Комитет за нематеријалну баштину Унеска донио је одлуку којом је елемент „Брање траве иве на Озрену“ уписан на Репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанства.
Одлука је донесена на сједници Комитета одржаној у Порт Луису, на Маурицијусу, а „Брање траве иве на Озрену“ трећи је елеменат који је уписан, након Змијањског веза и Коњичког дрворезбарства, саопштено је из Министарства цивилних послова БиХ.
Комисија БиХ за сарадњу са Унеском номиновала је „Брање траве иве на Озрену“ за упис на Репрезентативну листу свјетског нематеријалног културног насљеђа на иницијативу Министарства просвјете и културе Републике Српске и Музеја у Добоју.
У односу на сусједе, становништво Озрена је много дуже задржало знатан број традиционалних елемената у изворној форми, а међу њима и одређене облике народне медицине.
Најпознатији облик нематеријалног културног насљеђа у том смислу је обичај брања траве иве, који се искључиво одржава на дан када православни хришћани обиљежавају 11. септембар, Усјековања главе Светог Јована Крститеља. Вјековна је пракса брања иве на овај дан, као и континуитет вјеровања о њеној изузетној љековитој моћи уколико је убрана на дан Усјековања.
Убрана ива користи се током године као чај, помијешана с медом или се потапа у ракију, а становници тог краја тако је користе када су болесни, али и превентивно, те је радо поклањају као највреднији дар.
Становници скоро у буквалном смислу вјерују у давно сковану изреку да „трава ива од мртва прави жива“, а обичај се на врло спонтан начин преноси на млађе генерације, које су активни учесници у брању, али и конзумирању иве током цијеле године.
У прошлости обичај је био искључиво везан уз народну медицину. Данас је поред своје примарне улоге „Брање траве иве на Озрену“ интеграциони елемент локалног становништва и посредно чувар озренске традиционалне ношње, пјесме и игре, наводи се у саопштењу.
