Дјеловање развоја технологије увелико доприноси науци која се њеном примјеном усавршава и долази до бесконачних сазнања. Медицински роботи и инжењерски алати заузимају све значајније мјесто у медицини, од дијагностике, до помоћи при лијечењу разних стања и обољења. Теслићанка Николина Томић једна је од оних који су живот посветили, управо, медицинској роботици. Факултет техничких наука завршила је у Новом Саду, док је мастер студије уписала у Швајцарској, да би једно вријеме провела на усавршавању и истраживањима у Џорџији (САД). Николина је једна од ријетких, младих људи, у свијету који се баве медицинском роботиком. Важно је поменути да је Николина сарађивала са једном компанијом у Женеви на изради уређаја који посједују изузетну прецизност за лијечење срчаних аритмија.
„У питању су милисекунде и милиметри. Када бисмо ангажовали човјека да то уради, ми као људи немамо ту прецизност од милисекунде, ми реагујемо у секунди. Заправо, ја сам радила за ту компанију гдје смо ми користили вјештачку интелигенцију и гдје ми користимо огромни скуп клиничких података и онда ми дајемо инструкције рачунару када да испоручи те протонске честице“. – Рекла је Томићева, мастер медицинске работике и неуронауке.
Николина је крајем јула ове године завршила мастер-студије медицинске роботике и неуронауке у Швајцарској на једном од 50 најпрестижнијих свјетских универзитета – Швајцарском федералном технолошком институту – EPFL у Лозани. Како наводи наша суграђанка – за знањем и радним искуством планира трагати у свијету. Да би, потом, допринијела развоју ове области у Републици Српској и примијенла своја стечена искуства.
Николина, када си одлучила да се бавиш медицинском роботиком и шта је била прекретница у твом животу да се посветиш баш овом позиву?
„Већ од основне школе сам се проналзила у наукама као што су математика и физика, али сам, ипак, била јако знатижељна према медицини. На крају сам донијела одлуку због које се никад нисам покајала, а то је да упишем основне студије из биомедицинског инжењерства. Биомедицинско инжењерство, заправо, представља примјену математике, физике и програмирања у циљу унапрјеђења медицине. Касније сам на мастер студијама у Швајцарској наставила сличним путем, те сам уписала мастер из медицинске роботике и рачунарских неуронаука. Овдје сам добила и прилику да радим на јако занимљивим научно-истраживачким пројектима.“
Како објашњаваш свој посао, чим се тачно бавиш у оквиру ове науке?
„Најкраће речено, ја се бавим примјеном техничких и инжењерских алата за обраду разних биомедицинских и медицинских податка. Крајњи циљ је олакшати медицинску дијагностику, третмане и лијечења. Ово захтијева знање из математике, физике, програмирањa на рачунару , али и доменско знање из области медицинских наука. Такође, захтјева креативност и аналитичко размишљање, с обзиром на то да је област нова и често подразумијева научна истраживања.“
Радила си на једном истраживању у Џорџији на Технолошком факултету, о чему се тачно ради?
„Радили смо неинвазивне (безболне) експерименте који су за циљ имали смањење осјећаја стреса код једне врсте пацијената. Када пацијент дође у болницу, фиксира му се мали уређај на површину врата који испоручује лагане електричне струје. Те струје посредно утичу на мозак и на нервни систем, гдје се након секвенце комплексних процеса у тијелу потенцијално и смањује осјећај стреса.
Ми желимо знати параметре ове електричне струје како би третман био оптималан и угодан за пацијента. Ипак, процеси који се у организму дешавају су јако сложени и у медицини нису детаљно описани.
Да би то премостили, користила сам вјештачку интелигенцију. Идеја је да уз помоћ вјештачке интелигенције одредимо параметре који су нам потребни, без да улазимо у детаље медицине. То подразумијева прикупљање клиничких података у првом кораку. Затим примјену математике у основи, интензивно критичко и креативно размишљање, али и константно програмирање и тестирање на рачунару.“
Како планираш даље искористити своја знања у Републици Српској?
„Сматрам да је ово једна јако узбудљива област која ће тек да се развија и има све већи утицај на свијет. Искрено се надам се да ће у будућности да заживи и код нас и да ћу ја имати простора да дам свој допринос. Свакако сам увијек отворена за потенцијалне сарадње са било ким ко жели да се бави сличним стварима.“
