Једна од културно – историјских атракција у Теслићу је свакако и Принципово врело у Прибинићу. Атрактивност овог мјеста могла би да се веже управо за легенде и приче које су резултирале називом овог мјеста. Ово врело се некада звало Јелисаветино врело, али се не зна којој личности је било посвећено. Јелисавета, кћи Кујанског војводе Казимира је жена Стјепана II Котроманића. Из историје је познато да се он оженио 1323. године тако што му је младу довео кнез Гргур Велики Стипанић, па му је овај на дар и управу дао Чечаву и још неколико села у околини. По предању које је забиљежио 1892. године поп и учитељ у Чечави, Јеврем Станковић, неки босански великаши, па и сам Стефан столовали су у градићу испод Градине у Укриници. Ако је ту столовала краљица Јелисавета, могло би бити да је ово име посвећено њој, јер је Прибинић увијек био привлачан за велике људе и драге госте.
Друго предање говори да је нека Аустријска царица имала исто име и да је врело добило име Јелисаветино врело те да су га радници, шумари и инжињери који су долазили у ове крајеве обновили.
У периоду прије почека Првог свјетског рата на том мјесту су чланови „Младе Босне“ одржавали тајне састанке којима је присуствовао и сам Гаврило Принцип. Након стварања Краљевине Југославије чланови „Младе Босне” и Савеза Солунских добровољаца Теслића направили су споменик Гаврилу Принципу и дали му име Принципово врело. Споменик је доступан за индивидуалне и групне посјете туриста.
На том простору Прибинић је имао ваздушну бању за плућне болеснике и сушару за љековито биље, али је почетком другог свјетског рата развој истог прекинут.
Извор: Тајне око Тајна (Бошко Н. Петровић)
