У организацији Туристичке организације општине Теслић и Културног центра општине Теслић, а под покровитељством начелника општине Милана Миличевића, данас је на градском тргу у Теслићу отворена седма по реду изложба рукотворина продајног карактера која је окупила 28 излагача са подручја општине Теслић, као и околних општина.
Током два дана колико ће бити отворена изложба рукотворина, посјетиоци ће имати прилику да виде, испробају или купе цвијеће и ручно рађене уникатне производе, попут: накита, торби, играчака, одјевних предмета, као и предмете израђене од дрвета и слично.
Начелник Милан Миличевић каже да је ова изложба рукотворина постала традиционална манифестација у Теслићу која на једном мјесту окупља све оне који имају шта презентовати.
“Заиста је ово једна успјешна манифестација која на једном мјесту окупља све оне који имају шта да понуде за Осми март и овом манифестацијом на најљепши начин желимо да честитамо свим женама њихов празник. Оно што даје лијепу слику то је прилика да видимо чиме се то прије свега жене у Теслићу баве. Још једном користим прилику да честитам свим женама њихов празник и ја увијек кажем једну реченицу, а то је да њихов празник треба да буде 365 дана у години, а то је опет до нас мушкараца.” – рекао је Миличевић.
Према ријечима Сузане Липовчић, в.д. директора Туристичке организације општине Теслић, овогодишња изложба рукотворина и цвијећа је понудила разноврсну понуду која ће задовољити све укусе, те додала да су излагачи углавном из Теслића, али да и ове године имамо удружења из Брчког и Бијељине која излажу.
У Бањи Врућици код Теслића вечерас су промовисане књиге „Стари занати у Републици Српској”, „Поточаре Босанске Крајине , „Народни буквар” и приказан филм „Змијањски вез”, у заједничкој организацији Музеја Републике Српске и Културног центра Теслић, с циљем да се стари занати обнове, сачувају и туристички вреднују.
Представник Музеја Републике Српске Владимир Ђукановић рекао је Срни да је етнолошко одјељење ове установе од 2007. године па до данас у сталном процесу истраживања старих заната у Српској и њиховог публиковања.
„На основу мојих истраживања, на територији Врбаске бановине тридесетих година прошлог вијека постојало је 96 врста заната, а данас их је у Српској остало свега 13”, рекао је Ђукановић.
Он је указао да стари занати изумиру и губе се због времена у којем живимо и немогућности да буду сачувани у изворном облику, а циљ Музеја да да се они трајно сачувају од заборава.
Према његовим ријечима, стари занати могу опстати као дио туристичке понуде или ако се прилагоде новим условима.
Директор Културног центра Теслић Жељка Драганић Вуковић каже да су у вечерашњој промоцији велики допринос дали и теслићка културно-умјетничка удружења „Наши обичаји”, „Вез”, „Радост” и Удружење „Златне руке”.
Она каже да је у овој локалној заједници тренутно присутно свега једно домаћинство које се бави израдом казана, у односу на некадашњи период када их је било много више.
Срна
Манифестацију „Избор најуспјешнијег спортисте“ традиционално већ дуги низ година организују Начелник општине и Ођељење за друштвене ђелатности општине Теслић.
Културни центар Теслић другу годину за редом у оквиру Организационог одбора припрема завршну манифестацију дођеле признања и награда која је ове године одржана у биоскоској сали Теслић.
Манифестација је завршена успјешно, уз присуство бројних спортиста и гостију, а оним најуспјешнијим свакако морамо да искажемо захвалност што својим радом и залагањем допроносе развоју спорта и промоције града Теслића.
Алмина Рашић, чланица Атлетског клуба „Теслић Б.Б.“ проглашена је за најбољег спортисту општине Теслић за 2018. годину.
За најбољу спортску организацију проглашен је Фудбалски клуб „Укрина“ из Чечаве, док је титула најбољег тренера припала Драгиши Ковановићу, тренеру атлетског клуба. Титула најуспјешнијег спортског радника припала је Невену Рашићу из Стрељачког клуба „Геофон“.
За најперспективније спортисте по гранама спорта у 2018. години проглашени су:
МИЛИЦА ГАВРИЋ – Карате
ЧЕДОМИР СМИЉАНИЋ – Атлетика
БОЈАН ГОРАНОВИЋ – Теквон-до
АНАСТАСИЈА ЂУРИЋ – Шах
ДАРИЈЕ МАРКОЧЕВИЋ – Фудбал
НИКОЛИНА КОВАЧЕВИЋ – Кошарка
ДЕЈАН БЈЕЛЧЕВИЋ – Рукомет
МАТЕЈ РАШИЋ – Стрељаштво
ЛЕОНТИНА КНЕЖЕВИЋ – Женски рукомет
За најбоље спортисте по гранама спорта проглашени су:
БРАНЕ КУЗМАНОВИЋ – Куглање
БОРИС ГРАЧЕК – Кошарка
АЛМИНА РАШИЋ – Атлетика
КРИСТИЈАН СЕКУЛИЋ – Теквон-до
ДАНИЈЕЛА ЦВИЈАНОВИЋ – Карате
ЖЕЉКО СИМИЋ – Шах
ЗОРАН ЂЕКАНОВИЋ – Рукомет
НИКОЛА ЈОВИЧИЋ – Стрељаштво
ГОРАН КВРЖИЋ – Фудбал
СВЈЕТЛАНА БУГАРИНОВИЋ – Женски рукомет
Организациони одбор је донио одлуку да се посебна признања за допринос промоцији и развоју спорта додијеле Владанки Томић и Кошаркашком клубу “Теслић”.
Вечерас је „Културни центар Теслић“ био домаћин Драмској групи Медицинске школе Добој која се тeслићкој публици представила позоришном представом „Нада“.
Мира Станишев и мали глумци добојских школа на виртоузан начин испричали су причу која нас подсјећа на страшне догађаје који су се десили у Јасеновцу. Важност чувања сјећања није у освети, већ како су рекли на сцени, управо у живљењу и продужавању снова које неко није остварио.
Успјех представе највјеродостојније су потврдиле емотивне сузе које су текле на многим лицима у публици. Емоције су свакако изазвали, не само фантастичном глумом, него и цјелокупним утиском који је био пропраћен свјетлосним и звучним ефектима.
У активности око организације и подршке представи укључили су се и ученици из Теслића који похађају Медицинску школу Добој заједно са родитељима.
Народна библиотека „Данило Киш“ најстарија је установа културе у Теслићу и има дугу историју која је везана за сам настанак града и оснивање прве Радничке читаонице у њему 1899. године. Укупан књижевни фонд Библиотеке је око 40 000 књига у оквиру кога се налази Сручна књига, Белетристика, Стара и ријетка књига, Завичајна збирка, књиге на страним језицима и периодична издања.
Завичајни писци су у протеклом периоду дали велики допринос на пољу развоја, промоције и очувања теслићке културе путем писане ријечи.
Културни центар Теслић и Народна библиотека“ Данило Киш“, ових дана улазе у заједнички пројекат медијског представљања књига чији су аутори Теслићани.
Циљ самог пројекта је да јавност подсјетимо на све теслићке писце и дјела тих писаца која су у прошлости настајала у нашем окружењу, а своје мјесто су нашла управо на полицама теслићке библиотеке. Надамо се да ћемо код читаоца побудити интерес за садржаје ових дјела која се најчешће и односе управо на сам град Теслић и околину.
Велику захвалност јавности заслужују запослени библиотеке који су заједно са в.д директором Николетом Благојевић препознали вриједност пројекта и понудили стручну помоћ у презентацији материјала.
У великој сали теслићког биоскопа вечерас је одржана Светосавска академија под називом „Са лучом у руци и крстом у души“ посвећена великом јубилеју – обиљежавању 800 година од проглашења самосталности Српске православне цркве.
Аутор, сценариста и редитељ Светосавске академије била је Биљана Ђуровић, глумица и професор сценског говора из Београда.
Поред Биљане Ђуровић, у програму академије су учествовали: глумац Александар Лазић, аматерски глумац Милош Милићевић, студент Факултета савремених умјетности из Београда Стефан Јевтовић, етно умјетница Катарина Гојковић, као и Светосавски појци. Академију су организовали Српске православне парохије теслићке и Светосавска омладинска заједница Теслић уз подршку СПКД „Просвјета“ Теслић, Културног центра Теслић и Туристичке организације општине Теслић.
ДОЧЕК ПРАВОСЛАВНЕ НОВЕ ГОДИНЕ У ТЕСЛИЋУ
Теслићани већ традицонално Православну нову годину дочекују на отвореном, на градском тргу. У врло угодном амбијенту, како то многи кажи, након одјека звона са Храма “Пресвете Тројице“ тачно у поноћ, праћених раскошним ватрометом, срећно и успјешно ново љето Господње грађанима су први пожељели начелник општине Милан Миличевић и архијерејски намјесник Миладин Вуковић. С обзиром да се у Теслићу придаје велики значај дочеку Православне нове године организатори се труде да сваки пут учине нешто ново у самом програму дочека. Овај пут грађане је уз кувано вино забављала добро позната група Галија. Организатори овогодишњег дочека Православне нове године у Теслићу су Општинска управа у сарадњи са општинском Туристичком организацијом, као и управом Храма Пресвете Тројице.
Вечерас је у градској галерији уприличен догађај у циљу обиљежавања 9. јануара, Дана Републике Српске.
Догађај који су заједнички организовали Културни центар и Туристичка организација општине Теслић уз подршку Начелника општине Теслић, Милана Миличевића био је прилика да се сви подсјетимо услова настанка Републике Српске и њеног постојања у протеклих двадесет седам година.
Дан Републике Српске и ове године обиљежава се на различите начине у нашем граду и широм Републике Српске.
Жеља организатора, када је овај догађај у питању, била је да се идеја о значају Републике Српске приближи младим генерацијама те да их се и подсјети на који начин је настајала Република Српска.
Ови млади људи су Теслићани, а генерација су која ће да носи неке активности у Теслићу и Републици Српској у будућности.
Основна идеја је да свако на свој начин треба и може да покаже како се воли Република Српска.
ЈУ „Културни центар Теслић“ за ову прилику расписала је конкурс у категорији литерарних радова на тему „И ја волим Републику Српску“.
Комисија је констатовала да се на манифестацији додијеле признања за десет ученика и пет професора.
Признање за подсицање развијања љубави према Републици Српској писаном ријечи и за несебичан рад са дјецом на пољу литерарног стваралаштва додјелује се професорицама:
1.Данијели Кршић
2.Слави Станојевић
3.Славојки Бубић
4.Милени Ђурић
5.Татјани Ливазовић
Признање за исказивање љубави према Републици Српској писаном ријечи и за рад на литерарном стваралаштву додјељује се
ученицима;
1. Лазару Купрешаку, ученику ОШ „Вук Караџић“ Теслић
2. Амини Мехић, ученику ОШ „Вук Караџић“ Теслић
3. Сари Бјељаревић ученици ОШ „Вук Караџић”Витковци
4. Тамари Гајановић, ученици ОШ „Вук Караџић“Витковци
5. Срни Франк, ученици ОШ „Петар Петровић Његош“ Теслић
6. Огњену Поповићу, ученику ОШ „Петар Петровић Његош“
7. Николини Јовић ученици ОШ „Вук Караџић“ Теслић
8. Николи Шаиновићу, ученику ОШ „Вук Караџић“ Теслић
9. Нађи Малетић , ученици ОШ „Вук Караџић“ Теслић“
10. Амини Гонџић, ученици ОШ „Вук Караџић“ Теслић
Посебна награда за најбољи рад, додјељује се Сари Бјељаревић из
ОШ „Вук Караџић“ из Витковаца
У културно-умјетничком дијелу манифестације наступили су:
Марина Миличић, носилац Вукове дипломе, ученик генерације у ОШ “Вук Караџић“ за школску 2017./2018. годину, Маринина пјесма „Моја земља“ издата је у Зборнику књижевног стваралаштва младих РС.
Љубица Видовић, одличан ученик трећег разреда теслићке Гимназије, похађала и успјешно завршила основну музичку школу. Активно учествује као подршка многих градских манифестација, бави се глумом.
Марко Јотановић, носилац Вукове дипломе, завршио основну музичку школу, одличан је ученик.
Ана Марковић, ученица Средње музичке гимназије „Мокрањац“ Београд, смјер музички извођач. Данас иако само средњошколац Ана може да буде поносна на своје досадасње резултате међу којим су најзначајнија два републичка такмичења у Србији. Прво мјесто на републичком такмичењу у Новом Саду наступајући са џез саставом и треће мјесто такође на републичком такмичењу из клавира одржаном у Земуну. До сада је два пута наступала на Коларцу у хорском саставу Музичке школе „Мокрањац“ под диригентском палицом проф. Милице Ђокић.
Огњен Лазић ученик ученик трећег разреда средње мехатроничке школе. Одличан ученик, првак Босне и Херцеговине на такмичењу из мехатронике.
Најмлађи сарадници „КЦ Теслић”, данас су прошетали до „Сњежног града” и успут се дружили са суграђанима који су се радо фотографисали са њима. Послије „обављеног посла” почастили су се топлим чајем.
Новогодишњим концертом ученици Основне музичке школе „Исидор Бајић“ употпунили су садржај „Сњежног града“ представљајући свој рад из протеклог периода обогаћен посебним програмом новогодишњих композиција.
Публика је уживала слушајући своје најмлађе суграђане који су уз вођство професорица Габријеле Ђаковић и Аните Табак музиком покушавали дочарати дух европских престоница.
По свему оном што се видјело и чуло вечерас, а успут било и пропраћено великим бројем посјетилаца, могло би се закључити да је успјешно завршен још један „Сњежни дан“.