се причало о типовима, начинима израде и дијеловима који су обавезни у народној ношњи.
Господин Адама Богданића из КУД “ Наши обичаји“ живом ријечју пренио нам је своја сјећања о ручној изради платна и ношњи.
Како би атмосфера била динамичнија и сликовитија представници БКЗ „Препород“ из Теслића те КУД „Вез“, такође из Теслића, отпјевали су неколико пјесма те одиграли Заврзламу, традиционално теслићко коло, и запјевали, Севдалинку па смо тако могли да видимо и традиционалне православне и бошњачке ношње теслићког краја.
У другом дијелу вечери, учесници су у добром расположењу наставили дружење како би кроз дидатичке материјале показали своја знања о ношњама.
Организатор радионице је ЈУ“Културни центар Теслић“.
Активност је финансијски подржана од УСАИД- овог пројекта про будућност.
Синоћ је у Теслићу у организацији ЈУ „Културни центар Теслић“, уприличено музичко-забавно вече „Млади хармоникаши“. Да је хармоника инструмент који због својих техничких и звучних квалитета омогућава интерпретацију музике готово свих стилова од барока па до најновијих савремених тенденција увјерили су нас млади извођачи на позорници теслићке сале.
Наступало је девет музичара из Теслића и Добоја.
Наступили су: Милош Маливојевић, Амела Мујкановић, Лазар Благојевић, Павле Лукић, Арнес Осмић, Милислав Деспић, Анастасија Поповић и Љубица Тимановић.
Гости из Добоја су ученици Музичке школе „Маркос Португалис“ у класи професорице Љубице Тимановић која је такође наступила. Гостима из Добоја радо су се придружили и млади теслићки хармоникаши који музичке вјештине усвајају сами.
Могло би се рећи да се публика освједочила да су младост, музичко умијеће и жеља за наступима најљепши догађаји којима полако прекидамо пандемијом условљени начин рада.
Након самог наступа уприличено је дружење младих музичара гдје су имали прилику да у опуштеној атмосфери размијене искуства и стекну нова познанства.
У градској кино сали промовисана је књига Зорана Матића из Бањалуке
“ 50 топ локација БХ“.
Изненађујуће занимљива промоција географских локалитета, историјских личности и понеког мистичног мјеста, пропраћена видео презентацијом, плијенила је пажњу присутних до самог краја.
Иако на прву мисао изгледа као туристички водић, на крају промоције се дало закључити да је у књизи садржан и изузетан приказ културних елемената који су вјешто препоручени као туристичка понуда.
Оба садржаја вечерас презентована несумљивог су квалитета у шта смо се увјерили и позитивним реакцијама публике.
У градској галерији у Теслићу вечерас је отворена изложба слика “Све наше ријеке” којим се представило удружење ликовних умјетника ХКД “Напредак” из Сарајева.
Више од 262. мање или веће ријечне љепотице извиру, пониру или се улијевају на босанскохерцеговачкој тетиторији. Својом снагом и љепотом одузимају дах и неисцрпан су извор инспирације.
Ријека је увијек мистична, како она која мирном површином плијени тако и она која вртлогом страши и увијек је негдје успоредба са животом, његовим током, успонима и падовима, љепотама и тугама, и рађањем као и смрћу, она која има свој настанак, ток и крај, стапајући се и постајући једно, те од текуће постаје стајаћа с плимом и осеком, радујући се и раној зори и мјесечевом одсјају.
Свака капљица је осликана у безброј боја, свака је јединствена и посебна, баш као и замах киста, потакнут снажном инспирацијом умјетника. Била она прозирна и чиста, у којој се осликава цијели један свијет или мутна и тамна, она има своју причу у безброј варијација.
Око четрдесетак ових прича испричаних, кроз дјела Удружења ликовних умјетника ХКД „Сарајево “ посјетиоци су у Градској галерији у Теслићу у изложби могли да уживају 29. и 30. маја. Изложба тематски сведена под назив „Све наше ријеке“ има за циљ промоцију и заштиту истих, а сама умјетничка настала у радионицама четрдесетак умјетника представљају богаство умјетничке ликовне сцене представљене кроз различите технике сликања.
На 4. редовној сједници Скупштине општине Теслић која је одржана 7. априла 2021. године, одборници су једногласно донијели Одлуку о наградама и признањима поводома Дана општине Теслић. Златна плакета „6. април“ додијељена је свјетски познатом математичару Небојши Ђурићу, сребрна плакета доктору Стојану Смиљанићу и постхумно Нови Мишкићу, док ће захвалницу добити Мирослав Мики Стојнић, Школа фудбала „Пролетер“ и Славољуб Петричевић.
Небојша Ђурић, математичар из Блатнице код Теслића, успио је дати одговор на вишедеценијско питање из области инверзног проблема диференцијалних оператора са кашњењем. Посљедњих десет година овај проблем је постао један од најпопуларнијих у области математичке анализе. Ђурићу је успјело да пође за руком оно што није пошло неким од најбољих математичара на свијету.
Новонастала ситуација, која је посљедица ширења вируса, донијела је велике промјене и у организацији културних дешавања. Условљени мјерама чији је циљ заштита грађана од заразе, многе институције културе приморане су зауставити свој рад или радити минималним капацитетом.
Уважавајуће сигурност грађана, али и настојања за континуираним радом у ЈУ „Културни центар Теслић“ приступили смо организацији изложбе слика Горана Бијелића на отвореном сматрајући да се на овај начин може дати допринос промоцији културе, угостити умјетник и што је најважније публици приуштити умјетнички ужитак.
Поставка ће бити доступна у петак, 10. јула и суботу 11. јула у периоду од 10 до 19 часова, на шеталишту испред градског биоскопа. Сви заинтересовани суграђани уз лагану шетњу могу погледати поставку.
Горан Бијелић рођен је 1984. године у Добоју. Бави се сликарством, иконописом и вајарством. Учио је сликарство од професора Бранислава Вишта, који је током школовања открио његов таленат. Утицај на Бијелићево ликовно стваралаштво имао је и академски сликар Саво Петковић. Учесник је на више ликовних колонија и један је од чланова умјетничке групе „Три сликара“ из Добоја. Његова слика „Зимски пејзаж“ у Аустралији 2014. године, освојила је прво мјесто.
Према ријечима академског сликара Саве Петковића, Бијелић је изворни колориста са наглашеним интимним, њежним валерима, ненаметљивим формама које су се дубоко урезале у цјелину ликовног опуса. Његова казивања у сликарству на неки начин опонашају природне и животне феномене који су се дубоко урезали у дјетињство. Тематика Бијелићевог ликовног казивања је завичајна, прародитељска, праисконска, са дубљим симболичним значењем у односу на вријеме у коме живимо и стање духа у њему. Бијелићева умјетност говори нам да умјетност није нека посебна творевина, неухватљива и далека, него је дјело умјетника, који је створио због себе, а такође и због других.
Општина Теслић обилује богатим нематеријалним културним насљеђем које су становници ове општине стварали и баштинили у протеклом периоду.
Под утицајем историјских промјена, миграција и трендова често долази до промјена и нестанка тих елемената , те смо често свједоци непостојања аутентичних извора информација о постојању истих.
Од самог оснивања у ЈУ „Kултурни центар Теслић“ јасно је кроз Програм рада постављен један од основних циљева, рад на очувању материјалног и нематеријалног насљеђа општине Теслић.
Уписом „Теслићког веза“ на Листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске за ЈУ „ Културни центар Теслић“ којом руководи директор Жељка Драганић Вуковић , може се рећи да су практичним примјером указали на који начин треба у будућности приступати овој проблематици.
Упис „Теслићког веза“ на Листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске отвара пут афирмације многих елемената који се на сличан начин могу чувати од заборава, било ангажовањем запослених у ЈУ „Културни центар Теслић“ било од стране неке друге организације и појединца који свакако могу рачунати на помоћ, искуства и посредовање руководства ЈУ „Културни центар“.
Уложен је огроман труд у истраживања на терену који је резултиро избором мотива тесличког зеза предложеног за упис на Листу.
Музејски стручни савјетник, етнолог Данијела Ђукановић заједно са сарадницом везиљом Свјетланом Марковић пружила је неопходну стручну помоћ, али свакако најзначајнији допринос на овом пројекту дала су Удружења која својим дјеловањем доприносе очувању старих народних ношњи, а самим тим и теслићких везова. Нека од ових Друштава у својим архивама баштине експонате старе и више од стотину година. Своја искуства, знања и материјале безрезервно су ставила на располагање ЈУ „Културни центар Теслић“ са циљем да заједничким ангажманом истрајемо на путу заштите теслићких везова од стране Владе РС као посебног нематеријалног културног насљеђа наше општине те да у будућности Теслић буде препознатљив по једном специфичном бренду „Теслићком везу“. То су прије свега Удружење жена „Теслићке златне руке“, КУД „Наши обичаји Теслић“, КУД „Недељко Спасојевић“ из Очауша, КУД „Душан Станковић“ из Чечаве, КУД „Вез“ Теслић и СПКД „ Просвјета“ као и велики број појединаца који су уступили на увид предмете из личне колекције.
Ослаљајући се на експонате из Теслића архивиране у музеју РС, досадашња сазнања из литературе и поменути рад на терену у Теслићу, директор ЈУ „ Културни центар Теслић“, Жељка Драганић Вуковић 3. марта 2020. године обратила се ЈУ „ Музеј Републике Српске“, уз молбу, да од Владе Републике Српске затражи Сагласнот за упис „Теслићког веза“ на Листу заштићеног нематеријалног културног наслијеђа Републике Српске.
У допису је између осталог наведено:
„Општина Теслић великим дијелом својих граничних рубова наслања се на Федерацију БиХ. Узимајући у обзир ову чињеницу и историјска дешавања која сежу у далеку прошлост, јасно је да је на овим подручјима долазило до мијешања култура, а самим тим и до модификације материјалног насљеђа у овим крајевима.
Када је у питању вез на народним ношњама и употребним етно предметима такође су уочене промјене и мијешања мотива и типова веза.
Успјели смо да индентификујемо вез који је претрпио најмање промјена а кориштен је од четрдесетих година прошлог вијека. Примјерке ношњи на којима постоји вез са мотивом који смо препознали посједују КУД „Недељко Спасојевић“ Очауш и КУД „Наши обичаји“ Теслић.
Обе ношње потичу из четрдесетих година прошлог вијека. И на основу тих мотива рађене су ношње које ова Друштва користе данас.
Ријеч је о мотиву гране, рађене покрстицом уз кориштење природних загаситијих боја.
У циљу заштите препознатог елемента, обраћам Вам се са приједлогом да се на Листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске упише „Теслићки вез“, који је као дио културног насљеђа народа овога краја препознат од 40 их година двадесетог вијека.“
Дописом Министарства просвјете и културе Републике Српске број 07.06/622-27/20 од 1. јуна 2020 године, ЈУ „Музеју Републике Српске“ дата је сагласност за упис „Теслићког веза“ на Листу културног нематеријалног насљеђа Републике Српске“, а самим тим први елемент нематеријалног насљеђа општине Теслић заштићен је за будуће генерације.