У Кино-сали у Теслићу, у недјељу 5. октобра, одржано је хуманитарно вече поезије и музике под називом „Вино и гитаре“, посвећено младој оперској пјевачици Албини Смајловић. Програм је протекао у емотивној и достојанственој атмосфери, уз стихове и музику који су, осим умјетничког ужитка, имали и виши циљ – да покажу хуманост и солидарност.
Током вечери прикупљено је 602 КМ, а свака донација била је корак ближе ка томе да Албина добије прилику за лијечење у Минхену, које јој може вратити живот без бола.
Посебан тренутак био је када се након манифестације поруком обратила и сама Албина. У њој је истакла да је дирнута пажњом и подршком, те се захвалила свима који су мислили на њу и помогли у овој хуманој акцији.
Хуманитарно вече „Вино и гитаре“ још једном је показало колико заједништво и добра воља могу значити онима којима је помоћ најпотребнија.
Наше мало, некоме значи много.
У Градској галерији у Теслићу вечерас је отворена изложба слика под називом „Традиција и модерна апстракција”, сликара Хајрудина Елезовића. Изложба је привукла велики број посјетилаца, што свједочи о интересовању публике за ликовну умјетност и културна дешавања у нашем граду.
Хајрудин Елезовић, рођен у Теслићу, сликарством се бави још од 1970. године. Његов опус обухвата пејзаже и апстрактне форме, а специфичност његовог израза лежи у споју модерног приступа и мотива традиције, који сликама дају посебан печат и дубину.
Публика је имала прилику да ужива у дјелима која кроз боју и форму повезују прошлост и садашњост, остављајући снажан утисак на љубитеље умјетности. Сама атмосфера отварања протекла је у топлом и пријатном духу, уз разговор са аутором и размјену утисака међу посјетиоцима.
Као што је сваком народу потребан извор из кога ће се напајати духовним благом, тако је и вјерном народу теслићког краја насушна потреба била изградња Храма и на овом мјесту. Године 1921. митрополит бањалучко-бихаћки господин Василије Поповић освештао је темеље Храма Светог пророка Илије, а четири године касније, 1925. освештао је и сам свети Храм. Тиме су означени почеци постојања духовног бедема једног светилишта, дубоко утканог у биће православног народа теслићког краја. О том значајном догађају писано је и у духовном часопису „Братство“ 1. августа 1925. године (стр. 26/27):
„Велико славље у Теслићу. На Св. Илију суделовало је тузланско певачко друштво „Његуш“ са својим вредним хоровођом др Стевом Миличићем на освећењу новог Храма. На овој реткој слави, која је лепа: манифестација религиозне и националне свести учествовала је и војна музика. Певачко друштво са националном песмом одушевљавало је народ, оплемењујући срца и јачајући веру у лепу будућност нашег народа. Величанствен је био дочек Њ. В. господина митрополита Василија. Иако је седи архијереј болестан и у дубокој старости, учинио је посљедње напоре, вршећи своју дужност. Дочекала га је соколска и сељачка коњица са барјацима. Окружен свештеницима ветеранима, који су провели рат у казаматима, говорио је после освећења очински, дирљиво...За подизање Храма имали су највише заслуга господин Симо Станивуковић, директор Десилације, кум храма и генерални директор Арпад Карољи, који народ потпомагаше. На освећењу је учествовало око 10.000 људи.“
Иконостас Храма Светог пророка Илије израђен је у барокном стилу, али његови аутори остају непознати све до данас. Први свештеник и народни пастир био је од 1925. године отац Саво Илић, а његово служење насљедио је прота Никола Мандић. Управо је отац Никола, 1952. и 1955. године, обновио ову светињу, након што је током Другог свјетског рата Храм претрпио велика разарања. У тим кобним временима Црква Светог Илије била је претворена у касарну и коњушницу, звоник у пушкару и караулу, а сви свештеници су били ухапшени, осим оца Саве Илића. Храм је ослобођење дочекао опустошен и разорен, али је нови препород дочекао 1975. године, доласком јереја Саве Кнежевића, када је започела његова обнова.
Велики благослов и значај за вјерни народ теслићког краја представљала је посјета 1938. године двојице великих духовних пастира – владике Николаја Велимировића, доцније светитеља Српске православне цркве и патријарха Гаврила Дожића. Њихов долазак у Храм Светог пророка Илије остао је упамћен као снажна духовна веза са покољењима православних вјерника овог краја. Ова духовна спона, потврђена је прилком обиљежавања стогодишњице Храма, када је у Теслић донесена и трајно положена икона Светог владике Николаја Охридског, Жичког и Лелићког са честицом његових моштију. Духовни значај Храма потврдио је и долазак Његове Светости патријарха Германа 1979. године – једног од најзнаменитијих српских патријараха, који је у тешким историјским околностима успио да сачува и обнови многе светиње, оставивши дубок траг у животу Српске православне цркве.
Посјетом митрополита Хризостома 2013. године започети су унутрашњи радови у Храму Светог пророка Илије, који су настављени 2017. године. Те године храм је изнутра обновљен, а 2018. године завршен је иконостас. Фрескопис је трајао од 2018. до 2025. године. У оквиру обиљежавања стогодишњице освећења Храма, 10. августа 2025. године, високопреосвећени и преосвећени архијереји – зворничко-тузлански Фотије, горњокарловачки Герасим, осечкопољски и барањски Херувим и ваљевски Исихије – освештали су обновљени иконостас и фрескопис у Храму Светог пророка Илије у Теслићу. Свечаном освештању присуствовао је велики број вјерника, као и представници републичких, локалних и црквених власти. Овај догађај остаће упамћен као важан тренутак у историји Храма и духовном животу вјерног народа теслићког краја.
„Поводом обиљежавања стогодишњице Храма Св. пророка Илије, изјаву је дао и данашњи старјешина Храма, Чедо Готовац, који је навео да је Свети владика Николај долазио на подручје Теслића, организујући богомољачки покрет. Готовац је захвалио институцијама Републике Српске и града Теслића за подршку, а посебно вјерном народу теслићког краја који је највећим дијелом учествовао у обнови свог храма.“ Према његовим ријечима, захваљујућу парохијанима, који годинама посјећују ово свето мјесто и прилажу донације, изњедриле су се и друге цркве на подручју града Теслића, а то су: Храм Св. Тројице у центру града, Храм Светих апостола Петра и Павла у Осивици, Цркве Светог Димитрија и Св. Георгија у Влајићима, те Храм Св. кнеза Лазара Косовског, као и комплекс Крстове Горе, на којој се данас налази Манастир Часног Крста.
ФОТОГРАФИЈЕ ПРЕУЗЕТЕ СА – САЈТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (ЕПАРХИЈА ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКА)
Вечерас је у окриљу манифестација поводом Теслићког љета, одржан концерт рок-групе ,,Херц“, који је још један у низу концерата овог љета. Богат репертоар, свима добро познатих мелодија, незаборавна енергија и таленат младих музичара освојила су срца публике, која је уживала у музици на отвореном. Концерт рок-групе ,,Херц” испунио градски парк музиком и добром енергијом. Публика је пјевала и плесала уз омиљене хитове, а бенд приредио вече за памћење.