Прва културна институција у Теслићу била је „Радничка читаоница“, која је настала 1899. године од стране тадашње интелигенције. „Читаоница“ је од 1910. године имала и свој жиг, а у оквиру њеног рада биле су основане: музичке, спортске, драмске и пјевачке секције; приходи са одржаних приредаба били су намијењени у хуманитарне сврхе. Године 1914. основана је и библиотека у Народној основној школи, а први подаци о њеном постојању налазе се у документима из 1915. године, касније су основане и библиотеке у Вечерњој шегртској школи (1925), те Народна библиотека у Чечави 1929. године. У библиотекама су се могле наћи образовне, стручне и белетристичке књиге, као и фонд часописа и дневне штампе. Послије доласка окупатора рад „Радничке читаонице“, био је забрањен, а многе књиге су уништене, тек послије ослобођења мали дио је сакупљен, те је формирана Среска народна библиотека 1945. године, након које је основана и Народна библиотека „Едо Блажек“ 1953. Године, која је ушла у састав Центра за културу , образовање и информисање. Библиотека „Едо Блажек“ у периоду од 1970. до 1980. године имала 21 пункт покретне библиотеке, која је стизала и до најудаљенијих села у општини. Године 1985. она је имала 8.433 књиге, а 1985. године имала је фонд од 22. 000 књига, примала је 7 часописа и посједовала је читаоницу. Већ у првим данима ослобођења, у септембру 1944. године, Теслићани формирају свој пјевачки хор и покрећу разне културно-умјетничке активности. Од тада, па надаље културне активности су се формирале у складу са могућностима и потребама становништва. Нарочито се развио културно-умјетнички аматеризам и то не само у граду, већ и у селима општине, тако да је 1985. године дјеловало 12 културно-умјетничких друштава са бројним секцијама. Раднички универзитет Теслић је у оквиру свог дјеловања обезбиједио одржавање низа позоришних и оперних представа уз учешће истакнутих умјетника из: Сарајева, Београда, Загреба, Тузле, Зенице, Бањалуке, итд. те већи број естрадних дешавања. У Теслићу је још 1915. године Дестилација основала прво кино, тако да је наш град био међу првим у Босни и Херцеговини са апаратуром за приказивање нијемих филмова, око 1930. године почиње приказивање и звучних филмова. Касније је кино преузела општина града, тако да је ново кино било изграђено на мјесту старог кина и посједовало је 450 сједишта. Радио станица Теслић емитовала је свој први експериментални програм 27. јула 1971. године, а од 28. децембра исте године почела је стално емитовање. Први новинари Радио Теслића били су Бошко Петровић и Симо Петковић, а први уредник Јадранка Анђелић. У Теслићу су радили и други новинари – дописници дневних листова, а активни су били и ликовни умјетници који су покренули иницијативу за отварање ликовне галерије, тада се размишљало и о покретању завичајног музеја, али та идеја није остварена. Првог јануара 1973. године Народна библиотека „Едо Блажек“, Раднички унивезитет, Радио Теслић и кино удружени су у Центар за културу, образовање и информисање.
Извор: „Теслић у НОБ“, Адван Хозић
Слика: Небојша Дујковић
