У организацији „Културног центара Теслић“ и “Туристичке организације  општине Теслић“ у петак,   12. априла одржана је позоришна представа “Љубав на лесковачки начин” у градској Кино сали са почетлом у 19, 30 часова, у извођењу Весне Анђелковић, словеначке глумице. Представа је пуна хумора, народних изрека, смицалица, а до сада је одиграна у свим мјестима у окружењу.

Ради се о монокомедији која говори о удавачи Зорки Мантиној (по деди Манти), избирачици из старог Лесковца између два свјетска рата, када је Лесковац доживио културни и привредни процват.

Она је кроз све њене просце и прилике на врло занимљив и хумористичан начин, у лесковачком дијалекту, осликала то вријеме, културни живот, догађања у биоскопу код Доцка Славуја, љубав и навике, традицију и обичаје, те прекретницу у којој она сама жели изабрати мужа, без родитељског утицаја.

Аутор текста је Ненад Кражић, а адаптацију, драматургију и режију представе потписује глумица Весна Анђелковић, која и изводи комад.

 

У четвртак, 11. априла, у кино сали у Теслићу одржана је промоција књиге „Хероји по шифрама“.

Дајана Тадић рођена је 1986. у Бања Луци, дипломирани је економиста и ради у струци. Са 25 година дијагностификован јој је Нон – Хочкин лимфом највишег степена агресивности. Након операције и успјешног опоравка, враћа се кући и почиње да пише блог  Хероји по шифрама на којем доноси приче људи које је упознала током свог лијечења. Касније овај блог прераста у једну праву онлајн заједницу људи који дијеле своја искуства у борби против малигних болести и урођених деформитета.

Током 2016. Дајана одлучује да од прича с блога направи књигу.

Приче су кратке, потресне и тјерају човјека на размишљање о томе колико тога свакодневно узимамо здраво за готово.  Књига говори о тешким темама, али никако није тешка сама по себи, напротив, пуна је наде и оптимизма – најбољег што болесни могу да извуку из себе.

Промоција књиге у Теслићу планирана је  за 11. 4. 2019. године.

 

Поводом обиЉежавања Дана општине, вечерас је уприличена свечаност отварања самосталне изложбе Миладина СмиЉића и госта умјетника Миленка Јањића. Изложба ће бити отворена до 19. априла те је у току свих радних дана доступна грађанима у периодиу од 8 до 15 часова.
Изложбом су представЉена дјела која карактеришу стваралаштво умјетника у њиховом дугогодишњем раду. Умјетници су у протеклом периоду кроз рад у култури и образовању остварили значајне резултате те учествовали у покретању и организовању бројних веома важних манифестација за нашу општину било да је ријеч о ликовном стваралаштву или некој другој врсти умјетности.
Посебно би се могао истакнути Миладинов дугогодишњи рад у образовању гдје је поред класичног преношења знања менторским приступом развијао таленте код дјеце и помагао у њиховој афирмацији. ЗадовоЉство је било захвалити им на овај начин и подсјетити заједницу на Људе којима можемо на многочему бити захвални.Ово је прилика, не само за грађане да посјете изложбу, већ и прилика наставницима и професорима да организовано са својим ученицима погледају изложбу.

 

ДАРКО МАРКОВ је умјетник који живи и ради у Бечу. За њега би се могло рећи да својеврсан  хроничар беечког живота. Редовни је колумниста листа „Космо“ најтраженијег магазина у Аустрији. Члан је Друштва књижевника Војводине. Није уочено да  постоји пуно литературе која се бави животом наших људи у западној европи. Дарко Марков пише управо о странцима, људима које називамо Гастарбајтерима. Нама је ово прилика да кроз Даркове очи упознамо праву страну живота у иностранству које и није увијек тако идеално.

У својим дјелима  Дарко говори истините траги-комична приче о бечким Гастарбајтерима, пропраћене и насликане аутентичним и оргиналним сценама, истинитим ликовима и догађајима као и својеврсним специфичним ритмом, стилом говора  својственим бечким Србима. Његова дјела на један оштар начин указују и на тврдокорне ставове Аустријанаца према странцима. Заправо пружа нам једну реалну слику људи међу којима и сам живи ради.

У сриједу, 3. априла у 20 часова Теслићани су могли да погледају монодраму „Сумрак у бечком хаустору“, која је својеврсно ауторско дјело нашег госта којом често истовремено и насмије и расплаче публику.

На забаван начин, у оганизацији Културног центра Теслић, синоћ је обиљежен Међународни дан позоришта. Заједно са теслићким основцима и њиховим наставницима најмлађој публици Теслића презентовано је драмско стваралаштво које се припрема у оквиру школских драмских секција.
Представили су се основи из Витковаца, Блатнице, Ђулића, Мемић Брда, Стењака и Теслића, а наступили су и малишани из Дјечијег вртића „Палчић“.
Циљ манифестације је био да се да значај управо позоришном стваралаштву те укаже на позориште као важну грану умјетности. Вријеме проведено у позоришту је квалитетно и садржајно проведено вријеме, а свакако да и поруке послане путем позоришних представа су поруке које на најједноставнији, али истовремено и наспецифичнији начин допиру до дјеце па и одраслих људи.
Изненађење је било што се показало да постоји велики интерес за наступом исказан од стране драмских група што указује да и дјеца и наставници имају потребу да презентују своје стваралоштво и рад који није скроман што се синоћ и потвдило. Бројни мали таленти који су синоћ продефиловали сценом у Кино Сали у Теслићу дали су нам на неки начин обавезу да размишљамо о покретању позоришних радионица или позоришта за дјецу.
За успјех ове вечери захвалност посебно дугујемо тетама, наставницама и професорицама које су учествовале у организацији: Жељки Марковић, Енеси Јашаревић, Дивни Липовчић, Тијани Станић, Милени Ђурић, Марији Ристић, Тањи Чато, Маријани Пуљић, Марини Јоргић, Илинки Видовић, Бојани Кузмановић.

У организацији Туристичке организације општине Теслић и Културног центра општине Теслић, а под покровитељством начелника општине Милана Миличевића, данас је на градском тргу у Теслићу отворена седма по реду изложба рукотворина продајног карактера која је окупила 28 излагача са подручја општине Теслић, као и околних општина.
Током два дана колико ће бити отворена изложба рукотворина, посјетиоци ће имати прилику да виде, испробају или купе цвијеће и ручно рађене уникатне производе, попут: накита, торби, играчака, одјевних предмета, као и предмете израђене од дрвета и слично.
Начелник Милан Миличевић каже да је ова изложба рукотворина постала традиционална манифестација у Теслићу која на једном мјесту окупља све оне који имају шта презентовати.
“Заиста је ово једна успјешна манифестација која на једном мјесту окупља све оне који имају шта да понуде за Осми март и овом манифестацијом на најљепши начин желимо да честитамо свим женама њихов празник. Оно што даје лијепу слику то је прилика да видимо чиме се то прије свега жене у Теслићу баве. Још једном користим прилику да честитам свим женама њихов празник и ја увијек кажем једну реченицу, а то је да њихов празник треба да буде 365 дана у години, а то је опет до нас мушкараца.” – рекао је Миличевић.
Према ријечима Сузане Липовчић, в.д. директора Туристичке организације општине Теслић, овогодишња изложба рукотворина и цвијећа је понудила разноврсну понуду која ће задовољити све укусе, те додала да су излагачи углавном из Теслића, али да и ове године имамо удружења из Брчког и Бијељине која излажу.

У Бањи Врућици код Теслића вечерас су промовисане књиге „Стари занати у Републици Српској”, „Поточаре Босанске Крајине , „Народни буквар” и приказан филм „Змијањски вез”, у заједничкој организацији Музеја Републике Српске и Културног центра Теслић, с циљем да се стари занати обнове, сачувају и туристички вреднују.

Представник Музеја Републике Српске Владимир Ђукановић рекао је Срни да је етнолошко одјељење ове установе од 2007. године па до данас у сталном процесу истраживања старих заната у Српској и њиховог публиковања.

„На основу мојих истраживања, на територији Врбаске бановине тридесетих година прошлог вијека постојало је 96 врста заната, а данас их је у Српској остало свега 13”, рекао је Ђукановић.

Он је указао да стари занати изумиру и губе се због времена у којем живимо и немогућности да буду сачувани у изворном облику, а циљ Музеја да да се они трајно сачувају од заборава.

Према његовим ријечима, стари занати могу опстати као дио туристичке понуде или ако се прилагоде новим условима.

Директор Културног центра Теслић Жељка Драганић Вуковић каже да су у вечерашњој промоцији велики допринос дали и теслићка културно-умјетничка удружења „Наши обичаји”, „Вез”, „Радост” и Удружење „Златне руке”.

Она каже да је у овој локалној заједници тренутно присутно свега једно домаћинство које се бави израдом казана, у односу на некадашњи период када их је било много више.

Срна

 

Манифестацију „Избор најуспјешнијег спортисте“ традиционално већ дуги низ година организују Начелник општине и Ођељење за друштвене ђелатности општине Теслић.
Културни центар Теслић другу годину за редом у оквиру Организационог одбора припрема завршну манифестацију дођеле признања и награда која је ове године одржана у биоскоској сали Теслић.
Манифестација је завршена успјешно, уз присуство бројних спортиста и гостију, а оним најуспјешнијим свакако морамо да искажемо захвалност што својим радом и залагањем допроносе развоју спорта и промоције града Теслића.

Алмина Рашић, чланица Атлетског клуба „Теслић Б.Б.“ проглашена је за најбољег спортисту општине Теслић за 2018. годину.

За најбољу спортску организацију проглашен је Фудбалски клуб „Укрина“ из Чечаве, док је титула најбољег тренера припала Драгиши Ковановићу, тренеру атлетског клуба. Титула најуспјешнијег спортског радника припала је Невену Рашићу из Стрељачког клуба „Геофон“.

За најперспективније спортисте по гранама спорта у 2018. години проглашени су:

МИЛИЦА ГАВРИЋ – Карате
ЧЕДОМИР СМИЉАНИЋ – Атлетика
БОЈАН ГОРАНОВИЋ – Теквон-до
АНАСТАСИЈА ЂУРИЋ – Шах
ДАРИЈЕ МАРКОЧЕВИЋ – Фудбал
НИКОЛИНА КОВАЧЕВИЋ – Кошарка
ДЕЈАН БЈЕЛЧЕВИЋ – Рукомет
МАТЕЈ РАШИЋ – Стрељаштво
ЛЕОНТИНА КНЕЖЕВИЋ – Женски рукомет

За најбоље спортисте по гранама спорта проглашени су:

БРАНЕ КУЗМАНОВИЋ – Куглање
БОРИС ГРАЧЕК – Кошарка
АЛМИНА РАШИЋ – Атлетика
КРИСТИЈАН СЕКУЛИЋ – Теквон-до
ДАНИЈЕЛА ЦВИЈАНОВИЋ – Карате
ЖЕЉКО СИМИЋ – Шах
ЗОРАН ЂЕКАНОВИЋ – Рукомет
НИКОЛА ЈОВИЧИЋ – Стрељаштво
ГОРАН КВРЖИЋ – Фудбал
СВЈЕТЛАНА БУГАРИНОВИЋ – Женски рукомет

Организациони одбор је донио одлуку да се посебна признања за допринос промоцији и развоју спорта додијеле Владанки Томић и Кошаркашком клубу “Теслић”.

Вечерас је „Културни центар Теслић“ био домаћин Драмској групи Медицинске школе Добој која се тeслићкој публици представила позоришном представом „Нада“.
Мира Станишев и мали глумци добојских школа на виртоузан начин испричали су причу која нас подсјећа на страшне догађаје који су се десили у Јасеновцу. Важност чувања сјећања није у освети, већ како су рекли на сцени, управо у живљењу и продужавању снова које неко није остварио.
Успјех представе највјеродостојније су потврдиле емотивне сузе које су текле на многим лицима у публици. Емоције су свакако изазвали, не само фантастичном глумом, него и цјелокупним утиском који је био пропраћен свјетлосним и звучним ефектима.
У активности око организације и подршке представи укључили су се и ученици из Теслића који похађају Медицинску школу Добој заједно са родитељима.

Народна библиотека „Данило Киш“ најстарија је установа културе у Теслићу и има дугу историју која је везана за сам настанак града и оснивање прве Радничке читаонице у њему 1899. године. Укупан књижевни фонд Библиотеке је око 40 000 књига у оквиру кога се налази Сручна књига, Белетристика, Стара и ријетка књига, Завичајна збирка,  књиге на страним језицима и периодична издања.

Завичајни писци су у протеклом периоду дали велики допринос на пољу развоја, промоције и очувања теслићке културе путем писане ријечи.

Културни центар Теслић и Народна библиотека“ Данило Киш“, ових дана улазе у заједнички пројекат медијског представљања књига чији су аутори Теслићани.

ЗАЈЕДНИЧКИ РАД НА ПРОМОЦИЈИ ЗАВИЧАЈНИХ ПИСАЦА 11

Циљ самог пројекта је да јавност подсјетимо на све теслићке писце и дјела тих писаца која су у прошлости настајала у нашем окружењу, а своје мјесто су нашла управо на полицама теслићке библиотеке. Надамо се да ћемо код читаоца побудити интерес за садржаје ових дјела која се најчешће и односе управо на сам град Теслић и околину.

Велику захвалност јавности заслужују запослени библиотеке који су заједно са в.д директором Николетом Благојевић препознали вриједност пројекта и понудили стручну помоћ у презентацији материјала.

ЗАЈЕДНИЧКИ РАД НА ПРОМОЦИЈИ ЗАВИЧАЈНИХ ПИСАЦА 12