У филму „Синови Српске“ приказан је ратни пут Прве гардијске моторизоване бригаде на бројним ратиштима и војним акцијама у којима је учествовала од њеног оснивања до краја рата.
То су ратишта око Горажда и Жепе, акције `Церска 93`, `Лукавац 93`, оловско ратиште, бихаћко ратиште и, оно за шта је Гарда највише везана пошто је највећи дио свог ратног пута провела тамо – на планинама Трескавица и Бјелашница.
У овом филму је приказана истина о младим гардистима, младим војницима који су заједно са својим командним кадром и старим гардистима ратовали и допринијели стварању и одбрани Републике Српске“.
Прва гардијска моторизована бригада дала је немјерљив допринос, што се, прије свега, огледа у чињеници да су већина од око 240 погинулих гардиста били млади момци од 18, 19 или 20 година.
Овај филм је настао је и из жеље да се заувијек ода почаст њима и задржи сјећање на њих.
Ово је документарни филм у коме о својим искуствима говори, између осталих, некадашњи командант Прве гардијске моторизоване бригаде пуковник Здравко Самарџић, некадашњи начелник Штаба бригаде Мирко Тривић, као и Сњежана Којадиновић, која је била једна од ријетких гардисткиња, од оснивања бригаде, па до самог краја рата.
У филму о својим искуствима у том ратном периоду говоре и млади гардисти, као и припадници старијих генерација гарде који су од оснивања Бригаде били у њој.
У филму говоре и гости, некадашњи амерички политичари и новинари који су, на неки начин, свједочили о жигосању Срба 1992. године као ратних злочинаца и агресора.
Филм је настао и из жеље да се покаже да Срби нису агресори нити су дивљаци или убице, него да је то само народ који је бранио своја вјековна огњишта и који је између осталих ратних дејстава био изложен и стравичним ударима НАТО-а.
Овај документарни филм, у режији Миодрага Зарковића из Београда, настао је као идејни пројекат Удружења гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске да се на непосредан начин ода пошта погинулим припадницима ове бригаде.
