У препуној Кино-сали у Теслићу, публика је вечерас уживала у комедији Борислава Пекића „X + Y = 0“. На сцени су се у главним улогама појавили Дејан Луткић и Катарина Жутић, са препознатљивом и снажном енергијом, духовитошћу и харизмом, која је од првих сцена освојила гледаоце.
Комад, написан 1985. године као футуристичка драма, данас на луцидан и духовит начин проговара о дилемама савременог човјека и о томе како нас потрошачко друштво удаљава од наше суштине.
Посебну димензију представи дала је музика Александре Ковач и Романа Горшека, која је у појединим тренуцима дјеловала као трећи лик на сцени, додатно обогаћујући утисак.
Овим наступом Теслић је симболично закорачио у јесењу културну сезону, која ће донијети богат програм и бројне садржаје за љубитеље позоришта и културе.
Драги наши суграђани, у Теслић стиже изврсна комедија Борислава Пекића „X + Y = 0“. Будте спремни на много смијеха уз Дејана Луткића и Катарину Жутић 22. септембра у Кино-сали од 19.00 часова. Улазнице су у продаји већ од данас и износе 15 КМ, а можете их купити сваким радним даном од 08.00 до 15.00 часова у просторијама Културног центра Теслић.
Комад је написан 1985. године и представљао је футуристичко штиво, док данас одражава суштинске дилеме савременог човјека. Духовито, али прије свега луцидно, како то само Пекић зна, прича нас суочава са питањем како нас потрошачко друштво удаљава од наше суштине.
Посебну димензију представи даје музика Александре Ковач и Романа Горшека, која у одређеном смислу постаје трећи лик на сцени.
Не пропустите много смијеха уз врхунске глумце и незаборавну харизму у којој ћемо моћи уживати на нашој културној сцени.
Очекујемо вас!
На Тргу у Теслићу, а у оквиру манифестација поводом „Теслићког љета 2025“, одржан је концерт који је окупио велики број грађана. Вечерас су у нашем граду наступили Вики Миљковић и Нермин Ханџић, донијевши публици вече пуно емоција, пјесме и позитивне енергије.
Присутни су уживали у свима добро познатим хитовима. Вики Миљковић је својим препознатљивим гласом и искуством оправдала очекивања, док је млади Нермин Ханџић оставио снажан утисак и побрао симпатије.
Овакве вечери показују колико културни догађаји значе за заједницу, те како музика може повезати различите генерације.
„Теслићко љето“ се наставља и у наредним данима са низом добрих манифестација које ће се дуго памтити.

Као што је сваком народу потребан извор из кога ће се напајати духовним благом,  тако је и вјерном народу теслићког краја насушна потреба била изградња Храма и на овом мјесту. Године 1921. митрополит бањалучко-бихаћки господин Василије Поповић освештао је темеље Храма Светог пророка Илије, а четири године касније, 1925. освештао је и сам свети Храм. Тиме су означени почеци постојања духовног бедема једног светилишта, дубоко утканог у биће православног народа теслићког краја. О том значајном догађају писано је и у духовном часопису „Братство“ 1. августа 1925. године (стр. 26/27):

 

Велико славље у Теслићу. На Св. Илију суделовало је тузланско певачко друштво Његуш са својим вредним хоровођом др Стевом Миличићем на освећењу новог Храма. На овој реткој слави, која је лепа: манифестација религиозне и националне свести учествовала је и војна музика. Певачко друштво са националном песмом одушевљавало је народ, оплемењујући срца и јачајући веру у лепу будућност нашег народа. Величанствен је био дочек Њ. В. господина митрополита Василија. Иако је седи архијереј болестан и у дубокој старости, учинио је посљедње напоре, вршећи своју дужност. Дочекала га је соколска и сељачка коњица са барјацима. Окружен свештеницима ветеранима, који су провели рат у казаматима, говорио је после освећења очински, дирљиво...За подизање Храма имали су највише заслуга господин Симо Станивуковић, директор Десилације, кум храма и генерални директор Арпад Карољи, који народ потпомагаше. На освећењу је учествовало око 10.000 људи.

Стогодишњи бедеми Храма Св. Илије 5

Иконостас Храма Светог пророка Илије израђен је у барокном стилу, али његови аутори остају непознати све до данас. Први свештеник и народни пастир био је од 1925. године отац Саво Илић, а његово служење насљедио је прота Никола Мандић. Управо је отац Никола, 1952. и 1955. године, обновио ову светињу, након што је током Другог свјетског рата Храм претрпио велика разарања. У тим кобним временима Црква Светог Илије била је претворена у касарну и коњушницу, звоник у пушкару и караулу, а сви свештеници су били ухапшени, осим оца Саве Илића. Храм је ослобођење дочекао опустошен и разорен, али је нови препород дочекао 1975. године, доласком јереја Саве Кнежевића, када је започела његова обнова.

Велики благослов и значај за вјерни народ теслићког краја представљала је посјета 1938. године двојице великих духовних пастира – владике Николаја Велимировића, доцније светитеља Српске православне цркве и патријарха Гаврила Дожића. Њихов долазак у Храм Светог пророка Илије остао је упамћен као снажна духовна веза са покољењима православних вјерника овог краја. Ова духовна спона, потврђена је прилком обиљежавања стогодишњице Храма, када је у Теслић донесена и трајно положена икона Светог владике Николаја Охридског, Жичког и Лелићког са честицом његових моштију. Духовни значај Храма потврдио је и долазак Његове Светости патријарха Германа 1979. године – једног од најзнаменитијих српских патријараха, који је у тешким историјским околностима успио да сачува и обнови многе светиње, оставивши дубок траг у животу Српске православне цркве.

Стогодишњи бедеми Храма Св. Илије 6

Посјетом митрополита Хризостома 2013. године започети су унутрашњи радови у Храму Светог пророка Илије, који су настављени 2017. године. Те године храм је изнутра обновљен, а 2018. године завршен је иконостас. Фрескопис је трајао од 2018. до 2025. године. У оквиру обиљежавања стогодишњице освећења Храма, 10. августа 2025. године, високопреосвећени и преосвећени архијереји – зворничко-тузлански Фотије, горњокарловачки Герасим, осечкопољски и барањски Херувим и ваљевски Исихије – освештали су обновљени иконостас и фрескопис у Храму Светог пророка Илије у Теслићу. Свечаном освештању присуствовао је велики број вјерника, као и представници републичких, локалних и црквених власти. Овај догађај остаће упамћен као важан тренутак у историји Храма и духовном животу вјерног народа теслићког краја.

Стогодишњи бедеми Храма Св. Илије 7 Стогодишњи бедеми Храма Св. Илије 8 Стогодишњи бедеми Храма Св. Илије 9

„Поводом обиљежавања стогодишњице Храма Св. пророка Илије, изјаву је дао и данашњи старјешина Храма, Чедо Готовац, који је навео да је Свети владика Николај долазио на подручје Теслића, организујући богомољачки покрет. Готовац је захвалио институцијама Републике Српске и града Теслића за подршку, а посебно вјерном народу теслићког краја који је највећим дијелом учествовао у обнови свог храма.“ Према његовим ријечима, захваљујућу парохијанима, који годинама посјећују ово свето мјесто и прилажу донације, изњедриле су се и друге цркве на подручју града Теслића, а то су: Храм Св. Тројице у центру града, Храм Светих апостола Петра и Павла у Осивици, Цркве Светог Димитрија и Св. Георгија у Влајићима, те Храм Св. кнеза Лазара Косовског, као и комплекс Крстове Горе, на којој се данас налази Манастир Часног Крста.

 

ФОТОГРАФИЈЕ ПРЕУЗЕТЕ СА – САЈТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (ЕПАРХИЈА ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКА)

Вечерас је у Градском парку у Теслићу одржано посебно музичко вече уз наступ састава „Бедем” из Сомбора.
Овај аутентични ансамбл, који је препознатљив по аранжманима за три акустичне гитаре, својом музиком донио је публици топлину, инспирацију и духовни мир. Највеће интересовање изазвале су њихове ауторске композиције, као и пјесме настале на стихове Светог владике Николаја и савремених хришћанских пјесника.
Горан, Тања, Игор и Мирослав Маринић освојили су слушаоце изврсним извођењем и снажном поруком, оставивши утисак вечери која ће се дуго памтити.

Вечерас је у окриљу манифестација поводом Теслићког љета, одржан концерт рок-групе ,,Херц“, који је још један у низу концерата овог љета. Богат репертоар, свима добро познатих мелодија, незаборавна енергија и таленат младих музичара освојила су срца публике, која је уживала у музици на отвореном. Концерт рок-групе ,,Херц” испунио градски парк музиком и добром енергијом. Публика је пјевала и плесала уз омиљене хитове, а бенд приредио вече за памћење.

У оквиру манифестације Теслићко љето 2025, вечерас је у Градском парку приређено музичко вече уз наступ свима познатог Контра-бенда. Парка је испунио велики број посјетилаца, који су уживали у добро познатим домаћим хитовима, изведеним у препознатљивом стилу овог састава.
Наступ је обиљежила динамична свирка и снажна интеракција са публиком, што је допринијело стварању ведре и пријатне атмосфере. Звуци музике, топла љетна ноћ и амбијент парка створили су утисак правог љетњег дружења на отвореном, које је привукло посјетиоце различитих генерација.
Оваква музичка окупљања настављају традицију да током љетњих мјесеци Теслић постане мјесто сусрета, добре енергије и богатог културног садржаја.
У Теслићу је данас одржана пета по реду манифестација „Плодови села – домаће је најбоље“, која је још једном окупила велики број излагача, посјетилаца и љубитеља традиције, природе и домаћих производа.
Више од 50 излагача из различитих мјеста Републике Српске представило је плодове свог рада – од пољопривредних производа и рукотворина, до традиционалних јела, пића и сувенира. Посјетиоци су током дана могли да уживају у разноврсној понуди свјежих и домаћих производа.
Манифестацију је отворио градоначелник Милан Миличевић, који је подсјетио на значај очувања сеоских домаћинстава, домаће производње и културног насљеђа.
Уз изложбени дио, програм је био обогаћен и културно-умјетничким садржајем, наступима локалних фолклорних друштава и добре музике у којим су наши суграђани уживали. Пажњу су привукли наступи Културно-умјетничких друштава: „Душан Станковић“, „Вез“, као и наступ свима добро познатог суграђанина Дејана Девића (Лимин).
За најмлађе су били организовани забавни и едукативни садржаји, а све је било прожето духом заједништва, домаћинске добродошлице и топлине.
Манифестација „Плодови села – домаће је најбоље“ потврдила је свој значај као важна платформа за промоцију локалних производа, очување традиције и подстицај руралном развоју. Организатори су се захвалили свима који су дали допринос и најавили наставак ове лијепе традиције и у наредним годинама.
У прелијепој атмосфери, пред бројним посјетиоцима, одржан је концерт Културно-умјетничког друштва „Душан Станковић Чечава“. Ова културна манифестација била је права прослава народног стваралаштва, која је још једном подсјетила на важност очувања традиције и културног идентитета.
Публика је имала прилику да ужива у разноврсном програму: од игара из разних крајева наше земље, преко народних и етно пјесама, до упечатљивих кореографија које су изазвале дуг аплауз и осмијехе.
✨ Шаренило народних ношњи, енергија извођача, те топлина коју су унијели у сваку тачку програма, створили су угођај који ће се дуго памтити. Догађај је употпунила и женска пјевачка група Радничког културно-умјетничког друштва Пелагић Бања Лука.
Захваљујемо се свим члановима КУД-а и публици која је својим присуством увеличала овај догађај.
У идиличном амбијенту градског парка у Теслићу, вечерас је одиграна представа „Гусар“ у продукцији Културне сцене „Мале ствари“ из Требиња, која је још једном оправдала своје мјесто међу најкреативнијим и најангажованијим позоришним колективима за дјецу у региону.
Весела, разиграна, комична али и поучна, ова представа препуна обрта и пажљиво осмишљених изненађења, настала је по тексту и у режији Жељка Милошевића, који је на сцени тумачио и једну од главних улога – чувеног капетана Опаснобрадог.
Млади глумац Митар Милићевић у улози дјечака Матије освојио је симпатије публике већ у првим сценама. Матија, опчињен видео-игрицом „Гусари“, машта да постане прави гусарски капетан, што га одваја од стварног свијета, школских и породичних обавеза, али га у сну води у чаробну авантуру на гусарском броду.
Као што то бива у најбољим дјечијим причама, и у „Гусару“ се преплићу сан и јава, машта и стварност. Представа носи снажну васпитну поруку – о важности пријатељства, породичне подршке и повратка стварним животним вриједностима, уз много хумора, динамике и интеракције с публиком.
Парк је био испуњен смијехом, аплаузима и одушевљењем најмлађих гледалаца, али и задовољних родитеља који су уживали у томе што позоришна умјетност на тако маштовит и приступачан начин комуницира са дјецом.
Овим догађајем настављен је љетни културни програм у Теслићу, који доноси бројне садржаје за све генерације. Представу „Гусар“ публика је испратила громогласним аплаузом, а глумци су награђени искреним осмијесима и дугим поздрављањем након извођења.