Јавна установа „Културни центар Теслић“ обогатила је своју издавачку дјелатност још једним значајним остварењем – збирком поезије „Код, усуд и коб“, ауторке Радославке Лазић. Ова књига представља дубоко емотиван и снажан књижевни опус који промишља о темама националног идентитета, духовности и страдалништва српског народа кроз историју.
Радославка Лазић, пјесникиња, вајарка и сликарка, рођена у Јабучију у Србији, данас живи и ствара у Лајковцу. Њена поезија прожета је симболиком, а пркос и понос српског народа видљиви су у сваком стиху. Својим стиховима, Лазићева је успјела проговорити „језиком милиона“, допирући до најдубљих слојева колективног сјећања и националне свијести.
Збирка „Код, усуд и коб“ наставља пут Радославкине умјетничке авантуре која обједињује њене различите таленте. Као вајарка и сликарка, позната је по својим скулптурама и осликаним тиквама, које су додатно озвучене римом њене поезије, стварајући на тај начин јединствену умјетничку синергију.
Ауторка је претходно објавила збирку поезије „Вране и промаја“ и заступљена је у бројним зборницима попут: „Шраф“, „Жубори са Моравице“, „Неказано“, „Вуково перо“, „Синђелићеве чегарске ватре“, „Лирска круна“, „Панонски бисери“, „Винско стиховање“, те часопису „Јасењин“. Осим тога, Радославка Лазић је побједница књижевног конкурса „Вино је поезија у чаши“, што додатно потврђује њену значајну улогу у савременој српској књижевности. Такође, члан је Српског академског друштва „Византија“, Пјесничког друштва „Димитрије Туцовић“ и Књижевног друштва „Раковица“.
Збирка „Код, усуд и коб“ несумњиво ће оставити дубок траг, доносећи јединствено искуство поетске ријечи, која осликава историју, културу и дух српског народа. Ова књига је још један доказ да је Радославка Лазић умјетница која са изузетним талентом спаја прошлост и садашњост, док истовремено кроји путеве за будуће нараштаје.
Драги наши, у четвртак 18. маја 2023. године у 20.00 часова, у Градској галерији у Теслићу, спремамо за вас промоцију књиге „Траварев наследник“, аутора Мирослава Алексића. Господин Мирослав Алексић, помоћник је управника библиотекара Матице Српске и писац неколико књига поезије, као и добитник многобрајних награда. Његова поезија превођена је на: руски, енглески, словачки, румунски, мађарски, бугарски и македонски језик. Алексић је један од наших најугледнијих пјесника данашњице. Ријеч је о пјеснику који у својој поезији спаја традиционално и модерно, као и античке и библијске мотиве.
Очекујемо да својим доласком увеличате пјеснички сусрет и обогатите дух поезијом овог истакнутог пјесника.
Добро нам дошли!
По мишљењу наше комисије, коју чине: академска сликарка, Наташа Јурошевић и писац (члан Удружења књижевника Србије), Мирослав Алексић, додјељују се награде – господину Перици Ивановићу (за најбољи ликовни рад) и госпођи Слави Станојевић (за најбољу пјесму). Посебне похвале Јовани Летић и Анђели Ливњак у категорији млађих такмичара.
Честитке свим учесницима! Термин промоције ће бити накнадно објављен.
Културни центар Теслић
Плетисанка Десанка
Сунце ти у оку саградило дом
сТиховима дало бескрајну топлину
неИзрециву си радост срцу мом
удаХнула ријечју што ствара милину
неодОљива су, њежношћу плетена
стихоВања твоја – љетни свици, жарки
плетисАнко наша незаборављена
доброДушна ткаљо и прича и бајки
лептИрастим римама шила си хаљине
проВидним, стакластим сребром си их везла
усНула си достојна позлаћеног жезла
бИстроумна водиљо, што спаси нас тмине
Хвалу кличем Драгињи, која те родила
дУгмиће си бисерне зашила на ретке
заМршене конце отпетљала спретно
преНијела их дјеци, да граде путељке
пријАтељства стазе, и дјетињство сретно
расПрострла ријечи – благородно класје
пеЛудом мудрости, ко пчелиња легла
нЕуморно његовала, да нам живот красе
Тајновитост душе у пјесме упрегла
тИ, којој сад, ево, ја стихове плетем
поСтељу простирем од сићаних слова
незАборављеној, ко да си ми мајка
поНосим се твojим именом и дјелом
уКрашавам за те, о драга Десанка
Алеју стихова, градим душом цијелом
Вечерас је у организацији ЈУ „Културни центар Теслић“, пред пуном салом теслићког кина одржано књижевно вече Бранкице Дамјановић. Емотивне животне приче и поуке, те сажети текстви из књига заинтересовали су публику која је са одушевљењем и пажњом салушала нашу гошћу. Бранкица Дамјановић данас је разговарала и са начелником г. Миланом Миличевићем, који је на овај начин дао пуну подршку раду ове познате списатељице и гостовању у нашој општини.
Пишете ли поезију, или се бавите ликовном умјетношћу? Пошаљите нам Ваше радове и објавићемо их у збирци коју ћемо промовисати у априлу. А, најбољи радови ће бити и награђени. Уз радове слати кратку биографију. За више информација, пишите нам на наш мејл: kulturateslic@gmail.com
Вечерас је одржана промоција књиге „Мадог: У потрази за Иваном“, аутора Младена Тешановића. Промоцију је водио глумац Рајко Марчета, познат по улогама у серији „Добро јутро, комшија“ и филму „Топ је био врео“. Књига је први пројекат у склопу „МадогАрта“, који кроз различите умјетничке правце оживљава лик и свијет у којем живи Мадог, главни лик истоименог романа. Аутор и глумац су на сликовит, умјетнички, начин приказали свијет књижевности, а лик Мадога ће оживјети и филмом који је у припреми
У петак 3. марта 2023. године у Градској галерији Теслић са почетком од 19.00 часова имаћете прилику присуствовати промоцији књиге „Мадог: У потрази за Иваном“, аутора Младена Тешановића. Дјело прати главног лика Мадога, пожртвованог, лојалног и породичног Србина из Бањалуке, који је уједно и херој и антихерој, с обзиром на то да је спреман и на сваку врсту бруталности да би дошао до свог циља. Према ријечима аутора, књига је први пројекат у склопу „МадогАрта“, који кроз различите умјетничке правце, заједно са глумцем Рајком Марчетом оживљава лик и свијет у којем живи Мадог. Рајко Марчета је модератор ове књижевне вечери, а познат је по улогама у попуарној серији „Добро јутро, комшија“ и филму „Топ је био врео“.
Не пропустити прилику једне овакве књижевне вечери кроз представљање двају врста умјетности – писане ријечи Младена Тешановића, али и глумачких способности и приказ лика кроз умјеће Рајка Марчете.
Добро нам дошли!
Дјеловање развоја технологије увелико доприноси науци која се њеном примјеном усавршава и долази до бесконачних сазнања. Медицински роботи и инжењерски алати заузимају све значајније мјесто у медицини, од дијагностике, до помоћи при лијечењу разних стања и обољења. Теслићанка Николина Томић једна је од оних који су живот посветили, управо, медицинској роботици. Факултет техничких наука завршила је у Новом Саду, док је мастер студије уписала у Швајцарској, да би једно вријеме провела на усавршавању и истраживањима у Џорџији (САД). Николина је једна од ријетких, младих људи, у свијету који се баве медицинском роботиком. Важно је поменути да је Николина сарађивала са једном компанијом у Женеви на изради уређаја који посједују изузетну прецизност за лијечење срчаних аритмија.
„У питању су милисекунде и милиметри. Када бисмо ангажовали човјека да то уради, ми као људи немамо ту прецизност од милисекунде, ми реагујемо у секунди. Заправо, ја сам радила за ту компанију гдје смо ми користили вјештачку интелигенцију и гдје ми користимо огромни скуп клиничких података и онда ми дајемо инструкције рачунару када да испоручи те протонске честице“. – Рекла је Томићева, мастер медицинске работике и неуронауке.
Николина је крајем јула ове године завршила мастер-студије медицинске роботике и неуронауке у Швајцарској на једном од 50 најпрестижнијих свјетских универзитета – Швајцарском федералном технолошком институту – EPFL у Лозани. Како наводи наша суграђанка – за знањем и радним искуством планира трагати у свијету. Да би, потом, допринијела развоју ове области у Републици Српској и примијенла своја стечена искуства.
Николина, када си одлучила да се бавиш медицинском роботиком и шта је била прекретница у твом животу да се посветиш баш овом позиву?
„Већ од основне школе сам се проналзила у наукама као што су математика и физика, али сам, ипак, била јако знатижељна према медицини. На крају сам донијела одлуку због које се никад нисам покајала, а то је да упишем основне студије из биомедицинског инжењерства. Биомедицинско инжењерство, заправо, представља примјену математике, физике и програмирања у циљу унапрјеђења медицине. Касније сам на мастер студијама у Швајцарској наставила сличним путем, те сам уписала мастер из медицинске роботике и рачунарских неуронаука. Овдје сам добила и прилику да радим на јако занимљивим научно-истраживачким пројектима.“
Како објашњаваш свој посао, чим се тачно бавиш у оквиру ове науке?
„Најкраће речено, ја се бавим примјеном техничких и инжењерских алата за обраду разних биомедицинских и медицинских податка. Крајњи циљ је олакшати медицинску дијагностику, третмане и лијечења. Ово захтијева знање из математике, физике, програмирањa на рачунару , али и доменско знање из области медицинских наука. Такође, захтјева креативност и аналитичко размишљање, с обзиром на то да је област нова и често подразумијева научна истраживања.“
Радила си на једном истраживању у Џорџији на Технолошком факултету, о чему се тачно ради?
„Радили смо неинвазивне (безболне) експерименте који су за циљ имали смањење осјећаја стреса код једне врсте пацијената. Када пацијент дође у болницу, фиксира му се мали уређај на површину врата који испоручује лагане електричне струје. Те струје посредно утичу на мозак и на нервни систем, гдје се након секвенце комплексних процеса у тијелу потенцијално и смањује осјећај стреса.
Ми желимо знати параметре ове електричне струје како би третман био оптималан и угодан за пацијента. Ипак, процеси који се у организму дешавају су јако сложени и у медицини нису детаљно описани.
Да би то премостили, користила сам вјештачку интелигенцију. Идеја је да уз помоћ вјештачке интелигенције одредимо параметре који су нам потребни, без да улазимо у детаље медицине. То подразумијева прикупљање клиничких података у првом кораку. Затим примјену математике у основи, интензивно критичко и креативно размишљање, али и константно програмирање и тестирање на рачунару.“
Како планираш даље искористити своја знања у Републици Српској?
„Сматрам да је ово једна јако узбудљива област која ће тек да се развија и има све већи утицај на свијет. Искрено се надам се да ће у будућности да заживи и код нас и да ћу ја имати простора да дам свој допринос. Свакако сам увијек отворена за потенцијалне сарадње са било ким ко жели да се бави сличним стварима.“
Прве библиотеке настале су на територијама Вавилонског царства и древног Египта, а у њима су се чувале глинене плоче и ролне папируса са разним списима. Оне су биле јединствени храмови знања и осим чувања разних списа, служиле су као својеврсни центри културе и образовања.
Данас у свијету постоји више стотина хиљада библиотека, а њихов највећи број присутан је у Кини, Русији и Индији.
Најстарија библиотека теолошког карактера је збирка светих књига код Јевреја, чију је основу поставио Мојсије, а при ширењу хришћанства и настанка манастира, библиотеке су биле у склопу тих манастира и цркава, као и преписивачке радионице.
Највећа библиотека античког свијета била је „Александријска библиотека“ и налазила се у Александрији, данашњем Египту. Основана је почетком трећег вијека прије нове ере од стране краљева из династије Птолемеја. Међутим, о њеном изгледу и организацији мало се зна. Сматра се да је имала око 500 000 дјела записаних на ролнама папируса, а о њеној пропасти мало се зна. Постоје различита мишљења, а многи сматрају да је нестала у пожару 48. године прије нове ере током Цезаревог напада на Александрију.
Временом, изградњи библиотека посвећивало се све више пажње, тако да у неким дијеловима свијета њихова архитектура и унутрашњи изглед представљају праву умјетност. Издвајамо неколико библиотека које плијене својим унутрашњим изгледом и значајем по посједовању најстаријих списа, те бројношћу разноврсних књига.
Национална библиотека Чешке Републике
Национална библиотека Чешке Републике основана је 1777. године и налази се у Прагу у склопу Клементинума – значајног историјског комплекса грађевина из 11. вијека.
На њеним полицама се налази више од 20 000 књига, међу којима је највише дјела из стране теолошке литературе које су у Клементинум стизале још од почетка 17. вијека.
Библиотека је направљена у барокном стилу, на стропу се налазе фреске које описују алегоријске мотиве образовања, као и фреске римокатоличких светитеља, док слике на куполи представљају храм Мудрости. Пажњу ће нам привући и географски глобус који се налази на средини библиотеке, а осим глобуса ту су и астрономски сатови који, такође, красе ову изванредну грађевину.
У фонду се по значајности издвајају средњовјековни рукописи: „Вишеградски кодекс” и „Пасија опатице Кунигунде”, затим кодекси Карла IV, који се чувају у оквиру збирке „Стара Каролина,” као и оријентални рукописи и грчки папируси. Од личних збирки, сачувана су значајнија дјела од: познатог астронома Тиха Брахеа, математичара Бернарда Болцана и књижевника Франтишека Шалде. Једна од популарнијих збирки је и „Моцартиана“, која је сачињена у част Волфганга Амадеуса Моцарта, а чува се у овој библиотеци.
Библиотека опатије Адмонт, Аустрија
У бенедиктанском манастиру у граду под називом Адмонт, налази се библиотека саграђена већ 1776. године. Библиотека се састоји од три дијела, а простор краси барокно рухо.
На полицама библиотеке смјештено је око 70 000 књига, а са рукописима се тај број повећава на 200 000, неки од рукописа, датирају чак и из осмог вијека.
Стропове је украшавао Бартоломео Алтомонте, познати аустријски барокни сликар, док су скулптуре дјело вајара Јозефа Штамела. Међу њима се посебно истичу четири скулптуре које симболично представљају: смрт, посљедњи суд, рај и пакао.
ПРАВНА БИБЛИОТЕКА У АЈОВИ
У граду Дес Моинесу налази се сједиште скупштине америчке државе Ајова, гдје је смјештена и велелепна библиотека.
Име правна, добила је по томе што се у овој библиотеци налази комора Врховног суда Ајове. Саграђена је између 1871. и 1886. године. Унутрашњост библиотеке украшена је спиралним степеништем, мермерним стубовима и елегантним лустерима.
Ова библиотека садржи високо-специјализовану правну збирку: државних, федералних, регулаторних и судских закона.
КРАЉЕВСКИ ПОРТУГАЛСКИ КАБИНЕТ ЗА ЧИТАЊЕ
Краљевски португалски кабинет за читање је библиотека и културна институција, која је смјештена у Бразилу.
Институцију је 1837. године основала група од 43 португалска мигранта, политичких избјеглица, како би промовисала културу међу португалском заједницом. Зграду је пројектовао португалски архитект Рафаел Кастро у неомануелинском стилу. Овај архитектонски стил наслања се на готику и ренесансу.
Фасаду, инспирисану манастиром Јеронимос у Лисабону, радио је Германо Сале у лисабонском камену. Унутрашњост, такође, прати неомануелиен стил на корицама, дрвеним полицама за књиге и спомен-обележјима.
На плафону читаонице је прелијеп лустер у гвозденој конструкцији, први примјер ове врсте архитектуре у Бразилу. У сали се налази споменик од сребра, слоноваче и мермера (Олтар домовине), који слави вријеме открића.
АУСТРИЈСКА НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА
Аустријска национална библиотека смјештена је у центру Беча, а историја њеног настанка зачета је већ у 14. вијеку. У том периоду настале су прве приватне библиотеке племићких породица које су биле камен темељац „Аустријској дворској библиотеци“, претечи „Аустријске националне библиотеке“.
Познати архитекта Јофан Б. Фишер, који је изградио и дворац „Шенбурн“, пројектовао је и „Аустријску националну библиотеку“.
Унутрашњост библиотеке рађена је у барокном стилу, изложене фигуре, те фреске на плафону одговарају концепту који је захтијевао цар Карло VI, чија се статуа налази у центру библиотеке, а представљен је као Херкул – заштитник муза.
Приватна колекција принца Еугена Савојског чини централни дио библиотеке, а библиотека посједује више од двије стотине хиљада књига, претежно дјела штампана између 1501. године и 19. вијека.
Трочлани жири за додјелу награде „Совица“ за 2019. годину у саставу Јелена Којовић Тепић, предсједник и Ранко Павловић и Данијел Дојчиновић, чланови, једногласно је донио одлуку да се овогодишња Совица додијели роману „Није инстаграм гума на бициклу“ аутора Владимира Каламанде из Теслића.
Овај роман је написан у дијалошкој форми, вјештом руком аутора који познаје и књижевни поступак и психологију савременог дјетета. Написан је питким и модерним стилом, с мноштвом референци на стварност која нас окружује, а говори о важним и озбиљним стварима.
Нема ту супер јунака, бајковитих заплета и оностраних чудеса. Аутор не користи фантастику, већ на интелигентан начин уклапа елементе стварног живота да би испричао причу о брату и сестри који покушавају преко друштвених мрежа да помире растављене родитеље. Помало је то прича и о настанку књижевног дјела, пажљиво преплетена кроз породичне односе.
Ово је роман који ће данашња дјеца сасвим сигурно радо читати и идентификовати се с његовим јунацима, и кроз њих с људским и озбиљним вриједностима.
Награда је аутору додјељена у септембру у Источном Сарајеву поводом Дана Завода за уџбенике и наставна средства, а прва званична промоција књиге била је на сајму књига у Бањој Луци.