Прве библиотеке настале су на територијама Вавилонског царства и древног Египта, а у њима су се чувале глинене плоче и ролне папируса са разним списима. Оне су биле јединствени храмови знања и осим чувања разних списа, служиле су као својеврсни центри културе и образовања.
Данас у свијету постоји више стотина хиљада библиотека, а њихов највећи број присутан је у Кини, Русији и Индији.
Најстарија библиотека теолошког карактера је збирка светих књига код Јевреја, чију је основу поставио Мојсије, а при ширењу хришћанства и настанка манастира, библиотеке су биле у склопу тих манастира и цркава, као и преписивачке радионице.
Највећа библиотека античког свијета била је „Александријска библиотека“ и налазила се у Александрији, данашњем Египту. Основана је почетком трећег вијека прије нове ере од стране краљева из династије Птолемеја. Међутим, о њеном изгледу и организацији мало се зна. Сматра се да је имала око 500 000 дјела записаних на ролнама папируса, а о њеној пропасти мало се зна. Постоје различита мишљења, а многи сматрају да је нестала у пожару 48. године прије нове ере током Цезаревог напада на Александрију.
Временом, изградњи библиотека посвећивало се све више пажње, тако да у неким дијеловима свијета њихова архитектура и унутрашњи изглед представљају праву умјетност. Издвајамо неколико библиотека које плијене својим унутрашњим изгледом и значајем по посједовању најстаријих списа, те бројношћу разноврсних књига.
Национална библиотека Чешке Републике
Национална библиотека Чешке Републике основана је 1777. године и налази се у Прагу у склопу Клементинума – значајног историјског комплекса грађевина из 11. вијека.
На њеним полицама се налази више од 20 000 књига, међу којима је највише дјела из стране теолошке литературе које су у Клементинум стизале још од почетка 17. вијека.
Библиотека је направљена у барокном стилу, на стропу се налазе фреске које описују алегоријске мотиве образовања, као и фреске римокатоличких светитеља, док слике на куполи представљају храм Мудрости. Пажњу ће нам привући и географски глобус који се налази на средини библиотеке, а осим глобуса ту су и астрономски сатови који, такође, красе ову изванредну грађевину.
У фонду се по значајности издвајају средњовјековни рукописи: „Вишеградски кодекс” и „Пасија опатице Кунигунде”, затим кодекси Карла IV, који се чувају у оквиру збирке „Стара Каролина,” као и оријентални рукописи и грчки папируси. Од личних збирки, сачувана су значајнија дјела од: познатог астронома Тиха Брахеа, математичара Бернарда Болцана и књижевника Франтишека Шалде. Једна од популарнијих збирки је и „Моцартиана“, која је сачињена у част Волфганга Амадеуса Моцарта, а чува се у овој библиотеци.
Библиотека опатије Адмонт, Аустрија
У бенедиктанском манастиру у граду под називом Адмонт, налази се библиотека саграђена већ 1776. године. Библиотека се састоји од три дијела, а простор краси барокно рухо.
На полицама библиотеке смјештено је око 70 000 књига, а са рукописима се тај број повећава на 200 000, неки од рукописа, датирају чак и из осмог вијека.
Стропове је украшавао Бартоломео Алтомонте, познати аустријски барокни сликар, док су скулптуре дјело вајара Јозефа Штамела. Међу њима се посебно истичу четири скулптуре које симболично представљају: смрт, посљедњи суд, рај и пакао.
ПРАВНА БИБЛИОТЕКА У АЈОВИ
У граду Дес Моинесу налази се сједиште скупштине америчке државе Ајова, гдје је смјештена и велелепна библиотека.
Име правна, добила је по томе што се у овој библиотеци налази комора Врховног суда Ајове. Саграђена је између 1871. и 1886. године. Унутрашњост библиотеке украшена је спиралним степеништем, мермерним стубовима и елегантним лустерима.
Ова библиотека садржи високо-специјализовану правну збирку: државних, федералних, регулаторних и судских закона.
КРАЉЕВСКИ ПОРТУГАЛСКИ КАБИНЕТ ЗА ЧИТАЊЕ
Краљевски португалски кабинет за читање је библиотека и културна институција, која је смјештена у Бразилу.
Институцију је 1837. године основала група од 43 португалска мигранта, политичких избјеглица, како би промовисала културу међу португалском заједницом. Зграду је пројектовао португалски архитект Рафаел Кастро у неомануелинском стилу. Овај архитектонски стил наслања се на готику и ренесансу.
Фасаду, инспирисану манастиром Јеронимос у Лисабону, радио је Германо Сале у лисабонском камену. Унутрашњост, такође, прати неомануелиен стил на корицама, дрвеним полицама за књиге и спомен-обележјима.
На плафону читаонице је прелијеп лустер у гвозденој конструкцији, први примјер ове врсте архитектуре у Бразилу. У сали се налази споменик од сребра, слоноваче и мермера (Олтар домовине), који слави вријеме открића.
АУСТРИЈСКА НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА
Аустријска национална библиотека смјештена је у центру Беча, а историја њеног настанка зачета је већ у 14. вијеку. У том периоду настале су прве приватне библиотеке племићких породица које су биле камен темељац „Аустријској дворској библиотеци“, претечи „Аустријске националне библиотеке“.
Познати архитекта Јофан Б. Фишер, који је изградио и дворац „Шенбурн“, пројектовао је и „Аустријску националну библиотеку“.
Унутрашњост библиотеке рађена је у барокном стилу, изложене фигуре, те фреске на плафону одговарају концепту који је захтијевао цар Карло VI, чија се статуа налази у центру библиотеке, а представљен је као Херкул – заштитник муза.
Приватна колекција принца Еугена Савојског чини централни дио библиотеке, а библиотека посједује више од двије стотине хиљада књига, претежно дјела штампана између 1501. године и 19. вијека.
