Како модерни свијет широм планете ових дана увелико обиљежава „Дан заљубљених“ или што би у нашем окружењу рекли Светог Трифуна „Дан љубави и вина“, одлучили смо да и ми нашим пратиоцима поводом овог празника испричамо једну од најљепших љубавних прича нашег града.
Наши вјерни сарадници чика Адам и тета Мара Богданић познати су по томе да су љубитељи и чувари традиције и обичаја теслићких крајева.
Више од 30 година воде КУД „Наши обичаји“ из Теслића и несебично преносе другима сва знања и искуства.
Знања нису мала, а искуства су још већа.
Њихова знања о традицији и култури нису једино чему могу да нас науче.
МУДРОСТ која овај пар у слози и љубави држи више од 6 деценија велика је вриједност која би могла бити узор многима.
Све је почело давне 1960. године када је Адам имао 20, а Мара непуних 16 година.
Сусретали су се на прелима и пропланцима, чувајући овце у Прибинићу, и ту се родила љубав.
Обоје су потицали из веома сиромашних породица, Адам без мајке сам у кући са оцем, а Мара сиротица код ујака јер јој се мајка, удовица преудала.
Родбина је у почетку била сумњичава у Адамове намјере јер је Адам важио за лолу и враголана па су се плашили за Марин живот са њим.
Послије вјенчања живот им је био једнако тежак. Дуго су живјели у сиромаштву и биједи како сами кажу, али уз љубав је лакше било борити се. Адамова љубав према Мари водила га је и мотивисана за рад и напредак. А ни Мара се није жалила, за боље није знала, сада је била уз човјека којег воли.
Заједнички су успјели да изграде кућу у граду гдје су одгојили два сина те доживјели рођење четворо унучади.
Са пуно ентузијазма и љубави воде домаћинство, али и КУД“Наши обичаји“ гдје се Мара стара о ношњама, а Адам о организационим пословима.
Ни то што газе 82. и 78. годину живота није њима разлог да стану.
Када смо их питали да ли је било тешко, како су се успјели изборити са невољама, како је данас, добили смо скромне одговоре:
„Тако је некад било, мушкарци су имали своју ријеч коју су жене поштовале, а мушкарац је требао да се брине о жени и породици и да им обезбиједи добар живот. Нама је било превише тешко у сиромаштву, али смо били исти и исто нам је било. Сад можемо пуно боље да живимо и зато хоћемо то да искористимо“, рекао нам је Адам.
Мара се мало поносно похвалила да је Адам данас стално нутка да јој купи неку ситницу и да отрчи у продавницу ако нешто жели јер каже да хоће да јој надокнади бар дио оног што су морали да проживе у неимаштини.
Потпора дјеце и пријатеља овом пару не недостаје, а то су предуслови да и остатка живота наставе у овом стилу.
Ми им од срца желимо још пуно оваквих година.
А свима вама желимо срећан долазећи Дан љубави који како видите може да траје деценијама.
