Настанак првих образовних удружења у Теслићу и околини, забиљежен је 1882. године на подручју Чечаве и Прибинића, које су у прво вријеме радиле повремено и неријетко на отвореном простору. Такве „школе“ давале су тек основе писмености. Непосредно послије ослобођења Теслића, 4. септембра 1944. године дошло је до отварања основних школа, док су још прије, на слободној територији у Чечави радиле двије основне школе. Органи народне власти су међу своје најважније задатке поставили и развој школства и оно се, без обзира на све потешкоће, стално развијало и унапређивало. О томе и резултатима таквих настојања најбоље говоре подаци из статистике: 1961. године било је 31.242, у 1971. години 38.114, а у 1981. години 41.602 писмених, док је број неписмених стално опадао: 1961. године било их је 13.974, 1971. године за 2.500 мање, а 1981. године укупно 8.252 или 17 посто од укупног броја становника у општини. Постотак дјеце обухваћене основним образовањем порастао је од 1961. до 1981. године за 50 посто: 1961. године било је обухваћено 45,4 посто дјеце, а 1971. године у школе је ишло 72-3 посто, док је1981. године 95 посто. Бројчани подаци из 1985. године показују да на подручју општине Теслић има 33,6 посто становника са 1 до 3 разреда основне школе или су без школе, 28 посто су са 4 до 7 разреда, 23,3 посто су са завршеном основном школом, 12,9 су завршили средњу школу, а 2,2 посто су са вишом и високом школом или завршеним факултетом.
У 1984/85. школској години у општини Теслић дјелују сљедеће осморазредне основне школе:
- Основна школа „Младост“ Теслић, која продужава традицију прве отворене основне школе у Теслићу, од 1893. године, у 1948. години у Теслићу је била отворена и нижа гимназија (са 4 разреда), па су те двије школе 1. септембра 1956. године спојене и настала је осмогодишња школа коју похађа око 1000 ученика годишње. Ова школа имала је и двије подручне школе у Руднику, која је отворена у јесен 1944. године, а у новој згради је од 1957. године и подручну школу у Врућици, која је отворена још 1933. године и имала је само три одјељења.
- Основна школа „Браћа Рибар“ Теслић, изграђена је у акцији „Хиљаду школа у БиХ“ и отворена је 25. септембра 1978. године и имала је око 1650 ђака. Ову школу похађали су ученици из: централгог дијела Теслића, Барића, Доњег Ранковића, Ружевића, Осивице, Горње Радње, Жарковине и Стењака. Уз ову школу биле су везане и подручне школе: Доњи Ранковић (Мемић Брдо) која је изграђена 1950. године и адаптирана 1969. године, у Ружевићу (почела је са радом 1959. године, а дограђена је 1962. године), у Осивици (започела је са радом 1955. године, затим је изгорјела, да би на тим темељима била подигнута школа 1977. године), у Стењаку (почела је са радом у јесен 1944. године) и у Барићима (почела са радом 1953. а у новој згради је од 1969. године) од којих су неке доста оскудне са наставним средствима.
- Основна школа „Зорка Јотановић“ у Чечави (која наставља традицију школе из 1903. године) изграђена је, такође, у програму „Хиљаду школа у БиХ“ априла 1978. године, а претходно је радила у згради задружног дома од 1962. године. Матичну школу 1984/85. години похађа 560 ученика . Подручне школе су у: Укриници (започела са радом 1927. године, која је у рату изгорјела и поново почела са радом 1949. године, а нова зграда подигнута је 1970. године), у Растуши (почела са радом 1947. године), у Галамићима (отворена 1953. године и радила је у неусловном објекту све до 1984. године), а у Планама и Ступама постојале су школе од 1954. године и због малог броја ученика престале су да раде у школској години 1984/85, а ученици тих школа превозе се до школе у Чечави.
- Основна школа „Данко Митров“ Прибинић отворена је 1906. године као четвероразредна, а после ослобођења почела је са радом 1945. године. Нова школска зграда савременог типа подигнута је 1976. године у акцији „Хиљаду школа у БиХ“, имала је око 950 ученика. Подручне школе су у Доњем Булетићу (постоји од 1933. године), у Горњем Булетићу (отворена 1. новембра 1959. године), у Лукавцу (изграђена 1977, а отворена 4. септембра 1978. године), у Парлозима (отворена 1959. године) и у Доњем Липљу (отворена 1925. године, а нова зграда подигнута је је 1979. године).
- Осморазредна школа у Горњој Шњеготини је подручна школа у саставу ОШ „Данко Митров“ Прибинић. Почела је са радом као четвероразредна 1950. године, а 1971. године прерасла је у осморазредну. Нова школска зграда изграђена је 1972. године, али није сасвим завршена, имала је око 300 ученика.
- Основна школа „25. мај“ Слатина, започела је рад као четвероразредна одмах послије ослобођења Теслића, а пресељена је из Комушине, гдје је основана 1887. године. Једно вријеме до 1967. године била је подручна школа ОШ „Блатница“, а тада је подигнута нова зграда и у Слатини отворена осмогодишња школа коју је похађало око 980 ђака годишње. У акцији „Хиљаду школа“ изграђен је савремени школски простор и отворен 1982. године. Подручне школе су у Каменици (основана 1950. године) и у Комушини (послије ослобођења поново отворена 1954. године, а нова зграда изграђена године).
- Основна школа „Бранко Маркочевић“, Ђулић основана је 1953. године са четири разреда, а као осмогодишња ради од 1963. године. Школска зграда је подигнута 1955. године и послије је неколико пута дограђивана да би одговарала потребама. Подручне школе су: у Ранковићу (отворена 1963.), у Кузманима (почела да ради у новој згради 1964. године), у Влајићима (отворена 1947. године, а нова зграда подигнута 1961.) и у Горњем Теслићу (била изграђена зграда за школу 1939. године, али није радила; послије ослобођења зграда је обновљена, као и 1975. године послије пожара).
- Основна школа „Млади Горани“, Угодновићи, почела је са радом 1954. године са 4 разреда, а од 1969. године има 8 разреда. Објекат није намјенски грађен и не одговара постојећим нормативама. Подручна одјељења су: у Очаушу (прва школа са два одјељења изграђена је 1949. године, а нова 1982. године, исто са два одјељења), у Угодновићу Горњем (2 одјељења у објекту изграђеном 1966. године), у Брићу (школа отворена 1963. године, у новој згради од 1983. године са два комбинована одјељења) и у Бијелом Бучју (школа отворена 1962. године, а нова зграда подигнута је 1975. године, такође са два одјељења).
- Основна школа „Ратко Јовановић“, Горња Врућица, отворена 1951. године као четвероразредна и до 1978. године радила је као подручна школа у саставу ОШ „Младост“, Теслић, а тада је подигнута нова, савремена зграда за осморазредну школу, па школа и дјелује као таква.
Те школе у 1984/85. години укупно похађа 10. 086 ученика. Постоји и 9 основних специјалних одјељења са 125 ученика. У тим школама ради 324 наставника разредне и предметне наставе, а укупно је запослено 424 радника.
У Теслићу је од 1900. године, постојала и радила шегртска школа. Као таква, радила је све до 1972. године када је удружена са Гимназијом, па је образован Средњошколски центар. У току свог рада школа је дала више од шездесет генерација врсних стручних радника и занатлија: хемијске, електричарске, металоприређивачке, дрвоприређивачке и других индустријских и занатских струка.
Све до 1959. године у Теслићу није било средње школе, а тада је у граду отворено истурено одјељење Економске школе из Добоја. Одлуком Народног одбора општине Теслић од 10. децембра 1962. године, у Теслићу је основана Гимназија, али је прва генерација Гимназијалаца (19 ученика) започела школовање у септембру 1971. године у истуреном одјељењу добојске Гимназије. Било је доста тешкоћа у вези са смјештајем школе, а и са обезбјеђивањем наставног кадра, па је још 1963-64. године Гимназија у Теслићу имала само 5 професора, од којих су тројица имали положен стручни испит, а држали су наставу из десет предмета. Из Гимназије је укупно изашло 19 генерација ђака, а посљедња 1983. године, када је школовање завршило 98 ученика. Од 1972. године Гимназија је била у саставу Средњошколског центра и њен рад се угасио увођењем усмјереног средњошколског образовања.
Послије свог формирања, Средњошколски центар , који од 1979. године носи име народног хероја Ђуре Пуцара Старог и имао је око 770 ђака. Убрзо, затим, дошло је до прилива ђака и до значајног развоја средњошколског образовања у Теслићу, што је увелико помагало теслићкој привреди у погледу побољшања структуре средњеобразовног кадра. У протеклом раздобљу до 1985. године, у Центру је разграната мрежа струка и занимања (9 струка и 40 занимања), а ученици се још при упису усмјеравају и то 65 посто на производно-техничка и 35 посто на административно-усложна занимања. Од 176 укупно запослених у Центру, 127 је са високом стручном спремом различитих специјалности и профила. У школској години 1984-85. наставу у Центру похађало је укупно 3.469 ђака.
Средњошколски центар „Ђуро Пуцар Стари“ је самоуправно био организован у три основне организације удруженог рада, а има и радну заједницу заједничких послова. Центар се финансирао из средстава Регионалне самоуправне интересне заједнице за усмјерено образовање у Добоју.
Извор – Адван Хозић „Теслић у НОБ“
Слика: Небојша Дујковић
