Град Теслић као урбано насеље почиње да се у виду идеје јавља 1878. године, одмах по доласку Аустријанаца у наше крајеве. Међутим, постоје материјални докази о човјековом присуству на овим подручјима још од каменог доба, те када је ријеч о постојању села која су и данас заштитни знаци општине Теслић попут Липља, Чечаве, Растуше, Прибинића и др., писани трагови потичу још од тринаестог вијека.
Са развојем насеља, развијали су се култура и обичаји поменутих насеља са посебним специфичностима израженим у различитим играма, пјесмама, обичајима и ношњама.
Данас у вријеме модернизације и технологије, сведоци смо наглог мијешања култура и губљења управо тих специфичности које су у прошлости биле синоним одређеног подручја.
Потреба за заштитом истих је неупитна и овај посао је неодложан.
Неколико ентузијаста који се баве културом заједно са „Културним центром Теслић“, а у сарадњи са Музејом Републике Српске ушло је у овај процес са намјером да уз подршку свих грађана и институција општине Теслић, обезбиједи заштиту што већег броја културних елемената од стране Владе Републике Српске и на овом пољу остави писане и материјалне трагове за будуће генерације.
Госпођа Наташа Мастиловић већ неколико година у чечавском крају предано ради на промоцији народног стваралаштва и историје овог краја. Поред свих редовнних активности кроз рад у КУД-у „Душан Станковић“, отишла је корак даље и организовала је и студиска снимања игара и пјесама овог краја, са жељом да се не забораве. Посебно истиче вриједност народних кола из околине Чечаве „КУКУЊЕШЦА“, „МАЦИНОГ КОЛА“ и „ЦИГАНЧИЦЕ“ које би жељела ставити и под УНЕСКОВУ заштиту уколико у будућности буде прилике за то. Жеља јој је да чечавском крају врати „културни“ сјај какав заслужује те да годишњи концерт Друштва који организује у мају сваке године претвори у међународну манифестацију у циљу промоције овог краја и његове културне оставштине.
Сличне активности веома радо подржавају и други чувари теслићке културе. „Наши обичаји“ су друштво који своје наступе базира искључиво на обичајима овог краја. Адам Богданић је вјероватно један од највећих познавалаца старих обичаја који су у прошла времена били саставни дио свакодневног живота или посебних догађаја. Традиционална јела су саставни дио неких обичаја и управо је и то подручје гдје су нам истуства и сазнања Адама Богданића добро дошла .
Ката Франк дужи низ година води удружење „Златне руке“ и своја знања о народним ношњама наслиједила је од мајке која се у прошлости бавила израдом истих. Активно сарађује са свим КУД- овима са простора Општине Теслић, већина ношњи у којима наступају чланови КУД-ова је изашла управо из радионице овог Удружења тако да помоћ при покретању и реализацији овог пројекта неће бити упитна када је упитању ова организација.
Немјерљива је помоћ институција и грађана који посједују знања и искуства везана за ову област. Сви који желе да се укључе и могу да пруже своју помоћ, добро су дошли.
Наш суграђанин Адолф Амрош, један од потомака првих становника насеља Теслић и добар познавалац живота у Теслићу у протеклом периоду, припремио је списак свих значајнијих мјеста( потенцијалних споменика) у Теслићу која би могла да буду предмет заштите и будући заштитни знаци Теслића у области културе који би кроз јединствен Културни виодич општине били презентовани као наша материјална оставштина.
Морална обавеза свих нас је да сачвамо културно насљеђе нашег краја за будуће генерације.
